Ljute papričice u saksiji: naučite i vi kako da ih gajite
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 48
Ako ste ljubitelj ljutog, sigurno ste poželeli papričicu na svom prozoru ili terasi. Uzgajanje ljutih paprika u saksiji sve je popularnije, a - verovali ili ne, nisu teške za održavanje.
U narednom tekstu dajem vam uputstva kako da ih i vi uspešno posadite i negujete.
Setva semena
Papričice možete uzgojiti setvom semena ili sadnjom već razvijenog rasada.
Semenu ljutih papričica (lat. Capsicum Frutescense) treba dugo da nikne i poraste u mlade biljke koje su spremne za presađivanje. U zavisnosti od sorte koju ste sejali, taj period može biti 1,5 do 2 meseca. Zato treba početi na vreme, idealno je u prvoj polovini februara. Ako ste zakasnili - nije problem, u aprilu možete kupiti već formirane mlade biljke za sadnju.
Nabavite seme iz proverenog izvora, kako biste bili sigurni da ćete dobiti plodove sorte koju ste želeli. Pripremite zemlju za setvu povrća pomešanu sa humusom. zalijte supstrat, pa rasporedite semenke po površini. Seme pokrijte slojem iste mešavine zemlje, u debljini od 2 cm.
Paprika voli toplo i vlažno, pa je najbolje da seme držite u zagrejanoj prostoriji, na temperaturi od oko 25 °C. Redovno orošavajte površinu kako se zemlja i seme ne bi osušili. Zapamtite: seme koje je počelo da bubri od vlage, pa dehidriralo od nedostatka vode - to je mrtvo seme. Ako je temperatura prostorije niža smanjite vlaženje da ne bi došlo do truljenja.
Nakon 7-10 dana videćete male zelene klijavce kako izbijaju na površinu, a nakon 3-4 nedelje imaćete mlade biljke. Kada papričice dobiju 3-4 lista spremne su za presađivanje.
Sadnja mladih papričica
Sada, kada smo uzgojili (ili kupili) rasad ljutih paprika, trebamo ga posaditi u saksije ili direktno u baštu.
Posude moraju biti dovoljno velike, optimalno je 20 cm dubine i širine, zapremine najmanje 10l. Na dno saksije prvo stavite drenažni sloj od šljunka, kamenčića ili komadića cigle. Tako se višak vode neće zadržavati oko korena, već slobodno oticati.
Saksiju napunite kvalitetnom zemljom, najbolje mešavinom za uzgoj povrća. Slobodno dodajte neki organski kompost: pregoreo stajnjak, glistenjak, a može i kompost od domaćeg (biljnog) otpada. Dolazi u obzir i NPK đubrivo, ali preferiramo organsko, zar ne?
Mlade biljke presadite u pripremljene posude sa zemljom, zalijte i smestite na odgovarajuće mesto - svetlo i toplo.
Kako negovati mlade biljke
Paprika je toploljubiva vrsta pa biljke mogu napolje kad dnevna temperatura pređe 15 °C, a noćna ne pada ispod 12 °C. Najviše joj odgovaraju tople pozicije sa dovoljno sunčeve svetlosti (i do 6 sati u toku dana) i temperaturom između 20 i 30 °C.
Zalivanje i prihranjivanje
Pošto naše senjorite papričice vole da se sunčaju, potrebno ih je redovno zalivati. Sušu ne podnose, ali ni preveliku vlagu, jer je ona idealna za razvoj gljivičnih infekcija i truleži.Najbolje je zalivati svaki drugi dan vodom sobne temperature, ujutro, dok sunce nije previše jako.
Paprike je poželjno prihranjivati svakih 10-14 dana tečnim rastvorom. U početku, za razvoj zelenog dela uzimamo prihranu na bazi azota. Kad se biljka razvije prelazimo na fosforna đubriva, kako bi tkiva očvrsnula. Kada ljute papričice počnu da cvetaju, prihranjujemo kalijumom, za pravilno formiranje cvetova i plodova.
Pinciranje
Ako želite - a naravno da želite da vaša chilli papričica ima što više plodova, potrebno je pincirati biljku. To znači otkidati zaperke.
Primetićete da u pazuhu lista, između glavne grane i lisne drške rastu mladi izdanci. Ti zaperci crpe energiju vaše paprike i treba ih ukloniti: pažljivo otkinuti, bez lomljenja grane ili lista. Ovako će biljka svu hranu koristiti za jačanje stabla i formiranje više cvetova, a plodovi će biti veći i lepši.
