Zimzeleno drveće za dvorište
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 21014
Kad je u pitanju zimzeleno drveće za dvorište teško bi bilo odgovoriti koje je najlepše. U osnovi se četinari biraju jer imaju dosta bogate krošnje koje ostaju zelene tokom cele godine, a dodatni plus je što većina ima prijatan miris. Prilikom nabavke bi se trebalo voditi po latinskim nazivima, jer su uobičajna narodna imena drugačija u različitim krajevima.
Obavezno se dobro informišite pre kupovine i sadni materijal nabavite od pouzdanih prodavaca. Na žalost česte su situacije da se neke sadnice prodaju pod onim nazivom koji je kupac baš tražio. Na kraju, kad to posadite i prođe koja godina tad se vidi da to baš i nije ono što ste želeli da kupite. Ovakve situacije su ređe u velikim rasadnicima.
Ima dosta tekstova na temu koji su najlepši četinari za dvorište, ali zapravo je trik u tome da se za svaki prostor može naći odgovarajuća biljka. Zimzeleno drveće se zapravo deli u 4 veće kategorije: visoki četinari, stubasti četinari, niski četinari I polegli četinari.
Koju vrstu ćete odabrati zavisi od nadmorske visine, kvaliteta zemljišta, da li je mesto gde će se posaditi osunčano ili u hladovini. Tu su još neke stavke, ali ove koje sam nabrojao su najvažnije. Tako se dolazi do pitanja kako se snaći u moru informacija, te kako odabrati dobre zimzelene biljke, a da se u isto vreme i vama sviđaju. Da bismo vam pomogli, ovde u članku ćemo malo bliže predstaviti svaku grupu zimzelenog drveća .
Visoki četinari
U ovu grupu spada ono što se naziva drvećem, a da bi dobro napredovalo i lepo izgledalo u dvorišti potrebno mu je dosta prostora.Na svu sreću izbor je dosta velik, pa se može birati kojim tempom želimo da zimzeleno drveće raste, koliko da bude visoko, kakav oblik krošnje da ima i još neke osobine kao npr. koje nijase zelene boje da budu iglice i slično. Sticajem okolnosti kod nas ima i nekih narodnih verovanja vezanih za visoke četinare u dvorištu, što u nekoj meri umanjuje popularnost.
Iako postoji veliki broj zimzelenog drveća, na ovim prostorima je desetak vrsta među najčešćima. Ovde ćemo navesti nekoliko, po nekom neobaveznom redu: jela, crni bor, beli bor, smrča, ariš, kedar, zatim su tu čempresi italijanski, mediteranski, zlatni i plavi. Na vama je da odaberete koju ćete posaditi kod sebe u dvorištu, ali pre toga se dobro raspitajte o osobinama vrste koja vas zanima.
Stubasti četinari
Ovo je grupa veoma popularna i poznata pod jednim širokim nazivom - tuje. Moram ponoviti da je poželjno da se zna precizan latinski naziv biljke, kao i ime varijeteta. Ovde ću navesti primer Thuja Occidentalis koja može biti Kolumna i Smaragdna. Precizan naziv za te biljke bi bio Thuja Occidentalis "Columna" i Thuja occidentalis ,,Smaragd“. Znači za obe biljke je isti latinski naziv, međutim drugačiji je naziv varijeteta koji se obavezno piše pod znacima navoda.Ovaj dodatak imenu govori nam o nekoj izraženoj osobini biljke, na primer "Columna" ima stubastu krošnju, a "Smaragd" piramidalnu, sa izraženom smaragdno zelenom bojom četina. Neke vrste čak ni ne spadaju u familiju tuja, ali ih u narodu tako nazivaju, zbog četina i stubastog oblika krošnje. To su, na primer: Lausonov stubasti pačempres (Chamaecyparis lawsoniana "Columnaris"), stubasta kleka (JUniperus communis "Hibernica"), stubasta tisa (Taxus baccata ‘Fastigiata’) i neke druge.
Ove biljke se koriste uglavnom za formiranje zelene ograde, najčešće sa ciljem smanjivanja buke od saobraćaja ili radi stvaranja pregrada u samim dvorištima. Postoji dosta varijeteta, pa se može birati među nijansama zelene boje, ali i na osnovu visine odraslog stabla. Listovi im nisu igličasti već imaju pljosnatu formu nepravilnog oblika. Dešava se da imaju plodove koji kad sazore daju seme i mogu se posejati, ali se ne dobijaju iste tuje kao varijeteti, nego se dobija osnovna vrsta. Razlog je što se varijeteti tuja proizvode iz reznica sa matične biljke.
