Nana, Matičnjak I Žalfija U Saksiji Protiv Letnjih Vrućina
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 156
I za vrele letnje dane priroda ima rešenje.
Aromatične i lekovite biljke nana, matičnjak i žalfija hlade organizam, smiruju napetost i osvežavaju telo. Najbolje od svega - možete ih lako gajiti na prozorskoj dasci vaše kuhinje. Potrebno je samo dovoljno svetlosti i umereno zalivanje.
Evo kako da ih negujete, pa možete da ih berete sveže celog leta.
Top 3 lekovite biljke kao prirodno osveženje
1. Nana (Mentha x piperita)
- hladi organizam jer sadrži mentol
- dezinfikuje i osvežava zbog antibakterijskih svojstava
- eterična ulja smanjuju umor, stres i smiruju nervozu
2. Matičnjak (Melissa officinalis)
- osvežava blagom aromom limuna
- opušta i smiruje napetost nerava zahvaljujući terpenima
- eterična ulja deluju protiv nesanice, anksioznosti i posledica stresa
3. Žalfija (Salvia officinalis)
- najbolji borac protiv znojenja, zahvaljujući taninu
- eterična ulja smiruju preterano aktivan nervni sistem
- snižava nivo kortizola, a zahvaljujući fitoestrogenu dovodi polne hormone u ravnotežu
Kako da posadite lekovito bilje u saksiju?
Ove dragocene biljke možete gajiti na prozoru, nadohvat ruke i brati svaki dani.
Evo kako da posadite nanu, matičnjak ili žalfiju u tri jednostavna koraka:
- Izaberite saksiju dubine 20-ak cm, sa otvorima za vodu na dnu.
- Na dno posude prvo stavite šaku šljunka ili sličnog materijala za drenažu. Zatim napunite saksiju zemljom. Najbolja je mešavina zemlje sa kompostom, uz dodatak perlita (a može i pesak) ili već gotovi Supstrat za povće i začinsko bilje.
- U ovako pripremljene posude "umetnite" sadnice ili ožiljene reznice lekovitog bilja. Blago utisnite zemlju oko korena, pa dobro zalijte posađene biljke.
Kako da negujemo nanu, matičnjak i žalfiju u saksiji?
- Položaj: ove biljke vole svetlo mesto, pa ćemo saksije smestiti na prozorsku dasku (ili u blizinu). Žalfija je mediteranska vrsta, pa dobro podnosi direktno podnevno sunce. Nana i matičnjak vole umerenu temperaturu, pa ćemo ih zaštititi.
- Zalivanje: umereno, vodom sobne temperature, kad se zemlja prosuši. Nanu i matičnjak zalivajte svaki drugi dan, a žalfiju jednom do dva puta nedeljno. Ovo zavisi od sastava zemlje - kompost duže ostaje vlažan, dok se zemlja sa više peska brže osuši.
- Orezivanje: redovno "berite" vrhove i listove sa biljčica. To podstiče grananje i gušći rast. Uostalom, zato ste ih i sadili, zar ne?
- Prihrana: za bujne i zdrave biljke valjalo bi lekovito bilje prihraniti jednom mesečno. Pošto ćemo ih koristiti u ishrani, birajte organsko đubrivo - tečni rastvor kojim zalivate biljku u zoni korena.
Kako da se osvežimo ovim aromatičnim biljkama?
Tri su osnovna načina kako možemo konzumirati lekovito bilje:
- Sveži listovi nane i matičnjaka u limunadi ili vodi sa malo leda - ovaj napitak najbrže osvežava u vrućim danima. Ako dodate krastavac i đumbir možete napraviti čuvenu Sasi vodu.
- Čaj od lekovitog bilja prija i zimi i leti. Pijte ga mlakog ili napravite ledeni čaj sa limunom i medom.
- Kapi od lekovitog bilja (tinktura žalfije, matičnjaka ili nane) uzimaju se sa vodom ili sokom. U njima su koncentrovana sva ova lekovita svojstva koja su blagodet za naš organizam.
Pored toga, listove mente možete staviti u osvežavajuće letnje salate, napravite pesto sos od matičnjaka i žalfije za laganu letnju pastu, a možda je najbolje da smućkate Mohito sa nanom i ledom, udobno se zavalite u ležaljku i opušteni sačekate da prođu letnje vrućine.
Dipladenia - Lepotica Leta
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 213
Dipladenie su poslednjih godina vrlo popularne. Sjajni zeleni listovi i mnoštvo krupnih cvetova plene svojom lepotom.