Berba ljutih papričica
Da bi plodovi chilli paprike bili zreli za berbu potrebno je vreme, a to znači strpljenje. Paprikama treba od 60 do 90 dana kako bi plodovi bili zreli, a ovim ljutim i do 150 dana od setve. Ako su leta vruća plodovi će sazreti nešto ranije, ali će biti sitniji i "suvlji". Paprika voli toplotu ali ne zaboravite da ne voli sušu.
Kada ljute papričice konačno počnu da dozrevaju berite ih redovno, jer to potencira ponovno cvetanje i rast novih plodova. Berba traje do oktobra meseca, a može i duže, ako je biljka zdrava, jaka i obilno cveta. Kada noćne temperature padnu ispod 15 °C sklonite paprike u zatvoreno i svetlo mesto. To ne treba biti zagrejana prostorija, već sveža pozicija, kako bi plodovi što duže trajali.
Prezimljavanje chilli papričica
Ako niste znali, ljute paprike su višegodišnje biljke. Neke mogu imati životni vek i do 8 godina!
Kako prezimljavaju ljutie papričice? U našoj klimatskoj zoni ne mogu preživeti zimu na otvorenom, ali pošto su u saksiji, lako ih unesete u zatvoreno.
Kada uzgajamo papričice u kući treba da su na svetlom mestu, sa temperaturom od 5-15°C. Tada biljka ulazi u fazu mirovanja kako bi "odmorila" do sledeće sezone. Papriku ćemo orezati, zalivati jednom u mesec dana, a kada dođe proleće i biljka krene sa rastom, možemo ju presaditi i negovati kao prethodne godine.
Ljute papričice koje su prezimile na ovaj način će narasti veće, ranije cvetati i brže plodonositi.
Najbolje sorte ljutih papričica za saksiju
Nisu sve sorte papričica pogodne za gajenje u saksiji. U ograničenom prostoru bolje uspevaju one nižeg rasta. Isto tako, osetljive vrste teže podnose stres usled nedostatka vlage u saksiji ili prekomernog zagrevanja. Zbog toga je biljka slaba, a može se desiti i da se osuši.
Sledeće sorte su veoma popularne kod ljubitelja chilli papričica:
-
Jalapeño - ljutina 1/5, raste u visinu 60-90 cm, plodovi zreli 80 dana od presađivanja
-
Cayenne - ljutina 2/5, raste u visinu 30-120 cm, plodovi zreli 100 dana od presađivanja
-
Habanero mini ljutina 1/5, raste u visinu 45-90 cm, plodovi zreli 90 dana od presađivanja
-
Thai chili ljutina 3/5, raste u visinu 30-40 cm, plodovi zreli 100 dana od presađivanja
-
Numex Twilight ljutina 2/5, raste u visinu 50-60 cm, plodovi zreli 80 dana od presađivanja
I to bi bilo to - ne deluje teško, zar ne?
Sad vam samo preostaje da se oprobate i posadite neku od ovih minijaturnih lepotica. Kada se vaše chilli papričice zarumene bićete srećni kao malo dete.
Srbija: Neotkrivena poljoprivredna sila Evrope
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 187
Srbija, smeštena u srcu Balkana, postaje sve više prepoznata kao jedna od najperspektivnijih poljoprivrednih regija Evrope. Više od dve trećine njenog zemljišta koristi se za poljoprivredu, a strateški položaj između Istoka i Zapada pruža dodatne prednosti za plasman proizvoda. Srbija je globalno prepoznata kao lider u izvozu voća, posebno smrznutih malina. Srbija je u 2021. godini bila prva država u svetu po količini izvoza smrznutih malina. Ovaj podatak jasno svedoči o njenoj snazi na međunarodnom planu, a osim malina, Srbija je i među vodećim izvoznicima šljiva i višanja.
Kombinacija povoljnih klimatskih uslova, plodnog zemljišta i tradicionalnih poljoprivrednih metoda osigurava visokokvalitetne proizvode koji pronalaze svoje mesto na zahtevnim tržištima širom sveta. Analitičari ističu da je upravo kvalitet ključni faktor koji razlikuje srpske proizvode od konkurencije, čime se dodatno učvršćuje pozicija Srbije kao nezaobilaznog igrača na globalnom tržištu hrane.
