Dipladenia - Lepotica Leta
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 142
Dipladenie su poslednjih godina vrlo popularne. Sjajni zeleni listovi i mnoštvo krupnih cvetova plene svojom lepotom.
Ova Brazilska lepotica voli sunce i zato je odličan izbor za sadnju na terasi ili u dvorištu. Topla leta joj prijaju - što više sunca, to bogatije cveta.
Evo par saveta kako da posadite i negujete dipladeniju.
Kako negovati dipladeniju u saksiji?
Dipladenija je tropska penjačica, voli toplo i vlažno. Posadite biljku u zemlju koja dobro propušta vodu, u saksiju veličine 30 cm, sa otvorima za drenažu. Ova vrsta voli direktno sunce, a zalivajte redovno, ali umereno.
- Sunčana topla leta dipladenia obožava. Tada ona bujno raste i bogato cveta krupnim cvetovima intenzivne boje.
- Saksija treba da je dovoljno velika. Kod penjačica je pravilo: što duže grane - to veći koren. Puzavici obezbedite vertikalni nosač ili ju posadite u viseću posudu. Rupe na dnu saksije su obavezne zbog oceđivanja vode.
- Zemlja treba da je rastresita, dobro propusna. Najbolja je mešavina treseta, humusa i perlita. Lagani supstrat ne "guši" koren. Koju mešavinu da izaberete pročitajte u tekstu Najbolja zemlja za sobne i balkonske biljke
- Zalivajte dipladeniju redovno - svaki ili svaki drugi dan. Vodite računa - tresetna zemlja se brzo isušuje. Ipak, ova vrsta je izdržljiva, tako da se brzo oporavlja od suše.
- Prihrana svake dve nedelje čini da dipladenia bude gusta i zdrava. Njena sjajna zelena krošnja bogato će cvetati.
- Orezivanje dipladenije podstiče grananje i cvetanje, a krajem sezone stablo je snažno i može da prezimi, do sledećeg proleća. Razmnožavanje dipladenije ide reznicama, pa ožilite grančice koje ste orezali u toku leta.
Kako da sačuvamo dipladeniu preko zime?
Dipladeniu preko zime unosimo u zatvoren prostor i čuvamo na svetlom mestu, na temperaturi od 10-15 °C, uz minimalno zalivanje.
- Krajem septembra - početkom oktobra, kad temperatura padne ispod 10 °C dipladeniu unosimo u zaštićen prostor.
- Biljku ćemo orezati na 2/3 njene dužine, ukloniti suve listove i grane
- Dipladenija preko zime miruje na svetlom mestu, ali joj je neophodna temperatura od 10-15 °C. Kako čuvati biljke preko zime pročitajte u tekstu Biljke koje ste uneli preko zime: nega u 3 koraka.
- Biljku zalivajte minimalno - jednom mesečno. Zaštitite dipladeniju od promaje ili hladnog vazduha (uz prozor ili pored vrata).
S proleća, kad prođe opasnost od mraza, dipladeniju presadite kako biste joj dodali kvalitetne zemlje, umereno zalijte i iznesite na svetlo i toplo mesto. Biljka koja je pravilno negovana preko zime, sledeće sezone je zdrava i snažna, pa će lepo rasti i bogato cvetati.
Dipladenia - Izbor br. 1 za osunčane terase
Dipladenia najbolje uspeva na južnoj i zapadnoj strani.
Letnje žege, sunce i toplota ne samo da joj ne smetaju, već ova tropska lepotica uživa, bogato cvetajući sve do jeseni. Dipladeniu možete posaditi u viseće saksije ili je pustite da se penje uz oslonac, kako biste ukrasili vertikalne površine.
Uz redovno zalivanje i pravilnu negu, vaša terasa će se rascvetati u koloritnu tropsku oazu.