Odlične su za dobijanje privatnosti, bilo da se sade uz samu terasu u dvorištu ili uz ogradu do komšije. Prilikom sadnje treba ispoštovati razmak između dve tuje koji se dobije od prodavca, da ne budu pregusto kada malo narastu. Ako želimo da bude lepo zimzeleno drveće za dvorište, neophodno ga je svake godine orezivati.
Neki varijeteti, najčešće oni sa plavičastim i mekim četinama sade se i pojedinačno, na upečatljivim tačkama u vrtu. Tako njihova lepota u potpunosti dolazi do izražaja, a mogu se kombinovati sa kamenom ili nekim poleglim vrstama.
Niski četinari
U situacijama kada želimo zimzeleno drveće, ali nemamo prostora u dvorištu ili se visoko drveće ne bi uklopilo lepo, tu su nisku četinari. I ovde uglavnom dominiraju tuje (Thuja orientalis) sa nekim svojim varijetetima. Odmah ću navesti neke od popularnijih varijeteta, to su ’Variegata’’,’’Tiny Tim'’, ’Teddy’’, ’’Golden Globe’’ i drugi. Razlikuju se po visini, obliku krošnje i boji četina. Zatim su tu varijeteti smrče ’’Glauca Globosa’’, ’’Sander’s Blue’’, ’’Conica’’ i drugi. Osim tuja i smrča (koja se kod nas često naziva i jela) popularan je patuljasti bor - Pinus mugo.
Uglavnom bi se podela mogla obaviti po formi kao one koje izgledaju kao mala stabla sa piramidalnim krošnjama, zatim biljke koje imaju okruglastu formu, te na kraju i one koji imaju nepravilnu formu i oblik. Na to sve ide još dodavanje varijacija u boji, pa se dolazi do više desetina različitog zimzelenog drveća niže forme koji su u ponudi.Uglavnom je karakteristično (i veoma bitno) da ove vrste ni nakon dužeg niza godina ne rastu mnogo u visinu i širinu. To ih čini zgodnim da se obogati vrt, a da se istovremeno zadrži preglednost.
Dodatni plus je što dosta vrsta može da se gaji u velikim saksijama i žardinjerama,pa se lako premeštaju prema potrebi. Ali ne mogu sve, neke mogu uspevati dobro samo kada se posade u zemlju, pa je poželjna kupovina od proverenog rasadničara koji će dati dobre savete. Ova opcija je idealna ako želite zimzeleno drveće za dvorište, a ono je malo i nisko rastom.
Polegli četinari
Mada se ponekad ubrajaju u grupu niskih četinara, ipak je bolje polegle četinare posmatrati kao odvojenu grupu. Istina je da oni ne idu previše u visinu, ali zato mogu da se značajno prošire. Ovde je najpoznatije zimzeleno drvo kleka, koja je iz šire porodice čempresa. Ovo treba znati jer će u nekim rasadnicima da se nudi kao juniperus, u drugima kao kleka, a u trećima kao polegli čempres. I u osnovi sve je to tačno. I ova vrsta ima dosta varijeteta, pa ću spomenuti ovde neke: ’’Blue Star’’, ’’Blue Carpet’’, ’’Old Gold’’, ’’Blue Chip’’, ’’Wiltonii’’ i drugi.
Ovu frazu "polegli četinari" treba shvatiti okvirno, jer ih ima koji svoje grane spuštaju i guraju do zemlje, ali i onih koji svoje grane drže malo iznad zemlje. Takođe među varijetetima postoji i razlika koliko će se širiti, pa i o tome treba povesti računa. Polegli četinari su odlična stvar za manja dvorišta, jer obezbeđuju zelenilo tokom cele godine.
Kada je u pitanju zimzeleno drveće za dvorište, razmislite koje bi se biljke najbolje i najlepše uklopile u vaš vrt. Neko drveće zahteva manje rada, druge vrste zahtevaju više održavanja i o tome treba povesti računa prilikom nabavke i sadnje. Ali sigurno je da se na kraju isplati sav trud.
