Moderno uređenje dvorišta
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 7143
Zima je na izmaku i mi već osećamo prolećni nemir. Tražimo prirodu, da nas sunce ogreje, a biljke nahrane duh i telo. I najmanje parče zelene površine poslužiće kao izlaz iz zatvorenog prostora u kojem živimo i radimo. Čak i oni koji nikada nisu marili za baštovanstvo osete potrebu da u svojoj blizini stvore oazu po svojoj meri.
Boravak i rad u vrtu dobar je za vaše mentalno i telesno zdravlje. Malo zdravog fizikalisanja nikome ne smeta, čak pomaže da oslobodite nagomilani stres. Možete da iskažete svoju kreativnost, a nega i ljubav koju pružate biljkama može samo da vas ispuni blaženstvom.
Bilo da ste sam svoj vrtlar ili se odlučite da angažujete profesionalca, morate da imate bar mutnu viziju kako bi vaše parče raja trebalo izgledati. Kao u svakoj kreativnoj oblasti, i u pejzažnoj arhitekturi postoje trendovi, pa da vidimo šta nam stručnjaci preporučuju u 2023. godini.
Kakav vrt će biti moderan naredne sezone
Ono što je zajedničko svim stilovima jeste obilje. Vaša bašta treba da je bujna, bogata i u vezi sa prirodom.
1. Skandinavski minimalizam
Ako volite jednostavnost, ovo je varijanta vrta koja će vam najviše odgovarati. Oblici su pravilni, boje svedene na osnovne - zelenu, belu i crnu. Ipak, možete se igrati teksturama materijala od kojih je napravljen nameštaj, a biljke neka budu velike, dominantne, različitih oblika i nijansi zelenih listova. Kamen i voda neka zadrže što prirodniju formu.
Akcenat je na udobnosti - ovaj vrt je za opuštanje, pa je često uz samu kuću, kao produžetak dnevnog boravka, a granica enterijera i eksterijera je jedva vidljiva. Unutrašnji prostor se preliva u spoljašnji i obrnuto, priroda nadire unutar objekta.
Ovakav stil je zgodan za male površine, verande ili tremove. Na njima rasporedimo stočiće i veliku sofu, a slobodan prostor oplemenimo velikim tropskim vrstama, bambusima ili palmama. Dekoracije treba da su što prirodnije - lanene draperije i presvlake, poneki kamen, jednostavni vodeni elementi (česma, glinena posuda kao pojilo za ptice) i sveće.
2. Arhitektonski stil
Ako vam više odgovara pravilnost i uređenost organizujte svoj vrt jednostavno, a monumentalno. Ovo zahteva dovoljno prostora, a osnovu čini lepo negovan travnjak. Dominiraju geometrijske forme, zeleni elementi se ponavljaju raspoređeni u pravilnom ritmu. Česti su topijari i zeleni zidovi. Boje se minimalno koriste, birajte velike žbunove i stabla sa belim i krem cvetovima na masivnoj zelenoj podlozi. Najčešće se sade lišćari koji su i zimi zeleni u kombinaciji sa četinarima. Šimširi, lovorvišnje ili evonimusi dobro podnose orezivanje, a lepi su cele godine.
Sve odiše elegancijom i tradicijom. Nameštaj i dekorativni elementi su minimalno zastupljeni, ali masivni. U obzir dolaze kamene skulpture i fontane. Jednom rečju grandiozno.
3. Novi viktorijanski stil
Ova forma je nešto bogatija sadržajima i koloritom. Površine su veće, dominira zelenilo, ali i cvetnice. Birajte tradicionalne vrste - ruže, hortenzije, jorgovane. Na bogatoj zelenoj osnovi kombinujemo različite nijanse iste boje - od nežno ružičaste, preko purpurne, pa do ljubičaste. Birajte vrste sa krupnim, složenim i mirisnim cvastima koje stvaraju romantičnu atmosferu. Mnogo je vrsta koja rastu u mala cvetajuća stabla ili veće žbunove: jasmin, budleja ili magnolije.