Kako Se Sadi Lavanda U Saksiji: Vodič U 3 Koraka
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 330
Lavandu sadimo u saksiju tako što na dno postavimo drenažni sloj, saksiju napunimo peskovitom zemljom, zasadimo sadnicu i umereno zalijemo. Saksiju sa lavandom smestimo na sunčano mesto.
Ako i vi želite mirisnu lavandu u punom cvatu na terasi, sledi uputstvo za sadnju i negu u tri jednostavna koraka.
Kako posaditi lavandu u saksiji?
Lavanda donosi miris leta i Mediterana u vaš vrt. Cveta već u maju, a može da vam miriše cele godine.
Da li uspeva u saksiji, na terasi? Naravno. Evo kako da ju pravilno posadite.
- Saksiju od gline ili keramike duboku najmanje 30-ak cm, sa otvorima na dnu, napunite tankim slojem (3-5 cm) šljunka ili kamenčića za drenažu, a zatim do vrha zemljom za sadnju. Najbolji je supstrat za mediteranske biljke ili mešavina treseta i peska, koja ne zadržava previše vlage.
- Napravite malo udubljenje u sredini i sadnicu lavande plitko posadite. Blago pritisnite zemlju oko busena, ne zagrćite biljku sa puno supstrata.
- Zalivanje nakon sadnje je obavezno, umerenom količinom vode.
I - to je to. Sad svojoj novoj mezimici pronađite lepo osunčano mesto i pravilno ju negujte.
Koje sorte lavande najbolje rastu u saksiji?
Postoji preko 40 sorti lavande, a u saksiji najbolje uspevaju sledeće:
- Engleska lavanda - Lavandula angustifolia najčešće se gaji, zbog izdržljivosti i visokog kvaliteta eteričnog ulja. Patuljasti varijeteti ove lavande su zgodni za sadnju u saksijama:
- Lavandula angustifolia "Moonstead" - gusti žbunić nižeg rasta, sa cvetovima nežno lila boje, cveta početkom leta
- Lavandula angustifolia "Hidcote" - nešto viši žbun sa uspravnim granama, srebrno-sivim listovima i tamnim, purpurno-ljubičastim cvetovima. Cveta u drugoj polovini leta.
- Francuska lavanda - Lavandula stoechas ima krupniji, "plišani" list i veliki cvet sa "zečjim ušima" na vrhu. Miris je jači, ali je osetljivija na zimu.
Više o sortama ove lekovite i aromatične biljke i kako se neguju pročitajte u tekstu Lavanda - Detaljan Vodič Za Početnike.
Kako se neguje lavanda u saksiji?
Lavanda je višegodišnja mediteranska vrsta. To znači da, kao i na moru, traži dosta sunca, suvo zemljište i minimalno zalivanje i prihranjivanje.
- Sunčana južna ili zapadna strana terase ili dvorišta idealna je za lavandu. Ne smeta joj ni ovo žarko, letnje, tokom celog dana. Ako je saksija sa lavandom u polusenci, grane će biti duže, mekše, povijene, a cvetova če biti manje.
- Zemljište ne treba da je duboko i humusno. Ako dodate pesak ili perlit, višak vode će se procediti, a koren se neće "skuvati".
- Zalivanje je retko - tek kad se gornji sloj zemlje osuši. U suprotnom koren trune, a grane su meke i obešene. U ovom slučaju "manje je više".
- Lavanda se prihranjuje retko: početkom sezone (pre cvetanja) i eventualno krajem leta. Mnogo prihrane smanjuje miris cveta, što nikako ne želimo.
Lavanda u saksiji - moje iskustvo.
U mome dvorištu tri lavande rastu u saksiji. Iz iskustva mogu da kažem da je posuda od gline najbolji izbor, jer je porozna i koren se ne "guši"
Zalivanje je nešto češće, jer se zemlja brže osuši - jednom nedeljno.
Lavanda posađena u saksiji ranije cveta, već početkom maja - taman za moj rođendan :) Ovo, međutim, zavisi i od sorte koju ste posadili. Isto tako, ranije cvetaju biljke potpuno izložene suncu, dok je kod onih u polusenci cvetanje kasnije, ali i oskudnije.