Prolećni radovi u vašem vrtu
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 2248
Sunce nas je ogrejalo i sa toplim danima budi se i nemir u nama. Odmah bismo prljali ruke zemljom u bašti. Ipak, još nije proleće i neke biljke ne treba buditi. Koji su to prolećni radovi u vašem vrtu i kada krenuti u akciju?
Vrt se budi u februaru
Druga je polovina februara i temperature su već u plusu. Desetak stepeni, ili više, i sunčani dani prijatni su za boravak napolju. Naše biljke su uspešno prezimile i možemo polako da pripremamo naš vrt za dolazak proleća. Na kasnocvetajućim vrstama (hortenzije, magnolije rododendroni...) treba ukloniti suve delove. Orezaćemo osušene i polomljene vrhove grana i suvo lišće koje nije opalo.
Zemljište ćemo nahraniti, dodajući mu đubrivo. Vilama ili motičicom razrahlimo zemlju, razbijajući pokoricu dok je suva. Umešaćemo treset ili humus i sve fino usitnimo, kako bi se u šupljinama skupila vlaga i zemlja bila pogodna za sadnju.
Još uvek je hladno za prolećnu setvu na otvorenom, pa seme cveća možemo posejati u male posude i držati ga u zatvorenom, toplijem prostoru (15-ak stepeni, a može i više) kako bi krenulo da klija. Dok se razviju mlade biljke za presađivanje, doći će i prolećni dani, proći će opasnost od kasnijih mrazeva.
U rano proleće će cvetati lukovice koje smo posadili jesenas: visibabe i Crocusi, kao i jagorčevine koje su u našem vrtu više godina i uvek ga prve oboje. Ako želite još koju cvetnicu, izaberite Dan i noć (Viola tricolor) ili krupne Bele rade (Bellis perrenis). One dobro podnose niske temperature, pa se mogu posaditi još u jesen, a cvetaće do aprila, pogotovo zaklonjene od jakog sunca.
Baštenski radovi u martu
U martu već možemo okopati ruže. Krošnje ćemo odmotati, a zemlju oko korenovog vrata razgrnuti. I ovde treba ukloniti suve ili nepotrebne vrhove, grane i listove. Ako je zima bila topla, nađe se i poneki cvet ruže koji je zakasnio pa se osušio.
Kod perena (trajnica) koje kasnije cvetaju možemo podeliti busen. Stići će da se ukorene i ojačaju bokor pre nego što izbiju pupovi. Ukrasne trave treba takođe "doterati". Suve delove treba orezati na visinu od 10-ak cm, kako bi, kad otopli, krenule lepe zelene vlati.
April je pravo vreme za prolećnu sadnju
Sada je pravo proleće i bašte su pune aktivnosti. Ukrasno žbunje koje kasnije cveta možemo posaditi ili presaditi dok su biljke još u pupu, i dobro ga zaliti. Sa ranocvetajućih vrsta (Forzicija, Japanska dunja) uklanjamo precvetale cvetove i orezivanjem ćemo žbunu doterati oblik. Sad je vreme da posadimo živu ogradu i voćke, ili da podrežemo, okopamo i prihranimo one u vrtu.
U aprilu sadimo letnje cveće (begonije, kadifice, petunije, pelargonije) u posude ili gredice. To su one biljke koje smo posejali u zatvorenom prostoru ili ćemo kupiti formirane sadnice. Možemo i da sejemo seme direktno na otvorenom, ali će takvim biljkama trebati više vremena da porastu i počnu da cvetaju u letnjoj sezoni. I lukovice letnjeg cveća (gladiole, dalije, ljiljane i kane) sadimo u aprilu, a one će cvetati kad dođu topli letnji dani.
I naš travnjak se budi, pa gole delove treba popuniti semenom ili busenovanjem. Za to izaberite topao dan bez vetra, koji neće razvejati seme. Zalijte ga, kako bi nabubrilo i počelo da klija. Pokosićemo prošlogodišnju travu i time stimulisati rast nove, sveže. Đubrivom za travnate površine dodajte hrane zemljištu kako bi zeleni pokrivač bio gust i zdrav.
Maj
Sa redovnim košenjem travnjaka (jednom nedeljno) započinje se u maju. Visina košenja se postepeno smanjuje, trava se redovno zaliva ili navodnjava orošavanjem i neophodno je suzbijanje korova.
