Septembar je pravo vreme za sadnju lukovica onih vrsta koje cvetaju u rano proleće. U pitanju su različiti hibridi lala (Tulipa), zumbula (Hyacinthus), šafrana (Crocus), preslice (Muscari), Iris, Narcissus ...
Za sadnju je najbolje koristiti rastresit supstrat bogat fosforom i kalijumom, neutralne do bazne reakcije. Lukovičaste vrste vole topla mesta u polusenci, sa dovoljno ali ne previše vlage u zemljištu.
Božićna zvezda (lat. Euphorbia pulcherrima) vrlo je cenjena i popularna biljka. Svojim zvezdolikim i intenzivno obojenim listolikim izraštajima u zapadnoj kulturi predstavlja simbol Božića i predstojećih praznika. Euphorbia je višegodišnja cvetnica koja zahteva specifičnu negu, pa u većini slučajeva ne dočeka sledeći Božić. Evo par saveta kako biste što duže uživali u toj lepotici.
Za svoju biljku odaberite poziciju sa dosta dnevnog svetla, u blizini prozora, ali dalje od hladnog stakla. Vrsta je osetljiva na udare hladnog vazduha, ali ne odgovara joj ni suvo i previše toplo u blizini grejnog tela (optimalno je 18-20 stepeni C) pa se preporučuje orošavanje listova vodom sobne temperature. Potrebno joj je redovno zalivanje , kada se površinski sloj zemlje u saksiji osuši. Koristi se voda sobne temperature, u umerenim količinama - biljka ne podnosi natapanje, ali određeni deo vode mora se procediti u tanjirić ispod saksije, kako bi se navlažio ceo koren.
Kraj je letnje sezone, a novembar je idealno vreme za finalne radove u vašem vrtu. Čekali ste da vreli dani minu, a biljke sad polako ulaze u period mirovanja, najmanje su osetljive, pa je sad odgovarajući momenat da posadite sadnice ukrasnih četinara, listopadnog drveća ,žbunja, ruža ili voćki, kako bi već sledećeg proleća vaša bašta pružila još lepši ugođaj.
Prvo, treba iskopati sadnu jamu dovoljne zapremine, koja zavisi od veličine busena sadnice. Na dno sipamo drenažni sloj sačinjen od šljunka ili sličnog rastresitog, neorganskog materijala dovoljne krupnoće kako bi se omogućilo pravilno oceđivanje viška vode u zoni korena. Na formirani “tampon” nasipavamo rastresiti sloj hranjivog supstrata (mešavinu baštenske zemlje, treseta, humusa ili nekog drugog organskog đubriva) i sadna jama je spremna.
U ovim zimskim danima kada priroda miruje i čuva snagu za predstojeće proleće retke su cvetne vrste koje nas obraduju svojom punom lepotom. Jedna od takvih je ciklama (lat. Cyclamen persicum). Ova prelepa biljka predstavlja pravo osveženje svojim veselim cvetovima od bele, preko široke palete ružičastih nijansi, do otvoreno crvene, jednobojnih ili šareni varijeteta. Ipak, i pored uloženog truda i ljubavi, oduševljenje ubrzo splasne, jer naša mezimica naglo krene da gubi cvetove, listovi požute, a mi bespomoćno gledamo kako biljka propada. Šta uraditi da se to ne dogodi?
Iako su jesenje temperature još uvek “u plusu“ kraj novembra je poslednji momenat da pripremite svoje biljke za zimu. To podrazumeva sve one mere koje mogu da zaštite delove biljke od vetra, izmrzavanja i drugih negativnih uticaja predstojećeg hladnog perioda.
Lukovice vrsta osetljivih na niske temperature (Gladiolus, Lilium, Begonia, Freesia, Calla...) treba iskopati, vodeći računa da ih ne oštetimo, očistiti ostatke zemlje i pohraniti ih na suvo i hladno mesto da miruju do sledećeg proleća. Ruže treba okopati kako bi se u rastresitom zemljištu sakupilo što više vlage od zimskih padavina i zagrnuti zemljom ili organskim malčom kako bismo zaštitili kalem od izmrzavanja. Suve delove grana treba odstraniti, a konacno orezivanje ruža obavićemo u proleće.
U susret nam ide jos jedan 14. februar, u zapadnoj kulturi poznat kao Dan Svetog Valentina. Ovaj praznik posvećen je ljubavi i zaljubljenima, a u čast svecu koji je u 3. veku n.e. živeo u Rimu i zalagao se za istinsku ljubav. Car Klaudije dao je da ga pogube, 14. februara, odsecanjem glave, a dok je čekao izvršenje kazne i njemu se dogodila ljubav sa tamničarevom ćerkom. U 4. veku nad njegovim grobom podignuta je bazilika, a Valentin je proglašen svecem i njegov praznik se od tada slavi na dan njegovog pogubljenja.
Toga dana običaj je da veoma dragoj osobi poklonimo romantičan dar kao izraz naših najdubljih osećanja. Najčešće se daruje cveće, a već vekovima vodeće mesto zauzima ruža. Njena lepota ceni se jos iz perioda Antičke Grčke, pa u mitologiji nalazimo da je to simbol ljubavi i života boginje Afrodite. Po legendi ona se zaljubila u lepog Adonisa kome je smrtno ranjenom pritekla u pomoć, prolazeći kroz gusto grmlje ruža. Svojom krvlju ih je obojila u crveno, pa je na žrtvenik Afroditi prinošena crvena ruža, a u ceremonijama su mlade devojke bile okićene vencima belih ruža. I kod Rimljana su vojskovođe ispraćane vencima ruza, a pobednici dočekivani sa ružinim cvetom. Obožavana je ruža i kod Kleopatre, u kulturama drevnog Istoka, a tokom Krstaških ratova, kult ruže širi se i kroz Evropu.