Sve lavande u saksiji su uspešno preživele zimu. Međutim, ni zime u Vojvodini nisu ono što su bile. U brdskim i planinskim predelima temperature budu niže, pa lavandu u saksiji pripremite za zimu na odgovarajući način.
Orezivanje lavande - da li je obavezno?
Da bi biljka imala gustu zelenu krošnju i bogato cvetala, treba je orezati dva puta u toku sezone. Ako ne orezujete lavandu, starije grane brzo odrvene.
Prvi put orezujemo u rano proleće, krajem marta - početkom aprila. Sečemo niže, uklanjamo suve i izmrzle grane, a sredinu krošnje proređujemo. Na ovaj način podmladimo biljke i podstičemo cvetanje.
Drugo orezivanje lavande je nakon cvetanja, krajem avgusta. Tada sečemo oko jedne trećine grana. Ovako formiramo kompaktnu, zaobljenu krošnju koja je otporna na zimski vetar i sneg.
VAŽNO!!! Nikada ne sečemo "do panja". Lavanda teško tera mlade izbojke iz odrvenelog stabla.
Uvek secite iznad pupoljaka koji su se već pojavili.
Kako sačuvati lavandu preko zime?
Lavanda zimu može da provede na otvorenom, uz nekoliko uslova.
Koren biljke u toku zime ne sme biti vlažan. To izaziva truljenje i propadanje biljke. Zbog toga je važno da je zemlja dovoljno propusna, kako se voda ne bi zadržavala. Dobra je mešavina peska i treseta ili već pripremljen supstrat za mediteranske biljke.
Zalivanje lavande u toku zime je retko, samo u toku toplih, suvih dana, kada temperatura ne pada ispod nule. Voda treba da je sobne temperature i ne preterujte sa količinom - vrlo umereno, tek da ovlažimo zonu korena.
Lavanda u saksiji treba da je na svetlom mestu i u zavetrini, ali ne pod nadstrešnicom. Ovako će dobijati dovoljno vlage od padavina u toku zime.
Ako ste u zoni sa oštrijom zimom, zaštitite busen tako što ćete površinu zemlje pokriti malčem od suvog lišća, slame ili kore drveta.Iako lavanda ne traži puno zemlje, veća saksija i dovoljno zemlje zaštitiće koren od smrzavanja.
Ako ste se ipak odlučili da lavandu u saksiji unesete preko zime u zatvoren prostor, negujte ju kao limun, oleander i ostalo mediteransko bilje. Više o tome kako prezimljavaju biljke u saksiji pročitajte u tekstu Biljke koje ste uneli preko zime: nega u 3 koraka
Lavanda - dah Mediterana na terasi
Lavanda na terasi počinje da otkriva svoju pravu čaroliju. Njeni sitni ljubičasti cvetovi oslobađaju nežni miris, a terasa postaje mala mediteranska oaza. Sa čašom hladnog pića sve deluje jednostavnije, opuštenije,
Uz malo pažnje i ljubavi, lavanda u saksiji ne donosi samo lepotu i miris – ona donosi atmosferu. Atmosferu dugih letnjih večeri, tišine ispunjene spokojem i onog posebnog osećaja da ste, makar na trenutak, tamo negde pored mora.
Kako Je Lako Gajiti Kokedamu - Vodič U Nekoliko Koraka
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 535
Kokedama je biljka gajena u kugli od mahovine i zemlje. Dekorativna i moderna, uklapa se u svaki prostor.
Tehnika je japanska, a nega jednostavna - ako slušate vašu biljku i pratite sledeće korake.
Kako se gaji kokedama?