Veliki mnogobrojni cvetovi privlače leptirove, a na vodu dolaze ptičice, pa upotpunjuju ovu baštensku idilu. Mobilijar je umetnički oblikovan: to su kamene klupice i žardinjere, bele ograde, romantične lampe. Staze neka budu od šljunka ili kamena, izbegavamo veštačke materijale. Ako je teren sa razlikom u visini napravite koji potporni zid, oni su dekorativni kad ih obrastu puzavice.
4. Rajski vrt
Ovo je pravi dizajn za pasionirane ljubitelje prirode. Ako ste Deca Zemlje, vaša bašta će biti neobuzdana i divlja. U njoj će biti mesta za svaku biljku koja vam se svidi. Gajite i drveće i cveće, jestive i lekovite biljke i sve naprosto buja od zelenila. Različiti oblici listova, boje cvetova, pčele i drugi korisni insekti - svi žive u simbiozi. Čuje se zujanje, cvrkut, žubor, i sve to čini vašu oazu autentičnom. Ovde vladaju prirodni zakoni, jer ovo jeste deo prirode koliko god vam uslovi dozvoljavaju.
Koje ćemo biljke saditi zavisi od klime i ostalih prirodnih uslova. U umerenim krajevima to može biti prava šuma drveća i žbunja, zeljastih cvetnica, čak i gljiva. Ako su u pitanju mesta sa sušnom klimom biramo perene, ukrasne trave i druge izdržljive vrste (Lavanda, primorski četinari ili sukulente) koje preživljavaju bez vode. Najefektnije su na kamenoj ili šljunkovitoj podlozi, a dekorativan je i malč od kore drveta u boji.
Ovakav način uređenja vrta podrazumeva visok ekološki nivo. Koriste se organska sredstva za zaštitu, zeleni otpad se kompostira, a kišnica se skuplja i koristi za zalivanje. Okrećemo se onom iskonskom, prirodnim zakonima jer mi jesmo deo prirode i ona postaje naše utočište.
Principi modernog vrta
Tri su osnovna principa koje danas treba da zadovolji vrt:
- održivost
- prirodnost
- funkcionalnost
Održivost je ključna kada govorimo o zelenim površinama. To nije samo instalacija lepih izložaka prijatna oku. Treba da izgleda i funkcioniše kao priroda u malom, što i jeste.
Da bi ovaj sistem bio održiv, birajte biljke koje prirodno rastu u vašem okruženju (autohtone vrste). One su najotpornije na ekstremne uslove - dugotrajnu letnju sušu ili jake zime sa puno snega. Ove biljke neće propasti nakon jedne sezone, već će preživeti, ojačati i sledeće godine biti još bujnije. Autohtone vrste ne traže specijalnu negu, pa ćete imati manje posla oko zalivanja i prihranjivanja, a i utrošak sredstava će biti manji. Ove vrste su u stanju da se "brinu same o sebi".
Potrošnja vode je stavka o kojoj treba razmišljati. Moramo biti ekološki osvešćeni. Cilj nam je da, stvarajući zelenu površinu, obogatimo prirodu i njen fond koji je dobrano utanjio, a ne da nepotrebno crpimo resurse. Zato u sušnim oblastima nećemo praviti tropsku baštu ili engleski vrt koji zahteva uvek dovoljno vlage, već biramo vrste iz mediteranskog podneblja i kombinujemo ih sa kamenom i šljunkom. Moderna tehnologija znatno nam olakšava, pa su dozvoljene prskalice sa tajmerima, kolektori kišnice, osvetljenje sa solarnim ćelijama i sl.
Ono što se naglašava u vrtovima naredne sezone jeste prirodnost. Vaša bašta treba da je bogata. Ako imate prilike kombinujte ukrasno i jestivo bilje, neka ono buja i iz najskrivenijih uglova, neka zemlja bude rodna i plodonosna. Pri planiranju zelene površine kombinuju se prirodni materijali: kamen, šljunak i drvo, različite teksture, više tonova iste boje, kako bi se postigao efekat maksimalnog bogatstva i obilja biljnog sveta.