Ako još niste, krajnje je vreme da, pre nego što zaista ugreje, posadite jednogodišnje cvetnice. Sadnice koje kupujete od rasadničara već imaju formirane cvetove, pa ih dobro zalijte posle presađivanja u humusnu zemlju. Drveće i voćke su u cvetu ili su olistale, pa je sada kasno za presađivanje. Obavezne su sve mere održavanja u vašem vrtu: redovno zalivanje i prihranjivanje, okopavanje i po potrebi orezivanje precvetalih, polomljenih ili osušenih delova biljke.
Sa toplim majskim danima dolazi leto, a naš vrt uveliko buja. Završili smo sa sadnjom i osnovnim prolećnim radovima. Da bi naša bašta cvetala i zelenila se cele sezone treba je negovati, pleviti i redovno zalivati, a ona će nam pružiti zadovoljstvo i uživanje.
U susret Valentinovu
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 823
U susret nam ide jos jedan 14. februar, u zapadnoj kulturi poznat kao Dan Svetog Valentina. Ovaj praznik posvećen je ljubavi i zaljubljenima, u čast sveca koji je u 3. veku n.e. živeo u Rimu, a slavi se na dan njegovog pogubljenja.
Toga dana običaj je da veoma dragoj osobi poklonimo romantičan dar kao izraz naših najdubljih osećanja. Najčešće se poklanja cveće, a već vekovima vodeće mesto zauzima ruža.
Ruža je simbol lepote i plodnosti, ljubav i strast. Bilo da poklonite jedan pupoljak ili buket od stotinu i jedne ruze, na pravi način ćete izraziti svoja osećanja. Za Valentinovo izaberite klasičnu crvenu, nežno belu ili se hrabro opredelite za intenzivnije boje, u zavisnosti od temperamenta vaše “posebne osobe”.
Za one odvažne koji se ne plaše izazova u obzir dolaze i prelepi ljiljani krupnih i mirisnih cvetova, orhideje kao večiti izraz visokog stila (ovaj put u smeloj neon ružičastoj boji) ili lale, jednostavni kao čista i iskrena ljubav.
Ako želite da vaš poklon za Dan Svetog Valentina potraje (simbolično, kao i vaša ljubav) izaberite neku zanimljivu sukulentu u ukrasnoj posudi ili egzotični bonsai - nećete pogrešiti.
Ipak, ne zaboravite, ljubav je suština, bez obzira na koji način je pokažete. Negujte je, neka cveta u srcu, ne samo 14-og februara, uvek.
Sadnja lukovica
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 4597
Septembar je pravo vreme za sadnju lukovica lala, zumbula, šafrana, irisa i narcisa ... onih vrsta koje cvetaju u rano proleće, da vas prve obraduju.
Lukovičaste vrste vole topla mesta u polusenci, sa dovoljno ali ne previše vlage u zemljištu. Za sadnju je najbolje koristiti rastresit supstrat bogat fosforom i kalijumom.
Sadnja lukovica na otvorenom
U bašti možemo saditi lukovice u grupe ili bordure, 5-30 komada u nizu ili na gomili, sa duplo većim razmakom. Sadnja treba da bude na dubini tri puta većoj od prečnika. Bez obzira na niske temperature u zimskom periodu lukovice neće izmrznuti jer ih štiti odgovarajući sloj zemlje, a treba im hladan period kako bi se pravilno formirao cvetni zametak, a iz njega velik i lep cvet.
Lukovice u saksijama
U slučaju da lukovice sadimo u saksije ili žardinjere, na dno posude treba staviti rastresit drenažni sloj od peska ili sitnijeg šljunka. Tako se voda proceđuje i sprečava se truljenje. Razmak pri sadnji treba da je veličine lukovice, a dubina tri veličine lukovice. I u ovom slučaju posađene biljke treba izložiti niskim temperaturama (do -4 stepena C) u početnoj fazi razvoja kako bi se cvetovi pravilno obrazovali.
Pošto biljke počnu da rastu i formira se zeleni nadzemni deo treba ih zaštititi od prvih mrazeva slojem zemlje, a kasnije, dok cvetaju i rastu prihranjivati. Biljke trebaju skupiti hranjive materije za cvetanje naredne godine. Po precvetavanju i zeleni deo počinje da žuti i suši se, pa treba smanjiti zalivanje, ali voditi računa da se lukovice potpuno ne osuše, kako bi vas i naredne sezone obradovale u periodu kad se priroda tek budi.
Page 4 of 6