Ova Brazilska lepotica voli sunce i zato je odličan izbor za sadnju na terasi ili u dvorištu. Topla leta joj prijaju - što više sunca, to bogatije cveta.
Evo par saveta kako da posadite i negujete dipladeniju.
Kako negovati dipladeniju u saksiji?
Dipladenija je tropska penjačica, voli toplo i vlažno. Posadite biljku u zemlju koja dobro propušta vodu, u saksiju veličine 30 cm, sa otvorima za drenažu. Ova vrsta voli direktno sunce, a zalivajte redovno, ali umereno.
- Sunčana topla leta dipladenia obožava. Tada ona bujno raste i bogato cveta krupnim cvetovima intenzivne boje.
- Saksija treba da je dovoljno velika. Kod penjačica je pravilo: što duže grane - to veći koren. Puzavici obezbedite vertikalni nosač ili ju posadite u viseću posudu. Rupe na dnu saksije su obavezne zbog oceđivanja vode.
- Zemlja treba da je rastresita, dobro propusna. Najbolja je mešavina treseta, humusa i perlita. Lagani supstrat ne "guši" koren. Koju mešavinu da izaberete pročitajte u tekstu Najbolja zemlja za sobne i balkonske biljke
- Zalivajte dipladeniju redovno - svaki ili svaki drugi dan. Vodite računa - tresetna zemlja se brzo isušuje. Ipak, ova vrsta je izdržljiva, tako da se brzo oporavlja od suše.
- Prihrana svake dve nedelje čini da dipladenia bude gusta i zdrava. Njena sjajna zelena krošnja bogato će cvetati.
- Orezivanje dipladenije podstiče grananje i cvetanje, a krajem sezone stablo je snažno i može da prezimi, do sledećeg proleća. Razmnožavanje dipladenije ide reznicama, pa ožilite grančice koje ste orezali u toku leta.
Kako da sačuvamo dipladeniu preko zime?
Dipladeniu preko zime unosimo u zatvoren prostor i čuvamo na svetlom mestu, na temperaturi od 10-15 °C, uz minimalno zalivanje.
- Krajem septembra - početkom oktobra, kad temperatura padne ispod 10 °C dipladeniu unosimo u zaštićen prostor.
- Biljku ćemo orezati na 2/3 njene dužine, ukloniti suve listove i grane
- Dipladenija preko zime miruje na svetlom mestu, ali joj je neophodna temperatura od 10-15 °C. Kako čuvati biljke preko zime pročitajte u tekstu Biljke koje ste uneli preko zime: nega u 3 koraka.
- Biljku zalivajte minimalno - jednom mesečno. Zaštitite dipladeniju od promaje ili hladnog vazduha (uz prozor ili pored vrata).
S proleća, kad prođe opasnost od mraza, dipladeniju presadite kako biste joj dodali kvalitetne zemlje, umereno zalijte i iznesite na svetlo i toplo mesto. Biljka koja je pravilno negovana preko zime, sledeće sezone je zdrava i snažna, pa će lepo rasti i bogato cvetati.
Dipladenia - Izbor br. 1 za osunčane terase
Dipladenia najbolje uspeva na južnoj i zapadnoj strani.
Letnje žege, sunce i toplota ne samo da joj ne smetaju, već ova tropska lepotica uživa, bogato cvetajući sve do jeseni. Dipladeniu možete posaditi u viseće saksije ili je pustite da se penje uz oslonac, kako biste ukrasili vertikalne površine.
Uz redovno zalivanje i pravilnu negu, vaša terasa će se rascvetati u koloritnu tropsku oazu.
Kako Se Sadi Lavanda U Saksiji: Vodič U 3 Koraka
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 421
Lavandu sadimo u saksiju tako što na dno postavimo drenažni sloj, saksiju napunimo peskovitom zemljom, zasadimo sadnicu i umereno zalijemo. Saksiju sa lavandom smestimo na sunčano mesto.
Ako i vi želite mirisnu lavandu u punom cvatu na terasi, sledi uputstvo za sadnju i negu u tri jednostavna koraka.
Kako posaditi lavandu u saksiji?
Lavanda donosi miris leta i Mediterana u vaš vrt. Cveta već u maju, a može da vam miriše cele godine.
Da li uspeva u saksiji, na terasi? Naravno. Evo kako da ju pravilno posadite.
- Saksiju od gline ili keramike duboku najmanje 30-ak cm, sa otvorima na dnu, napunite tankim slojem (3-5 cm) šljunka ili kamenčića za drenažu, a zatim do vrha zemljom za sadnju. Najbolji je supstrat za mediteranske biljke ili mešavina treseta i peska, koja ne zadržava previše vlage.