Vrt treba da se razvije u živi ekosistem, mikrozajednicu koja je po sastavu i načinu funkcionisanja najsličnija prirodi. Tu biljke zavise od pčelica i leptira, a sitne životinjice nađu skrovište za život. Napravite hranilice i pojilice za ptice. One će dolaziti, pevati, a vaša bašta dobija potpuno novu dimenziju, oživi. Dekorativni elementi treba da su što prirodniji - jezerce ili manja vodena površina, staze od šljunka ili kameni potporni zidovi koji odgovaraju i životinjskom mikrosvetu.
Treći princip, mada od njega sve polazi, jeste funkcionalnost. Osnovni razlog zbog kojeg ljudi oblikuju vrt jeste opuštanje. Zato vaša zelena oaza treba da ima lični pečat, da je uredite po svojoj meri. Treba da je udobna, uglavnom neformalna, da se osećate opušteno i ušuškano. Manje prostore najčešće ćemo oblikovati kao "produžetak" dnevnog boravka. Udobne baštenske garniture ili ležaljke daju dovoljno prostora za odmor, a zelenilo često čine sobne biljke koje smo izneli napolje u letnjem periodu. Pod nadstrešnicom su to filadendroni ogromnih listova, a na osunčanim mestima fikusi i palme.
I ovde se ogleda čovekova težnja da se vrati prirodi, da je integriše u svoj sistem, da ponovo postane deo nje. Kao da ju puštamo da ponovo osvoji prostor koji smo mi pre dugo vremena zaposeli i da nas na taj način isceli.
Mediteranski bor - Pinus pinaster
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 3201
Mediteranski bor ima latinski naziv Pinus pinaster, dok je još poznat i pod nazivom primorski bor. Ova vrsta je kod nas prilično poznata i ljudi se raspituju o njegovom gajenju, međutim to ne daje rezultate kakvim se nadaju. Razlog za to interesovanje je taj što se ova vrsta borova može videti u području Mediterana, uglavnom bliže moru i tamo mediteranski bor izgleda impresivno.
Na našim prostorima ova vrsta ipak ostvaruje značajno skromnije rezultate u rastu u razvoju. Generalno se navodi da ima prirast oko 30 centimetara, ali to je na terenima koji mu u potpunosti odgovaraju. Bez obzira na skromniji razvoj, on se i kod nas može uračunati u grupu visokih četinara.
Treba povesti računa i gde ga planiramo posaditi u vrtu, te koliki je uopšte vrt i kako će se u njegov izgled uklopiti visoko stablo. Neće rasti kao u područjima koja mu odgovaraju, ali neće ostati ni malo drvo.
Opis mediteranskig bora
Izgled ovog drveta je impresivan, sa visinom do 25 metara i stablom koje može imati 1,2 u prečniku. Kora je kod starijih primeraka dobro izbrazdana, što je često kod četinara. Boja kore je smeđa sa naradžasto- crvenim prelivima.
Iglice su dužine 10 - 22 centimetara, prečnika do 2 milimetra. Grupisane su tako da po dve rastu iz rukavca, a boja im je tamnije zelena. Borove iglice obično ostaju na stablu do 8 godina.
Oprašivanje cvetova obavlja vetar, šišarke kada narastu imaju dužinu do 15 centimetara. Kod šišarki je karakteristično da se otvaraju polako i izbacuju seme, izuzev kada se iznenada ugreju od šumskih požara; tada se brzo potpuno otvaraju i zbacuju svo seme. Semenke se mogu sakupljati i obraditi, tada se nazivaju pinjole i koriste se u ishrani (ubrajaju se u orašaste plodove). Pinjole su zapravo dobile ime po vrsti bora Pinus pinea, međutim u ovu grupu ulaze semenke od oko 20 vrsta borova.
Kako se gaji mediteranski bor
U kontinentalnim uslovima, moglo bi se reći, ne baš najbolje. Ima njega u rasadnicima i to su sasvim lepe i dobre sadnice, ne može im se naći nikakva zamerka. Međutim, prosto oni se nikad neće uklopiti u opise koje možete pročitati, niti će biti poput borova koji su vam ostali u sećanju kako ste ih videli kad ste bili na moru.