Kokedame traže sledeće uslove:
- dovoljno svetlo mesto, bez direktnog sunca
- redovno orošavanje biljke i mahovine - koristite pumpicu u kojoj vam uvek stoji voda, na sobnoj temperaturi
- povremeno potapanje - kokedama se "zaliva" potapanjem lopte sa mahovinom i korenom u vodu
Za kokedame važe pravila kao i za ostale sobne biljke, a pročitajte na našem sajtu kako da ih pravilno negujete.
Gde držati kokedamu?
Kokedama traži dovoljno difuznog svetla. Ne treba da je direktno osunčano, da se mahovina i biljka ne isuše.
Ni senovito mesto nije dobro, jer koren može da istrune.
Mesto u blizini prozora ili zatvorena terasa su idealne. Preko leta mogu i napolju, ali u polusenci, uz često orošavanje.
Viseće možete okačiti ili kokedamu držite na ukrasnoj podlozi (tanjirić ili drvo).
Ako želite sami da je napravite, u ovom videu možete pogledati kako se pravi kokedama.
Kako zalivati kokedamu?
Kuglu sa korenom i mahovinom potopite u vodu na 10-ak minuta. Tako će zemlja iz busena povući dovoljno vlage. Nakon toga ju ostavite da se višak vode ocedi. Ovo je važno, kako koren ne bi trunuo.
Paprati, asparaguse i tropske biljke "zalivajte" češće, 1-2 puta mesečno. One vole više vlage, pa ih redovno orošavajte.
Sansevierie, sukulente i njima srodne biljke zalivajte tek kad lopta od mahovine postane lagana. Ove vrste ne podnose višak vlage, ali ih povremeno orošavajte, kako se mahovina ne bi osušila.
Da li je kokedama zahtevna za negu?
Koliko je lako negovati kokedamu, videli ste u prethodnim redovima.
Tri jednostavna uslova: dovoljno svetlosti, redovno orošavanje i pravilno zalivanje kako bi vaša lepotica ostala zelena. Najbolje rastu paprati, bršljani, Chlorophytum i druge manje osetljive vrste sobnog cveća.
Kokedama može trajati godinama, sve dok korenov sistem ne preraste busen i mahovinu. Tada možete da je posadite u saksiju.
Elegantna u svojoj jednostavnosti, kokedama je harmonija prirode.
Nega Hrizantema U Oktobru - Kako Da Cvetaju Bogato I Dugo
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1404
Ako želite rascvetalu baštu u jesen - posadite hrizanteme. Priroda se u oktobru polako sprema za zimu, a "jesenje ruže" su u punom cvatu.
Međutim, hladne noći i prvi mraz mogu učiniti da cvetanju brzo dođe kraj.
Kako da negujete vaše hrizanteme u oktobru da što duže cvetaju? Pročitajte u nastavku teksta.
Zašto hrizanteme cvetaju u jesen?
Hrizantema (lat. Chrysanthemum indicum) je fotoperiodična vrsta. Šta to znači?
U jesenjim mesecima dani postaju kraći, a noći duže. Nedostatak sunčeve svetlosti je "znak" da je sezona pri kraju. Biljke obrazuju cvetove u kojima se formira seme, iz kojeg će nastati nova mladica u proleće.
Ovaj mehanizam preživljavanja, produžetka vrste postoji i kod hrizantema. Zahvaljujući želji za opstankom ova vrsta počinje da cveta već u septembru i oboji jesen u bezbroj različitih nijansi.
Uslovi za cvetanje hrizantema
Za cvetanje hrizantema u oktobru neophodna su tri uslova:
- sunce
- vlaga
- odgovarajuća temperatura
Kada sadimo hrizanteme u jesen, biramo one sa mnogo pupova koji su počeli da se otvaraju. Otpornije su od biljaka u punom cvatu, pa će se lakše ukoreniti.
Hrizanteme vole sunce
Kao i većina cvetnica, tako i hrizanteme vole osunčane položaje. Sunčeva svetlost utiče na otvaranje novih cvetova i njihovu intenzivnu boju.