- Napravite malo udubljenje u sredini i sadnicu lavande plitko posadite. Blago pritisnite zemlju oko busena, ne zagrćite biljku sa puno supstrata.
- Zalivanje nakon sadnje je obavezno, umerenom količinom vode.
I - to je to. Sad svojoj novoj mezimici pronađite lepo osunčano mesto i pravilno ju negujte.
Koje sorte lavande najbolje rastu u saksiji?
Postoji preko 40 sorti lavande, a u saksiji najbolje uspevaju sledeće:
- Engleska lavanda - Lavandula angustifolia najčešće se gaji, zbog izdržljivosti i visokog kvaliteta eteričnog ulja. Patuljasti varijeteti ove lavande su zgodni za sadnju u saksijama:
- Lavandula angustifolia "Moonstead" - gusti žbunić nižeg rasta, sa cvetovima nežno lila boje, cveta početkom leta
- Lavandula angustifolia "Hidcote" - nešto viši žbun sa uspravnim granama, srebrno-sivim listovima i tamnim, purpurno-ljubičastim cvetovima. Cveta u drugoj polovini leta.
- Francuska lavanda - Lavandula stoechas ima krupniji, "plišani" list i veliki cvet sa "zečjim ušima" na vrhu. Miris je jači, ali je osetljivija na zimu.
Više o sortama ove lekovite i aromatične biljke i kako se neguju pročitajte u tekstu Lavanda - Detaljan Vodič Za Početnike.
Kako se neguje lavanda u saksiji?
Lavanda je višegodišnja mediteranska vrsta. To znači da, kao i na moru, traži dosta sunca, suvo zemljište i minimalno zalivanje i prihranjivanje.
- Sunčana južna ili zapadna strana terase ili dvorišta idealna je za lavandu. Ne smeta joj ni ovo žarko, letnje, tokom celog dana. Ako je saksija sa lavandom u polusenci, grane će biti duže, mekše, povijene, a cvetova če biti manje.
- Zemljište ne treba da je duboko i humusno. Ako dodate pesak ili perlit, višak vode će se procediti, a koren se neće "skuvati".
- Zalivanje je retko - tek kad se gornji sloj zemlje osuši. U suprotnom koren trune, a grane su meke i obešene. U ovom slučaju "manje je više".
- Lavanda se prihranjuje retko: početkom sezone (pre cvetanja) i eventualno krajem leta. Mnogo prihrane smanjuje miris cveta, što nikako ne želimo.
Lavanda u saksiji - moje iskustvo.
U mome dvorištu tri lavande rastu u saksiji. Iz iskustva mogu da kažem da je posuda od gline najbolji izbor, jer je porozna i koren se ne "guši"
Zalivanje je nešto češće, jer se zemlja brže osuši - jednom nedeljno.
Lavanda posađena u saksiji ranije cveta, već početkom maja - taman za moj rođendan :) Ovo, međutim, zavisi i od sorte koju ste posadili. Isto tako, ranije cvetaju biljke potpuno izložene suncu, dok je kod onih u polusenci cvetanje kasnije, ali i oskudnije.
Sve lavande u saksiji su uspešno preživele zimu. Međutim, ni zime u Vojvodini nisu ono što su bile. U brdskim i planinskim predelima temperature budu niže, pa lavandu u saksiji pripremite za zimu na odgovarajući način.
Orezivanje lavande - da li je obavezno?
Da bi biljka imala gustu zelenu krošnju i bogato cvetala, treba je orezati dva puta u toku sezone. Ako ne orezujete lavandu, starije grane brzo odrvene.
Prvi put orezujemo u rano proleće, krajem marta - početkom aprila. Sečemo niže, uklanjamo suve i izmrzle grane, a sredinu krošnje proređujemo. Na ovaj način podmladimo biljke i podstičemo cvetanje.
Drugo orezivanje lavande je nakon cvetanja, krajem avgusta. Tada sečemo oko jedne trećine grana. Ovako formiramo kompaktnu, zaobljenu krošnju koja je otporna na zimski vetar i sneg.
VAŽNO!!! Nikada ne sečemo "do panja". Lavanda teško tera mlade izbojke iz odrvenelog stabla.
Uvek secite iznad pupoljaka koji su se već pojavili.
Kako sačuvati lavandu preko zime?
Lavanda zimu može da provede na otvorenom, uz nekoliko uslova.