Zemlja obilja
Plodne ravnice Srbije, posebno u severnom delu Vojvodine, spadaju među najplodnije u Evropi. Ova regija omogućava uzgoj raznovrsnih kultura poput kukuruza, pšenice i suncokreta. Na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu SAD (USDA), Srbija se kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu. Srbija je vodeći proizvođač kukuruza u regionu, sa godišnjom proizvodnjom od preko 5,4 miliona tona, što je znatno više u poređenju s primerom Hrvatske, koja proizvodi oko 1,6 miliona tona. Takođe, Srbija je među glavnim proizvođačima pšenice u regionu, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 2,9 miliona tona. U pogledu prinosa po hektaru, Srbija je na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru.
"Srbija ima ogroman potencijal da postane lider u poljoprivrednoj proizvodnji u Evropi. Naš cilj je da kroz stalna ulaganja u edukaciju poljoprivrednika i primenu savremenih tehnologija omogućimo povećanje prinosa i otpornosti na klimatske promene. Kvalitet i održivost su ključni za budućnost srpske poljoprivrede, a kompanija Tomsin će nastaviti da pruža podršku domaćim proizvođačima kroz vrhunske proizvode i savete stručnjaka." - izjavio je Filip Tomić, predstavnik kompanije Tomsin koja se bavi distribucijom semena, sredstava za zaštitu bilja i đubriva.
Investicije u modernizaciju
Ključni izazov srpske poljoprivrede ostaje povećanje efikasnosti i otpornosti na klimatske promene. Ulaganja u modernizaciju sistema za navodnjavanje i digitalizaciju poljoprivrede igraju presudnu ulogu. Trenutno, samo 8,3% obradivog zemljišta koristi navodnjavanje, no planiranim investicijama očekuje se veliko povećanje, što bi Srbiju smestilo ispred mnogih susednih zemalja. Ovo je ključni korak prema osiguranju stabilne proizvodnje uprkos sve izraženijim klimatskim izazovima.
Vlada Srbije značajno ulaže u razvoj ovog sektora. Nacionalni budžet za poljoprivredu u 2025. godini dostigao je rekordnih 1,27 milijardi evra, što predstavlja 7,5% ukupnog budžeta. U poređenju, Srbija je daleko ispred zemalja poput Crne Gore i Makedonije koje ulažu svega oko 3-4% svojih ukupnih budžeta u poljoprivredu. Srbija jasno pokazuje posvećenost razvoju ovog sektora.
Podrška kroz inovacije
Privatni sektor igra značajnu ulogu u unapređenju poljoprivrede u Srbiji. Kompanije specijalizovane za poljoprivredne proizvode i usluge kontinuirano ulažu u edukaciju poljoprivrednika i osiguranje najmodernijih tehnologija. Kombinacija tradicije i inovacija omogućava srpskim proizvođačima da odgovore na zahteve tržišta, istovremeno osiguravajući održivost svojih gazdinstava.
Edukacija i istraživanje
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Institut za ratarstvo i povrtarstvo prepoznati su kao centri izvrsnosti u jugoistočnoj Evropi. Njihovi napori u razvoju novih sorti useva i implementaciji savremenih tehnologija pružaju srpskim poljoprivrednicima značajnu konkurentsku prednost. Edukacija i inovacije ostaju ključni elementi u daljem razvoju ovog sektora.
Pogled u budućnost
Srbija je na prekretnici, s potencijalom da postane jedan od vodećih proizvođača hrane u Evropi. Kombinacija prirodnih resursa, inovacija i kvaliteta proizvoda pozicionira ovu zemlju kao ključnog igrača na globalnom tržištu hrane. Srpski proizvodi, uz dodatna ulaganja i modernizaciju, imaju kapacitet da odgovore na rastuće globalne potrebe za kvalitetnom i održivom hranom.
Moderno uređenje dvorišta
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 9885
Zima je na izmaku i mi već osećamo prolećni nemir. Tražimo prirodu, da nas sunce ogreje, a biljke nahrane duh i telo. I najmanje parče zelene površine poslužiće kao izlaz iz zatvorenog prostora u kojem živimo i radimo. Čak i oni koji nikada nisu marili za baštovanstvo osete potrebu da u svojoj blizini stvore oazu po svojoj meri.
Boravak i rad u vrtu dobar je za vaše mentalno i telesno zdravlje. Malo zdravog fizikalisanja nikome ne smeta, čak pomaže da oslobodite nagomilani stres. Možete da iskažete svoju kreativnost, a nega i ljubav koju pružate biljkama može samo da vas ispuni blaženstvom.
