Stiže zima a biljke ne vole hladnoću. Ako još niste, krajnje je vreme da sklonite vaše mezimice sa niskih temperatura.
Međutim, ne traže sve vrste iste uslove za prezimljavanje.
Šta im je potrebno kada ih unesete i kako pravilno negovati biljke preko zime ? Pročitajte u nastavku teksta.
3 ključna uslova: svetlost, vlaga i temperatura
Zima je za biljke period mirovanja. Ovo je, naravno uslovno rečeno. U ovom periodu biljke su žive, ali svoje razvojne procese svode na minimum. Na taj način preživljavaju, sve dok ne nastupe bolji uslovi za rast.
Osim toga, neke vrste moraju proći fazu mirovanja, kako bi tkiva očvrsnula. Kod zumbula, na primer, cvet se razvija samo ako lukovica provede određeni period na niskoj temperaturi.
Iako su rast i razvoj biljke usporeni, njoj su i u ovoj fazi neophodne tri stvari: svetlost, vlaga i odgovarajuća temperatura.
Ovi uslovi su različiti za svaku vrstu, a na nama je da svakoj biljci obezbedimo ono što joj je potrebno.
1. Dovoljno svetlosti
Ako biljka ne dobija svetlost, ne može da proizvede dovoljno hrane. Zbog toga se dešava da lišće opada ili gubi zelenu boju (etiolira ili žuti). Vaša biljka više ne izgleda zdravo i jedro, već se bori da preživi.
Međutim, ne mogu sve biljke koje ste uneli u zatvoreno stajati na prozorskoj dasci, kako bi dobile dovoljno svetlosti. Neke vrste bolje podnose ovaj nedostatak, pa ćete ih smestiti u polusenku, dok će drugima trebati i dodatni izvor svetlosti, kao što su LED sijalice za biljke. Sobno osvetljenje i obične lampe ne pomažu biljkama, jer ne emituju svetlost odgovarajućeg spektra. Pored toga, najčešće previše greju, pa će oštetiti meka tkiva listova.
- Direktnu jaku sunčevu svetlost zahtevaju vrste koje potiču iz najtoplijih krajeva i pustinja. Kaktusi, aloje, krasule, Echeverie, čuvarkuće (Sempervivum) i druge sukulente, ali i juka, fikusi, Adenium (pustinjska ruža), hristov trn (Euphorbia milli), kroton, nolina, cikas palma i dr.
- Dovoljno indirektnog sunca vole biljke iz tropskog pojasa. Pravilo je da vrste koje imaju belo šatirano i šareno lišće i one koje cvetaju traže više svetlosti. To su: dracene, kordilina, Madagaskarski jasmin, sobne palme, Pachira, Calatea, hibiskus, kafa i dr.
- Biljke za senku podnose uslove sa malo sunčeve svetlosti, pa ih možete smestiti dalje od prozora. To su: spatifilum, klivija, Kalanhoja, anturijum, amarilis, ljubičice, Božićna zvezda, bršljan (Hedera), puzavica Syngonium, paprati, Agloanema, Chlorophytum (Spider plant), filodendroni i mnoge druge. Zamija, Aspidistra i Sanseveria mogu bez sunčeve svetlosti i do pola godine!
2. Temperatura vazduha ne sme biti previsoka
Koja temperatura odgovara biljkama u zatvorenom prostoru?
- Za sobne biljke idealno je 18-25 °C. Ova temperatura odgovara većini vrsta koje prirodno rastu u tropskoj zoni. Biljke iz ove grupe imaju zeljaste listove i neotporne su na niske, ali i previsoke temperature. Tu spadaju najčešće gajene vrste: fikus, filodendron, dracene, kalateje, maranta, sobne puzavice, paprati, palme, anturijum, spatifilum i mnoge druge.
- Limun, mandarina, kumkvat i drugi citrusi prezimljavaju na nižim temperaturama. Optimalno je 5-15°C, u svetlom i zaštićenom mestu - prostorija koja se ne greje ili staklena bašta. U našim krajevima zime su hladne, pa će se biljka smrznuti ako ju ostavite napolju. Zajedno sa njima zimuju i Bougenivillea, Callistemon (biljka "crvena četka"), eukaliptus, masline i neke druge vrste osetljive na hladnoću.