Jednostavno, ovde klima za mediteranski bor nije najbolja, i to nije strogo povezano sa udaljenošću od morske obale. U nekim delovima sveta kao što je Španija, to je vrsta koja jako dobro uspeva u celoj zemlji. Nešto slično je sa Južnoafričkom Republikom, tamo toliko dobro uspeva da se sprovode ogromne akcije da se on uništi u potpunosti u celoj zemlji.
Znači možete ga nabaviti i posaditi, ali nemojte očekivati neke spektakularne rezultate kakve možete videti na slikama.
Prvi korak koji treba obaviti jeste priprema zemljišta gde će doći sadnica: iskopati sadnu jamu i kad se ubaci sadnica mediteranskog bora tu rupu popuniti sa mešavinom treseta, perlita, borove kore, peska i sličnih poroznih materijala koji će omogućiti oticanje viška vode. Može u toj smesi biti i zemlje, ali ne mnogo jer se ona sabija i ne prija korenu.
Slična je preporuka i ukoliko se odlučite da ga posadite u saksiju ili žardinjeru. Što se tiče pozicije, idealno je na osunčanom mestu jer će tako najbolje da napreduje i da se razvija.
Što se tiče potreba za vodom mediteranski bor se opisuje kao vrsta koja dobro podnosi sušu. Ovo ne treba shvatiti bukvalno, pa ga ipak treba zaliti povremeno tokom dužih perioda bez kiše.
Za kraj bi trebali dati neke dodatne preporuke vezane za ovu vrstu i njeno gajenje u vrtu. Ovo što ću napisati možda se neće svakom svideti, ali razmislite o nekojm drugom četinaru za vaš vrt. Mediteranski bor dobro napreduje u toplijoj klimi, a postoji još priličan broj drugih vrsta borova koje odlično napreduju u klimi koja vlada na ovim prostorima.
Niski ukrasni četinari
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 4245
Kada su u pitanju četinari za uređenje vrta dobra stvar je što postoji veliki broj niskih formi. Oni se često spominju kao idealno rešenje za manja dvorišta i vrtove, ali se ne treba samo na to ograničiti. Uz malo mašte niski četinari mogu svuda lepo izgledati, a dobra stvar je što se mogu lepo uklopiti sa ukrasnim šibljem i ružama.
Kao i kod drugih četinara, i ovde se osnovna vrsta označava latinskim nazivom, a uz to se naziv varijeteta piše pod znacima navoda. Ni patuljasti četinari nisu pošteđeni prakse da im se daju prilično slobodna narodna imena. To je delom posledica toga što se ta imena lakše pamte od latinskih, ali povremeno to može stvoriti zabunu prilikom kupovine.
Ovo se uglavnom može izbeći kupovinom u proverenim rasadnicima i od proverenih trgovaca koji poznaju hortikulturu i dobro vode evidenciju.Na žalost, postoje prodavci koji imaju šta god tražite, a na ruku im ide što su mlade sadnice različitih varijeteta slične, razlikuju se uglavnom po boji.
Jedna od dodatnih podela bi okvirno mogla biti po obliku krošnje, pa tako imamo one sa piramidalnom formom, sa kuglastom formom i četinare koji imaju nepravilan oblik krošnje. Ovde moram napomenuti da imamo varijetete ariša, koji jeste četinar ali nije zimzelen, pa mu iglice otpadaju tokom zime.
Polegli četinari su posebna kategorija i njima smo posvetili poseban tekst. Te horizontalne žbunove karakteriše izrazito mala visina i veliki prečnik krošnje, pa se oni uglavnom koriste kao pokrivači tla.
Popularni niski četinari
Ovde imamo tuje, smrče, tise, pačemprese, ariše i još poneke vrste. Osnovno je da stablo ne bude visoko, tako da se prosečna visina odrasle biljke kreće oko 1 - 1,5 metara. Naravno, ima među njima i nižih koje rastu do 0,5 metara, ali i onih koje mogu biti visine i 2,5 metra. Te vrste koje mogu maksimalno imati visinu preko 2 metra spadaju u spororastuće.