Bilo da ste sam svoj vrtlar ili se odlučite da angažujete profesionalca, morate da imate bar mutnu viziju kako bi vaše parče raja trebalo izgledati. Kao u svakoj kreativnoj oblasti, i u pejzažnoj arhitekturi postoje trendovi, pa da vidimo šta nam stručnjaci preporučuju u 2023. godini.
Kakav vrt će biti moderan naredne sezone
Ono što je zajedničko svim stilovima jeste obilje. Vaša bašta treba da je bujna, bogata i u vezi sa prirodom.
1. Skandinavski minimalizam
Ako volite jednostavnost, ovo je varijanta vrta koja će vam najviše odgovarati. Oblici su pravilni, boje svedene na osnovne - zelenu, belu i crnu. Ipak, možete se igrati teksturama materijala od kojih je napravljen nameštaj, a biljke neka budu velike, dominantne, različitih oblika i nijansi zelenih listova. Kamen i voda neka zadrže što prirodniju formu.
Akcenat je na udobnosti - ovaj vrt je za opuštanje, pa je često uz samu kuću, kao produžetak dnevnog boravka, a granica enterijera i eksterijera je jedva vidljiva. Unutrašnji prostor se preliva u spoljašnji i obrnuto, priroda nadire unutar objekta.
Ovakav stil je zgodan za male površine, verande ili tremove. Na njima rasporedimo stočiće i veliku sofu, a slobodan prostor oplemenimo velikim tropskim vrstama, bambusima ili palmama. Dekoracije treba da su što prirodnije - lanene draperije i presvlake, poneki kamen, jednostavni vodeni elementi (česma, glinena posuda kao pojilo za ptice) i sveće.
2. Arhitektonski stil
Ako vam više odgovara pravilnost i uređenost organizujte svoj vrt jednostavno, a monumentalno. Ovo zahteva dovoljno prostora, a osnovu čini lepo negovan travnjak. Dominiraju geometrijske forme, zeleni elementi se ponavljaju raspoređeni u pravilnom ritmu. Česti su topijari i zeleni zidovi. Boje se minimalno koriste, birajte velike žbunove i stabla sa belim i krem cvetovima na masivnoj zelenoj podlozi. Najčešće se sade lišćari koji su i zimi zeleni u kombinaciji sa četinarima. Šimširi, lovorvišnje ili evonimusi dobro podnose orezivanje, a lepi su cele godine.
Sve odiše elegancijom i tradicijom. Nameštaj i dekorativni elementi su minimalno zastupljeni, ali masivni. U obzir dolaze kamene skulpture i fontane. Jednom rečju grandiozno.
3. Novi viktorijanski stil
Ova forma je nešto bogatija sadržajima i koloritom. Površine su veće, dominira zelenilo, ali i cvetnice. Birajte tradicionalne vrste - ruže, hortenzije, jorgovane. Na bogatoj zelenoj osnovi kombinujemo različite nijanse iste boje - od nežno ružičaste, preko purpurne, pa do ljubičaste. Birajte vrste sa krupnim, složenim i mirisnim cvastima koje stvaraju romantičnu atmosferu. Mnogo je vrsta koja rastu u mala cvetajuća stabla ili veće žbunove: jasmin, budleja ili magnolije.
Veliki mnogobrojni cvetovi privlače leptirove, a na vodu dolaze ptičice, pa upotpunjuju ovu baštensku idilu. Mobilijar je umetnički oblikovan: to su kamene klupice i žardinjere, bele ograde, romantične lampe. Staze neka budu od šljunka ili kamena, izbegavamo veštačke materijale. Ako je teren sa razlikom u visini napravite koji potporni zid, oni su dekorativni kad ih obrastu puzavice.
4. Rajski vrt
Ovo je pravi dizajn za pasionirane ljubitelje prirode. Ako ste Deca Zemlje, vaša bašta će biti neobuzdana i divlja. U njoj će biti mesta za svaku biljku koja vam se svidi. Gajite i drveće i cveće, jestive i lekovite biljke i sve naprosto buja od zelenila. Različiti oblici listova, boje cvetova, pčele i drugi korisni insekti - svi žive u simbiozi. Čuje se zujanje, cvrkut, žubor, i sve to čini vašu oazu autentičnom. Ovde vladaju prirodni zakoni, jer ovo jeste deo prirode koliko god vam uslovi dozvoljavaju.