- Ukrasno drveće i žbunje iz kontinentalne zone prezimljava napolju. Ovim vrstama ne odgovara da ih unosite u zaštićene prostore. Tu spadaju tuje i ostali ukrasni četinari, ukrasno žbunje i perene (trajnice), začinsko i lekovito višegodišnje bilje, hrizanteme, lavnda, ruzmarin i neke druge vrste. Drvenaste biljke će zadržati krošnju tokom cele zime. Perene sa zeljastim nadzemnim delom se osuše krajem sezone, a u proleće ponovo poteraju stabljike i listove.
Ako je temperatura vazduha u prostoriji visoka, biljka intenzivno odaje vodu (transpiriše). Vrhovi listova se suše, a može se osušiti i cela biljka. Nije dobro smestiti biljke pored grejnog tela, pogotovo ako ste ih tek uneli. Nagla razlika u temperaturi izaziva stres, treba ih postepeno navikavati na topliju sredinu.
Kaktusi i druge sukulente, umesto da uđu u fazu mirovanja, zbog visoke temperature intenzivno rastu. Tkiva i listovi im se izdužuju i gube čvrstinu, a takvi primerci krajem zime najčešće uginu.
Visoka temperatura u grejanim prostorijama ne odgovara biljkama, ali isto tako ne podnose ni promaju. Strujanje hladnog vazduha "šokiraće" sobno cveće, pa će opadati listovi. Isto tako im smeta i hladnoća u blizini prozorskog stakla.
3. Smanjite zalivanje
Zalivanje biljaka u toku zime treba smanjiti: jednom nedeljno, a one u senci i ređe. Najbolje je proveriti: ako je zemlja u saksiji vlažna, sačekajte. Pošto je ovo faza mirovanja i biljke su usporile svoje procese, one troše manje vode.
Voda za zalivanje mora biti sobne temperature. Neke vrste su osetljive na hladnu vodu i kamenac (orhideja, azaleja, božićna zvezda), pa je najbolje da voda bude odstajala. Zalivajte po zemlji ili u tanjirić ispod saksije - ciklame, ljubičice i sve biljke sa dlačicama na listovima ne podnose kvašenje.
Prihranjivanje biljaka zimi treba smanjiti jednom u mesec dana. One vrste koje cvetaju: orhideje, amarilis, klivija, ciklame, prihranjujte redovno tokom celog perioda cvetanja. To znači da jednom nedeljno u vodu za zalivanje dodate prihranu. Nemojte praviti jači rastvor nego što je preporučeno - to izaziva deformacije listova i cvetova.
Orošavajte biljke ako je temperatura u prostoriji visoka. Većina sobnih vrsta potiče iz tropskih zona, pa im odgovara visoka vlaga vazduha. Orošavanjem ručnom pumpicom se stvara specifična vlažna mikroklima oko same biljke, pa se vrhovi listova neće sušiti. Ovo je posebno efikasno u prostorijama sa visokom temperaturom vazduha. Nemojte prskati "dlakave" biljke, listovi i stabljike će istrunuti.
Biljke koje zimuju na hladnom: limun, kaktuse i sl. takođe treba zalivati. Međutim, ovo se radi retko - jednom u mesec dana. Kaktuse i ostale vrste sočnog lista i ređe - bolje podnose sušu nego višak vlage. Ako je prostorija svetla, a zima blaga, sa dosta sunčanih dana, možda ćete trebati češće vlažiti supstrat, ali najbolje je proveriti - zemlja nikako ne treba biti natopljena, da koren ne bi trunuo.
Pripremite biljke za proleće
Kada dođu topli dani biljke ćemo ponovo izneti napolje. Nemojte žuriti - sačekajte da temperature pređu 15-ak °C. Strpite se do druge polovine marta. Najveća opasnost su niske temperature u toku noći i jutarnji mraz. Naše mezimice su navikle na toplo, fino ušuškane tokom zime. Hladni vetrovi i prolećne kiše mogu ih šokirati. Čak i izlaganje jakom prolećnom suncu može da ošteti mlade listove.
Postepeno navikavajte biljke na niže temperature. Premestite ih u negrejane prostorije ili hodnik, kako bi se lakše aklimatizovale na spoljašnje uslove.
Biljke koje ste izneli napolje smestite u zavetrinu, uz zid ili u zaklon većeg drveta. Na taj način će biti zaštićene dok ne ojačaju i prilagode se uslovima na otvorenom.