Neki spororastući varijeteti čerinarskog drveća su zgodni za kamenjare, jer će im trebati vremena da se razviju. Ukoliko biste u alpinetum posadili brzorastući četinar on bi ga mogao dobrim delom pokriti za 5 godina. To je jedna od stavki koje treba dobro isplanirati. U osnovi sve navedene vrste dobro podnose orezivanje, ali se o tome dodatno raspitajte pri kupovini.
Pri planiranju treba uzeti u obzir da li će se saditi jedna biljka pojedinačno ili će se saditi u grupi. Ukoliko se sadi nekoliko biljaka, mogu se uzeti dva varijeteta ili više da bi se kombinovanjem postigao lepši izgled vrta. Međutim treba biti oprezan pri mešanju, jer nekad se to dobro ne uklopi, ni po formi krošnji, ni po bojama.
Picea glauca var. albertiana 'Conica'
Varijetet smrče "Conica" je sporo rastući četinar koji može da dosegne visinu oko 2,5 metra, ali za to treba prilično vremena jer je prosečan godišnji prirast 5 cm. Odlikuje se piramidalnom formom, što je veoma dekorativno kada se sadi pojedinačno. Sadnica stara deset godina ima prosečnu visinu oko 1 metar. Kod nas je poznata još pod nazivom patuljasta smrča.
Chamaecyparis thyoides ‘Red Star’
Ovo je čempres, pa ima specifične zahteve da bi dobro napredovao. Jedan od najvažnijih je da se nalazi na osučnanoj poziciji u vrtu. Boja krošnje je veoma zanimljiva, jer je velika razlika leti i zimi: plavo-zelene četine tokom tople sezone postaju crvenkasto-ljubičaste u hladnom delu godine. Nakon desetak godina rasta ima visinu oko 1 metar.
Thuja occidentalis ‘Teddy’
Ova tuja je veoma popularna jer spada u grupu patuljastih četinara, uz jednu napomenu. Na slikama se uglavnom vide lepe okrugle loptaste biljke, ali da bi se to postiglo treba vremena i neophodno je orezivanje. Vreme je potrebno jer je to spororastući varijetet, a orezivanje je potrebno u manjoj meri samo radi formiranja lopte. Međutim čak i bez orezivanja, ova tuja ima lepu formu, a što se tiče dimenzija to je do nekih 50 cm nakon desetak godina.
Thuja orientalis ‘Aurea Nana’
Zlatna tuja je odomaćeni naziv zbog svetlije zelenog lišća koje ima žućkastu nijansu. Tokom zime boja se menja i postaje smeđe - bronzana. Ovaj varijetet ima prosečnu visinu oko 1,5 metara, dok je prečnik oko 0,5 metara i to nakon desetak godina. Dobro napreduje na osunčanim mestima, a uslov je da se voda ne zadržava dugo oko korena.
Chamaecyparis pisifera “Boulevard”
U rasadnicima se kod nas nalazi pod dva naziva, prvo srebrni patuljasti pačempres Boulevard, drugo pegavi pačempres Boulevard. Boja je plavičasto zelena, a oblik krošnje je nepravilna piramida. U visinu može narasti do 2 metra, sa tim da za to treba prilično godina. Vrsta je koja dobro uspeva u polusenci, što je veliki plus.
Chamaecyparis lawsoniana “Ellwood’s Empire”
Vrsta četinara koja je poznata i pod nazivom Lausonov pačempres “Ellwood's Empire”, u visinu može narasti do 2,5 metra, s tim da je sporo rastuća vrsta. Ima piramidalnu formu krošnje, može se orezivati pažljivo da se ne oštete starije grane. Boja je plavičasto-zelena a vrhovi su u proleće svetlije zelene boje.
Thuja occidentalis "Holmstrup"
Standardna tuja, ali spororastuća pa je zbog toga popularna u situacijama kada želite da posadite patuljaste četinare. U rasadnicima je preporučuju kao vrstu koja može da uspeva u žardinjerama, ali ako su te žerdinjere odgovarajuće veličine. U zrelim godinama može narasti oko 1,8 metara. Dobro izgleda u vrtu kada se posadi pojedinačno, ali i u grupi.
Thuja orientalis “Morgan”
Sporo rastuća tuja, koja sa starošću od 10 godina neće preći visinu od 1 metar. Druga bitna osobina jeste menjanje boje koja je leti zelena, dok zimi postaje ljubičasto smeđa.