Koje ćemo biljke saditi zavisi od klime i ostalih prirodnih uslova. U umerenim krajevima to može biti prava šuma drveća i žbunja, zeljastih cvetnica, čak i gljiva. Ako su u pitanju mesta sa sušnom klimom biramo perene, ukrasne trave i druge izdržljive vrste (Lavanda, primorski četinari ili sukulente) koje preživljavaju bez vode. Najefektnije su na kamenoj ili šljunkovitoj podlozi, a dekorativan je i malč od kore drveta u boji.
Ovakav način uređenja vrta podrazumeva visok ekološki nivo. Koriste se organska sredstva za zaštitu, zeleni otpad se kompostira, a kišnica se skuplja i koristi za zalivanje. Okrećemo se onom iskonskom, prirodnim zakonima jer mi jesmo deo prirode i ona postaje naše utočište.
Principi modernog vrta
Tri su osnovna principa koje danas treba da zadovolji vrt:
- održivost
- prirodnost
- funkcionalnost
Održivost je ključna kada govorimo o zelenim površinama. To nije samo instalacija lepih izložaka prijatna oku. Treba da izgleda i funkcioniše kao priroda u malom, što i jeste.
Da bi ovaj sistem bio održiv, birajte biljke koje prirodno rastu u vašem okruženju (autohtone vrste). One su najotpornije na ekstremne uslove - dugotrajnu letnju sušu ili jake zime sa puno snega. Ove biljke neće propasti nakon jedne sezone, već će preživeti, ojačati i sledeće godine biti još bujnije. Autohtone vrste ne traže specijalnu negu, pa ćete imati manje posla oko zalivanja i prihranjivanja, a i utrošak sredstava će biti manji. Ove vrste su u stanju da se "brinu same o sebi".
Potrošnja vode je stavka o kojoj treba razmišljati. Moramo biti ekološki osvešćeni. Cilj nam je da, stvarajući zelenu površinu, obogatimo prirodu i njen fond koji je dobrano utanjio, a ne da nepotrebno crpimo resurse. Zato u sušnim oblastima nećemo praviti tropsku baštu ili engleski vrt koji zahteva uvek dovoljno vlage, već biramo vrste iz mediteranskog podneblja i kombinujemo ih sa kamenom i šljunkom. Moderna tehnologija znatno nam olakšava, pa su dozvoljene prskalice sa tajmerima, kolektori kišnice, osvetljenje sa solarnim ćelijama i sl.
Ono što se naglašava u vrtovima naredne sezone jeste prirodnost. Vaša bašta treba da je bogata. Ako imate prilike kombinujte ukrasno i jestivo bilje, neka ono buja i iz najskrivenijih uglova, neka zemlja bude rodna i plodonosna. Pri planiranju zelene površine kombinuju se prirodni materijali: kamen, šljunak i drvo, različite teksture, više tonova iste boje, kako bi se postigao efekat maksimalnog bogatstva i obilja biljnog sveta.
Vrt treba da se razvije u živi ekosistem, mikrozajednicu koja je po sastavu i načinu funkcionisanja najsličnija prirodi. Tu biljke zavise od pčelica i leptira, a sitne životinjice nađu skrovište za život. Napravite hranilice i pojilice za ptice. One će dolaziti, pevati, a vaša bašta dobija potpuno novu dimenziju, oživi. Dekorativni elementi treba da su što prirodniji - jezerce ili manja vodena površina, staze od šljunka ili kameni potporni zidovi koji odgovaraju i životinjskom mikrosvetu.
Treći princip, mada od njega sve polazi, jeste funkcionalnost. Osnovni razlog zbog kojeg ljudi oblikuju vrt jeste opuštanje. Zato vaša zelena oaza treba da ima lični pečat, da je uredite po svojoj meri. Treba da je udobna, uglavnom neformalna, da se osećate opušteno i ušuškano. Manje prostore najčešće ćemo oblikovati kao "produžetak" dnevnog boravka. Udobne baštenske garniture ili ležaljke daju dovoljno prostora za odmor, a zelenilo često čine sobne biljke koje smo izneli napolje u letnjem periodu. Pod nadstrešnicom su to filadendroni ogromnih listova, a na osunčanim mestima fikusi i palme.
I ovde se ogleda čovekova težnja da se vrati prirodi, da je integriše u svoj sistem, da ponovo postane deo nje. Kao da ju puštamo da ponovo osvoji prostor koji smo mi pre dugo vremena zaposeli i da nas na taj način isceli.