Koren biljke u toku zime ne sme biti vlažan. To izaziva truljenje i propadanje biljke. Zbog toga je važno da je zemlja dovoljno propusna, kako se voda ne bi zadržavala. Dobra je mešavina peska i treseta ili već pripremljen supstrat za mediteranske biljke.
Zalivanje lavande u toku zime je retko, samo u toku toplih, suvih dana, kada temperatura ne pada ispod nule. Voda treba da je sobne temperature i ne preterujte sa količinom - vrlo umereno, tek da ovlažimo zonu korena.
Lavanda u saksiji treba da je na svetlom mestu i u zavetrini, ali ne pod nadstrešnicom. Ovako će dobijati dovoljno vlage od padavina u toku zime.
Ako ste u zoni sa oštrijom zimom, zaštitite busen tako što ćete površinu zemlje pokriti malčem od suvog lišća, slame ili kore drveta.Iako lavanda ne traži puno zemlje, veća saksija i dovoljno zemlje zaštitiće koren od smrzavanja.
Ako ste se ipak odlučili da lavandu u saksiji unesete preko zime u zatvoren prostor, negujte ju kao limun, oleander i ostalo mediteransko bilje. Više o tome kako prezimljavaju biljke u saksiji pročitajte u tekstu Biljke koje ste uneli preko zime: nega u 3 koraka
Lavanda - dah Mediterana na terasi
Lavanda na terasi počinje da otkriva svoju pravu čaroliju. Njeni sitni ljubičasti cvetovi oslobađaju nežni miris, a terasa postaje mala mediteranska oaza. Sa čašom hladnog pića sve deluje jednostavnije, opuštenije,
Uz malo pažnje i ljubavi, lavanda u saksiji ne donosi samo lepotu i miris – ona donosi atmosferu. Atmosferu dugih letnjih večeri, tišine ispunjene spokojem i onog posebnog osećaja da ste, makar na trenutak, tamo negde pored mora.
Kako Je Lako Gajiti Kokedamu - Vodič U Nekoliko Koraka
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 616
Kokedama je biljka gajena u kugli od mahovine i zemlje. Dekorativna i moderna, uklapa se u svaki prostor.
Tehnika je japanska, a nega jednostavna - ako slušate vašu biljku i pratite sledeće korake.
Kako se gaji kokedama?
Kokedame traže sledeće uslove:
- dovoljno svetlo mesto, bez direktnog sunca
- redovno orošavanje biljke i mahovine - koristite pumpicu u kojoj vam uvek stoji voda, na sobnoj temperaturi
- povremeno potapanje - kokedama se "zaliva" potapanjem lopte sa mahovinom i korenom u vodu
Za kokedame važe pravila kao i za ostale sobne biljke, a pročitajte na našem sajtu kako da ih pravilno negujete.
Gde držati kokedamu?
Kokedama traži dovoljno difuznog svetla. Ne treba da je direktno osunčano, da se mahovina i biljka ne isuše.
Ni senovito mesto nije dobro, jer koren može da istrune.
Mesto u blizini prozora ili zatvorena terasa su idealne. Preko leta mogu i napolju, ali u polusenci, uz često orošavanje.
Viseće možete okačiti ili kokedamu držite na ukrasnoj podlozi (tanjirić ili drvo).
Ako želite sami da je napravite, u ovom videu možete pogledati kako se pravi kokedama.
Kako zalivati kokedamu?
Kuglu sa korenom i mahovinom potopite u vodu na 10-ak minuta. Tako će zemlja iz busena povući dovoljno vlage. Nakon toga ju ostavite da se višak vode ocedi. Ovo je važno, kako koren ne bi trunuo.
Paprati, asparaguse i tropske biljke "zalivajte" češće, 1-2 puta mesečno. One vole više vlage, pa ih redovno orošavajte.
Sansevierie, sukulente i njima srodne biljke zalivajte tek kad lopta od mahovine postane lagana. Ove vrste ne podnose višak vlage, ali ih povremeno orošavajte, kako se mahovina ne bi osušila.
Da li je kokedama zahtevna za negu?
Koliko je lako negovati kokedamu, videli ste u prethodnim redovima.
Tri jednostavna uslova: dovoljno svetlosti, redovno orošavanje i pravilno zalivanje kako bi vaša lepotica ostala zelena. Najbolje rastu paprati, bršljani, Chlorophytum i druge manje osetljive vrste sobnog cveća.
Kokedama može trajati godinama, sve dok korenov sistem ne preraste busen i mahovinu. Tada možete da je posadite u saksiju.
Elegantna u svojoj jednostavnosti, kokedama je harmonija prirode.
Page 1 of 7