Chamaecyparis "Pygmaea Argentea"
Sporo rastući varijetet koji ima prilično široku krošnju. Boja je zelena dok su mladi vrhovi tokom proleća svetlije zelene boje. U visinu raste do 1,5 metar, sa tim da pri starosti od 10 godina ima visinu 60 centimetara..
Chamaecyparis thyoides "Heather Bun"
Varijanta pačempresa koji spada u grupu četinara koji menjaju boju lišća zimi. Tokom leta je krošnja zelene boje dok zimi postaje ljubičasto smeđa. Raste u formi grma koji se dosta širi.
Thuja occidentalis "Globosa"
Sam naziv varijeteta Globosa je potekao od toga što je oblik krošnje okrugao. Može narasti do 1,5 metara,a poželjno je da se orezuje, mada nije neophodno. Time se postiže stvaranje lepše forme krošnje, a i povećava se gustina u samoj krošnji. Zbog takvog oblika se uglavnom sadi pojedinačno jer njen izgled dolazi do izražaja. Ukoliko se posadi gušće može da formira lepu živu ogradu.
Chamaecyparis lawsoniana "Sunkist"
Ovaj pačempres sporo raste i ima nepravilnu formu krošnje. Može da naraste u visinu do 1 metar, a toliko može da se raširi i u prečniku. Listovi su zelene boje dok ono što mlado naraste u proleće bude žutozelene boje. Mada ima nepravilan obik, sadi se u vrtu sa ciljem da se ne orezuje. Na taj način može da se formira prirodan izgled ili da se radi kontrast orezanim četinarima u vrtu.
Larix kaempferi “Blue Dwarf”
Patuljasti plavozeleni japanski ariš je takođe poznat i pod nazivom Plavi patuljak. Ovo jeste četinar ali je od listopadne vrste. Ariši su zbog te svoje osobine i popularni, jer im iglice u proleće i leto budu zelene, pa u jesen postanu smeđe dok sa stabla otpadaju u periodu novembar i decembar. Ovaj varijetet ima plavo zelenu boju krošnje, visina sa desetak godina je oko 70 centimetara, dok je maksimalna visina do 1,6 metara.
Cephalotaxus harringtonia “Fastigiata”
Ovj četinar sličan tisi se karakteriše svojim oblikom krošnje koji u prvih desetak godina rasta liči na vazu sa tim da je u osnovi veoma uska. U kasnijem periodu se to sve raširi. Mada može narasti preko 2,5 metra ubrajaju je u niske četinare zbog sporog prirasta koji je na godišnjem nivou do 5 centimetara. Solidno podnosi rast u polusenci, a zemljište na kojem raste mora biti ocedito bez zadržavanja vode. 'Fastigiata' ima grane uspravno uperene prema gore, pogodna je da se posadi pojedinačno jer tako najviše dolazi do izražaja.
Picea abies “Nidiformis”
Patuljasta smrča “Nidiformis” ili je još zovu polegla smrča. Veoma dekorativna i veoma niska biljka. U visinu može narasti do 50 cm, dok joj prečnik može biti i preko 2 metra. Kako je u pitanju smrča, ali sa prilično čudnom formom sasvim je sigurno da će je svaki posetilac vrta primetiti.
Larix kaempferi 'Grey Pearl'
Još jedan ariš koji je atraktivan zbog sivo zelene boje, kod nas se još naziva i Sivi biser. Može narasti do 2 metra za deset godina, računa se da raste godišnje 15 - 20 centimetara. Iglice postaju smeđe u jesen i otpadaju tokom novembra i decembra.
Još neke informacije o niskim četinarima
Treba obratiti pažnju jer su na slikama patuljasti četinari uglavnom već odrasle biljke koje su u potpunosti formirane. To ne važi samo za ovaj tekst, nego i za slike koje se nalaze na sajtovima rasadnika i koje se objavljuju u časopisima. Prilikom kupovine biljke najčešće se dobije mlada sadnica (jedna ožiljena grančica) i to je, u stvari najbolja opcija jer je biljku najbolje nabaviti i posaditi dok je mlada.