Mediteranski bor - Pinus pinaster
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 8291
Mediteranski bor ima latinski naziv Pinus pinaster, dok je još poznat i pod nazivom primorski bor. Ova vrsta je kod nas prilično poznata i ljudi se raspituju o njegovom gajenju, međutim to ne daje rezultate kakvim se nadaju. Razlog za to interesovanje je taj što se ova vrsta borova može videti u području Mediterana, uglavnom bliže moru i tamo mediteranski bor izgleda impresivno.
Na našim prostorima ova vrsta ipak ostvaruje značajno skromnije rezultate u rastu u razvoju. Generalno se navodi da ima prirast oko 30 centimetara, ali to je na terenima koji mu u potpunosti odgovaraju. Bez obzira na skromniji razvoj, on se i kod nas može uračunati u grupu visokih četinara.
Treba povesti računa i gde ga planiramo posaditi u vrtu, te koliki je uopšte vrt i kako će se u njegov izgled uklopiti visoko stablo. Neće rasti kao u područjima koja mu odgovaraju, ali neće ostati ni malo drvo.
Opis mediteranskig bora
Izgled ovog drveta je impresivan, sa visinom do 25 metara i stablom koje može imati 1,2 u prečniku. Kora je kod starijih primeraka dobro izbrazdana, što je često kod četinara. Boja kore je smeđa sa naradžasto- crvenim prelivima.
Iglice su dužine 10 - 22 centimetara, prečnika do 2 milimetra. Grupisane su tako da po dve rastu iz rukavca, a boja im je tamnije zelena. Borove iglice obično ostaju na stablu do 8 godina.
Oprašivanje cvetova obavlja vetar, šišarke kada narastu imaju dužinu do 15 centimetara. Kod šišarki je karakteristično da se otvaraju polako i izbacuju seme, izuzev kada se iznenada ugreju od šumskih požara; tada se brzo potpuno otvaraju i zbacuju svo seme. Semenke se mogu sakupljati i obraditi, tada se nazivaju pinjole i koriste se u ishrani (ubrajaju se u orašaste plodove). Pinjole su zapravo dobile ime po vrsti bora Pinus pinea, međutim u ovu grupu ulaze semenke od oko 20 vrsta borova.
Kako se gaji mediteranski bor
U kontinentalnim uslovima, moglo bi se reći, ne baš najbolje. Ima njega u rasadnicima i to su sasvim lepe i dobre sadnice, ne može im se naći nikakva zamerka. Međutim, prosto oni se nikad neće uklopiti u opise koje možete pročitati, niti će biti poput borova koji su vam ostali u sećanju kako ste ih videli kad ste bili na moru.
Jednostavno, ovde klima za mediteranski bor nije najbolja, i to nije strogo povezano sa udaljenošću od morske obale. U nekim delovima sveta kao što je Španija, to je vrsta koja jako dobro uspeva u celoj zemlji. Nešto slično je sa Južnoafričkom Republikom, tamo toliko dobro uspeva da se sprovode ogromne akcije da se on uništi u potpunosti u celoj zemlji.
Znači možete ga nabaviti i posaditi, ali nemojte očekivati neke spektakularne rezultate kakve možete videti na slikama.
Prvi korak koji treba obaviti jeste priprema zemljišta gde će doći sadnica: iskopati sadnu jamu i kad se ubaci sadnica mediteranskog bora tu rupu popuniti sa mešavinom treseta, perlita, borove kore, peska i sličnih poroznih materijala koji će omogućiti oticanje viška vode. Može u toj smesi biti i zemlje, ali ne mnogo jer se ona sabija i ne prija korenu.
Slična je preporuka i ukoliko se odlučite da ga posadite u saksiju ili žardinjeru. Što se tiče pozicije, idealno je na osunčanom mestu jer će tako najbolje da napreduje i da se razvija.
Što se tiče potreba za vodom mediteranski bor se opisuje kao vrsta koja dobro podnosi sušu. Ovo ne treba shvatiti bukvalno, pa ga ipak treba zaliti povremeno tokom dužih perioda bez kiše.
Za kraj bi trebali dati neke dodatne preporuke vezane za ovu vrstu i njeno gajenje u vrtu. Ovo što ću napisati možda se neće svakom svideti, ali razmislite o nekojm drugom četinaru za vaš vrt. Mediteranski bor dobro napreduje u toplijoj klimi, a postoji još priličan broj drugih vrsta borova koje odlično napreduju u klimi koja vlada na ovim prostorima.
Page 1 of 5