Kad je u pitanju zimzeleno drveće za dvorište teško bi bilo odgovoriti koje je najlepše. U osnovi se četinari biraju jer imaju dosta bogate krošnje koje ostaju zelene tokom cele godine, a dodatni plus je što većina ima prijatan miris. Prilikom nabavke bi se trebalo voditi po latinskim nazivima, jer su uobičajna narodna imena drugačija u različitim krajevima.
Obavezno se dobro informišite pre kupovine i sadni materijal nabavite od pouzdanih prodavaca. Na žalost česte su situacije da se neke sadnice prodaju pod onim nazivom koji je kupac baš tražio. Na kraju, kad to posadite i prođe koja godina tad se vidi da to baš i nije ono što ste želeli da kupite. Ovakve situacije su ređe u velikim rasadnicima.
Ima dosta tekstova na temu koji su najlepši četinari za dvorište, ali zapravo je trik u tome da se za svaki prostor može naći odgovarajuća biljka. Zimzeleno drveće se zapravo deli u 4 veće kategorije: visoki četinari, stubasti četinari, niski četinari I polegli četinari.
Koju vrstu ćete odabrati zavisi od nadmorske visine, kvaliteta zemljišta, da li je mesto gde će se posaditi osunčano ili u hladovini. Tu su još neke stavke, ali ove koje sam nabrojao su najvažnije. Tako se dolazi do pitanja kako se snaći u moru informacija, te kako odabrati dobre zimzelene biljke, a da se u isto vreme i vama sviđaju. Da bismo vam pomogli, ovde u članku ćemo malo bliže predstaviti svaku grupu zimzelenog drveća .
Visoki četinari
U ovu grupu spada ono što se naziva drvećem, a da bi dobro napredovalo i lepo izgledalo u dvorišti potrebno mu je dosta prostora.Na svu sreću izbor je dosta velik, pa se može birati kojim tempom želimo da zimzeleno drveće raste, koliko da bude visoko, kakav oblik krošnje da ima i još neke osobine kao npr. koje nijase zelene boje da budu iglice i slično. Sticajem okolnosti kod nas ima i nekih narodnih verovanja vezanih za visoke četinare u dvorištu, što u nekoj meri umanjuje popularnost.
Iako postoji veliki broj zimzelenog drveća, na ovim prostorima je desetak vrsta među najčešćima. Ovde ćemo navesti nekoliko, po nekom neobaveznom redu: jela, crni bor, beli bor, smrča, ariš, kedar, zatim su tu čempresi italijanski, mediteranski, zlatni i plavi. Na vama je da odaberete koju ćete posaditi kod sebe u dvorištu, ali pre toga se dobro raspitajte o osobinama vrste koja vas zanima.
Stubasti četinari
Ovo je grupa veoma popularna i poznata pod jednim širokim nazivom - tuje. Moram ponoviti da je poželjno da se zna precizan latinski naziv biljke, kao i ime varijeteta. Ovde ću navesti primer Thuja Occidentalis koja može biti Kolumna i Smaragdna. Precizan naziv za te biljke bi bio Thuja Occidentalis "Columna" i Thuja occidentalis ,,Smaragd“. Znači za obe biljke je isti latinski naziv, međutim drugačiji je naziv varijeteta koji se obavezno piše pod znacima navoda.Ovaj dodatak imenu govori nam o nekoj izraženoj osobini biljke, na primer "Columna" ima stubastu krošnju, a "Smaragd" piramidalnu, sa izraženom smaragdno zelenom bojom četina. Neke vrste čak ni ne spadaju u familiju tuja, ali ih u narodu tako nazivaju, zbog četina i stubastog oblika krošnje. To su, na primer: Lausonov stubasti pačempres (Chamaecyparis lawsoniana "Columnaris"), stubasta kleka (JUniperus communis "Hibernica"), stubasta tisa (Taxus baccata ‘Fastigiata’) i neke druge.
Ove biljke se koriste uglavnom za formiranje zelene ograde, najčešće sa ciljem smanjivanja buke od saobraćaja ili radi stvaranja pregrada u samim dvorištima. Postoji dosta varijeteta, pa se može birati među nijansama zelene boje, ali i na osnovu visine odraslog stabla. Listovi im nisu igličasti već imaju pljosnatu formu nepravilnog oblika. Dešava se da imaju plodove koji kad sazore daju seme i mogu se posejati, ali se ne dobijaju iste tuje kao varijeteti, nego se dobija osnovna vrsta. Razlog je što se varijeteti tuja proizvode iz reznica sa matične biljke.