Možda deluje pomalo čudno da su ovde na spisku neke vrste koje mogu narasti preko 2,5 metra, a tema su patuljasti četinari. To su spororastuće vrste kojima treba 10 ili 15 godina da dostignu visinu od 1 metar.
Polegli četinari za uređenje vrta
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 993
Odličan izbor za vrt je sadna poleglog četinara, on zbog svoje forme može da bude odgovarajuće rešenje za određene situacije. Polegle četinare nazivaju kod nas još i juniperus horizontalis, pa zatim polegli juniperus i polegli horizontalis ili samo horizontalis. To je samo jedna vrsta iz porodice kleka, sa velikim brojem varijeteta. Međutim ima ih još nekoliko vrsta, što je svakako dobro jer je time veći izbor biljaka različitog izgleda i brzine rasta.
Da bi se polegli četinari lepo uklopili u vrt treba prvo znati zašto ih sadimo. Nekoliko najčešćih razloga: da bi smo se rešili košenja trave ili da se smanji površina travnjaka koju treba kositi. Moguće je da se prikriju neke cevi ili šahtovi, kojima ipak treba obezbediti relativno lak pristup u slučaju kvara.
U nekim situacijama možete poželeti da posadite neki varijetet sa malo neobičnijom bojom da obogatite izgled vrta. Takođe su popularni na kosinama u vrtu ili uz potporne zidove.
Kada se odlučite za sadnju potrebno je da odaberete varijetet. Oni se razlikuju po brzini rasta (spororastući i brzorastući), po visini do koje rastu, načinu kako im je formirano granje, prečniku (koliko su široki) i naravno po bojama. O bojama horizontalisa bi se mogla knjiga napisati: sve nijanse od svetlo zelenožute, preko zelenih, do tamnijih plavozelenih. Tome treba dodati šatirane varijetete koji imaju nekoliko izmešanih boja.
Postoji nekoliko vrsta poleglih četinara, pa ću ovde navesti njihove latinske nazive
- Juniperus horizontalis
- Juniperus squamata
- Juniperus media
- Juniperus pfitzeriana
- Juniperus procumbens
- Juniperus chinensis
- Juniperus communis
- Juniperus sabina
Ime vrste se ispisuje latinskim nazivima, a razliku čine varijeteti čiji naziv se pišepod znacima navoda. Tako imamo: Juniperus horizontalis „Plumosa“, Juniperus horizontalis „Prince Of Wales“, Juniperus horizontalis „Golden Carpet“, Juniperus horizontalis „Blue chip“, Juniperus horizontalis „Wiltonii“, Juniperus pfitzeriana „Arctic“, Juniperus sabina „Tamariscifolia“, Juniperus procumbens „Nana“, Juniperus Communis „Goldshatz“, Juniperus media „Old Gold“ i još mnogi drugi.
Popularne vrste poleglih četinara
Ovde ću malo bolje da predstavim varijetete, prikazati im slike, napisati koje je boje, koliko okvirno raste u visinu i prečnik i još poneku zanimljivost ako ima. Što se tiče visine i prečnika poleglih četinara, treba uzeti okvirno, jer može doći do odstupanja što se tiče dimenzija kad biljka u potpunosti odraste..
Mada će biti predstavljen priličan broj različitih varijeteta četinara, ova lista nije konačna, jer se u oblasti hortilukture uvek radi na stvaranju novih varijeteta.
Juniperus horizontalis „Prince Of Wales“
Niži varijetet koji u visinu ide do 40 centimetara, dok se može prošititi do 1,5 metara u prečniku. Tamnije zelene boje, a tokom zimskog perioda vrhovi grana poprime smeđu boju. Odgovara mu zemljište gde se voda ne zadržava dugo . Povremeno se može naći u ponudi i varijacija gde je nakalemljen na neki visoki četinar, pa na taj način deluje kao krošnja.
Juniperus horizontalis „Golden Carpet“
Spororastuća vrsta, u visinu raste do 20 centimetara, dok u prečniku može biti do 1,3 metra. Boja je zelenožuta, što ga čini interesantnim za sadnju blizu biljaka koje imaju crvenkaste listove ili plavozelenu boju. Voli osunčane pozicije sa oceditim zemljištem.