Biljke u punom cvetu posadićemo u polusenku, kako ne bi brzo precvetale. One sa neotvorenim pupoljcima idu na osunčane položaje. Tu će se, na toplom suncu, osuti mnogobrojnim cvetićima.
Redovno zalivajte hrizanteme
Ova vrsta voli vodu. Ako ste posadili hrizanteme u proleće ili su u vašoj bašti još od prethodnih godina, trebali ste biljke mnogo zalivati.
Šta to znači? Hrizanteme u letnjoj sezoni treba zalivati svaki dan. Ako su leta vrela i dva puta dnevno: ujutro i uveče.
Po pravilu, biljke u fazi cvetanja traže više vode, pa tako i hrizanteme. U oktobru, kada temperature opadnu, zalivajte redovno, ali umereno. Zemlja u korenu treba biti vlažna, ali ne natopljena, da hrizanteme ne bi trunule. Pazite na tople dane miholjskog leta - mogu da prevare. Ako se biljka zasuši zbog neredovnog zalivanja, pupoljci se zbog šoka neće otvoriti, hrizantema neće procvetati.
Topli jesenji dani su idealni za cvetanje hrizantema
Temperature u septembru i oktobru optimalne su za hrizanteme. Miholjska leta su sunčana, sa temperaturama između 15°C i 20°C. Iscrpljujuće letnje vrućine su prošle, a uz malo sreće, ni noći još nisu previše hladne.
Biljke treba zaštititi od iznenadnog mraza i naglog pada temperature. Ako postoje uslovi, hrizanteme u saksijama ćemo smestiti ispod nadstrešnice ili u zavetrini. Niska temperatura može oštetiti površinu hrizanteme, što će uništiti pupoljke. Zdrave i snažne biljke koje smo prihranjivali u toku sezone imaju jače stabljike i izdržljivije su, pa će i duže cvetati.
Uklonite precvetale cvetove
Ova mera nege je obavezna. Naime, hrizanteme veoma dobro reaguju na pinciranje - zakidanje vrhova grančica. Ono treba da se radi jednom do dva puta u sezoni, pre pupanja. Na ovaj način podstiče se bočno grananje i oblikovanje, a krošnja biljke će biti gusta i kopaktna.
Isto tako, kada otkidamo precvetale i suve cvetove sa vrha grančice, biljka će obrazovati nove pupoljke. Na ovaj način produžavamo period cvetanja, pa će hrizantema biti u punoj lepoti sve do mraza.
Redovna prihrana - zdrava i jaka biljka
Hrizanteme prihranjujemo u toku cele sezone. Na taj način biljka će biti snažna i gusta, pa će u oktobru bogato i dugo cvetati.
Za krupne, mnogobrojne i trajne cvetove potrebno je da pravilno prihranimo biljke u jesen. Jednom do dva puta mesečno dodajemo prihranu na bazi kalijuma i fosfora. Ova dva elementa čine da zelena masa hrizanteme bude čvrsta, a cvetanje bogato i dugo.
Hrizanteme nose tople boje jeseni
Zahvaljujući jesenjim ružama i vaša bašta u jesen može biti obojena najlepišim bojama. Koje sve vrste cvetaju do zimnskih dana pročitajte u tekstu Deset Biljaka Za Rascvetalu Baštu Do Kasne Jeseni
Kako biste produžili period cvetanja, kombinujte rane i kasne sorte hrizantema. Na ovaj način će se cvetanje protegnuti od početka septembra, pa sve do novembra.
Široka je paleta boja, a mnogi varijeteti se razlikuju i po obliku i veličini cveta. Na sajtu rasadnika Gojković možete pročitati više o različitim sortama hrizantema i kako ih pravilno negovati.
Ne zaboravite: da bi hrizanteme u oktobru cvetale bogato i dugotrajno, pored tri osnovna uslova: sunca, vlage i toplote, obavezna je pravilna nega i, naravno, ljubav.
Page 1 of 7