Odlične su za dobijanje privatnosti, bilo da se sade uz samu terasu u dvorištu ili uz ogradu do komšije. Prilikom sadnje treba ispoštovati razmak između dve tuje koji se dobije od prodavca, da ne budu pregusto kada malo narastu. Ako želimo da bude lepo zimzeleno drveće za dvorište, neophodno ga je svake godine orezivati.
Neki varijeteti, najčešće oni sa plavičastim i mekim četinama sade se i pojedinačno, na upečatljivim tačkama u vrtu. Tako njihova lepota u potpunosti dolazi do izražaja, a mogu se kombinovati sa kamenom ili nekim poleglim vrstama.
Niski četinari
U situacijama kada želimo zimzeleno drveće, ali nemamo prostora u dvorištu ili se visoko drveće ne bi uklopilo lepo, tu su nisku četinari. I ovde uglavnom dominiraju tuje (Thuja orientalis) sa nekim svojim varijetetima. Odmah ću navesti neke od popularnijih varijeteta, to su ’Variegata’’,’’Tiny Tim'’, ’Teddy’’, ’’Golden Globe’’ i drugi. Razlikuju se po visini, obliku krošnje i boji četina. Zatim su tu varijeteti smrče ’’Glauca Globosa’’, ’’Sander’s Blue’’, ’’Conica’’ i drugi. Osim tuja i smrča (koja se kod nas često naziva i jela) popularan je patuljasti bor - Pinus mugo.
Uglavnom bi se podela mogla obaviti po formi kao one koje izgledaju kao mala stabla sa piramidalnim krošnjama, zatim biljke koje imaju okruglastu formu, te na kraju i one koji imaju nepravilnu formu i oblik. Na to sve ide još dodavanje varijacija u boji, pa se dolazi do više desetina različitog zimzelenog drveća niže forme koji su u ponudi.Uglavnom je karakteristično (i veoma bitno) da ove vrste ni nakon dužeg niza godina ne rastu mnogo u visinu i širinu. To ih čini zgodnim da se obogati vrt, a da se istovremeno zadrži preglednost.
Dodatni plus je što dosta vrsta može da se gaji u velikim saksijama i žardinjerama,pa se lako premeštaju prema potrebi. Ali ne mogu sve, neke mogu uspevati dobro samo kada se posade u zemlju, pa je poželjna kupovina od proverenog rasadničara koji će dati dobre savete. Ova opcija je idealna ako želite zimzeleno drveće za dvorište, a ono je malo i nisko rastom.
Polegli četinari
Mada se ponekad ubrajaju u grupu niskih četinara, ipak je bolje polegle četinare posmatrati kao odvojenu grupu. Istina je da oni ne idu previše u visinu, ali zato mogu da se značajno prošire. Ovde je najpoznatije zimzeleno drvo kleka, koja je iz šire porodice čempresa. Ovo treba znati jer će u nekim rasadnicima da se nudi kao juniperus, u drugima kao kleka, a u trećima kao polegli čempres. I u osnovi sve je to tačno. I ova vrsta ima dosta varijeteta, pa ću spomenuti ovde neke: ’’Blue Star’’, ’’Blue Carpet’’, ’’Old Gold’’, ’’Blue Chip’’, ’’Wiltonii’’ i drugi.
Ovu frazu "polegli četinari" treba shvatiti okvirno, jer ih ima koji svoje grane spuštaju i guraju do zemlje, ali i onih koji svoje grane drže malo iznad zemlje. Takođe među varijetetima postoji i razlika koliko će se širiti, pa i o tome treba povesti računa. Polegli četinari su odlična stvar za manja dvorišta, jer obezbeđuju zelenilo tokom cele godine.
Kada je u pitanju zimzeleno drveće za dvorište, razmislite koje bi se biljke najbolje i najlepše uklopile u vaš vrt. Neko drveće zahteva manje rada, druge vrste zahtevaju više održavanja i o tome treba povesti računa prilikom nabavke i sadnje. Ali sigurno je da se na kraju isplati sav trud.