Juniperus horizontalis „Wiltonii“
Ovaj varijetet raste u visinu do 20 centimetara, a prosečan prečnik odrasle biljke je 2,5 metara. Boja je srebrno zelena dok tokom zime može da dobije ljubičaste nijanse. Voli osunčana mesta, dosta dobro podnosi orezivanje.
Juniperus horizontalis „Blue chip“
Prosečna visina je do 30 cenrimetara, dok se prosečan prečnik biljke kreće oko 2,5 metra. Boja je srebrno zelena,dok zimi dobijaju purpurno plavičaste nijanse. Veoma popuarna vrsta za pokrivanje tla u vrtu.
Juniperus horizontalis „Plumosa“
Kada je u pitanju ovaj varijetet on može narasti u visinu oko 40 centimetara,a prečnik može biti 1,5 metar. Boja listova je plavozelena. U ponudi se može naći i varijanta ovog varijeteta pod nazivom 'Plumosa Compacta' koji je malo viši i gušći. Voli mesta koja imaju dosta sunca tokom dana.
Juniperus pfitzeriana „Arctic“
Ovaj polegli četinar može ići u visinu i preko 50 centimetara (orezivanjem se može postići i do 90 centimetara), dok prečnik može biti 1,8 metra. Boja je plavozelena, ali nešto svetlija. Veoma je otporna i dobro podnosi orezivanje. Računa se kao spororastuća biljka.
Juniperus sabina „Tamariscifolia“
Varijetet poleglog četinara koji kad naraste može biti visine oko 70 centimetara, dok mu prečnik može biti 2,5 metra. Boja listova je plavičasto zelena. Ova vrsta i ovaj varijetet su se kod nas na tržištu pojavili nedavno i nije još toliko zastupljen u ponudi. Selektovan je i jedan sličan varijetet sa nazivom 'New Blue'.
Juniperus procumbens „Nana“
Što se tiče visine maksimalno je to 40 centimetara, a u širinu može ići do 2,5 metra. Boja je zelena, a tokom zime može da poprimi plavičaste nijanse. Što se tiče pozicija u vrtu najviše odgovara ona gde ima mnogo sunca..
Juniperus Communis „Goldshatz“
Juniperus Communis "Goldschatz" - Zlatna Polegla Kleka, mada bi joj bukvalan prevod bio zlatno blago. Ova vrsta Juniperusa uglavnom ima visoke varijetete, ali se i jedan niski našao u ponudi. Boja je svetlije zelena, a pri vrhovima grana je žuto zelena. U visinu raste do 30 centimetara, dok u prečniku može imati 1,5 metara.
Juniperus × pfitzeriana 'Old Gold' (Chinese Juniper)
Ovaj polegli četinar je kod nas poznat kao Old gold, razlog je žutozelena boja listova, koja tokom zime dobija blage smeđe nijanse. Obično se opisuje kao kompaktan, u visinu može narsti do 90 centimetara, dok u pečniku može biti do 1,5 metara. I ovaj varijetet se naziva zlatna polegla kleka, mada to baš i nije tačno jer ide dosta u visinu, pa je potrebno dobro proveriti kod prodavca ili rasadničara koji je latinski naziv vrste
Ovde sam naveo engleske nazive varijeteta, oni se kod nas povremeno mogu naći i pod nazivima koji su prevedeni, ali i pod nekim lokalnim narodnim imenima. Najsigurnije je kupovati u proverenim rasadnicima gde je tačno naveden naziv. Ovim biljkama treba vremena da narastu i da se razviju, pa je nezgodno kada se posle 5-6 godina vidi da to nije baš ta varijanta koju smo tražili od prodavca.
Polegli četinari nisu pri vrhu popularnosti kada je u pitanju uređenje vrta i dvorišta, u odnosu na druge vrste četinara. Međutim tu pažnju koju dobijaju u hortikulturi svakako zaslužuju, velika mogućnost izbora koji se međusobno mogu dosta razlikovati je samo jedan veliki plus.
Page 1 of 5