Prolećni radovi u vašem vrtu
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1143
Sunce nas je ogrejalo i sa toplim danima budi se i nemir u nama. Odmah bismo prljali ruke zemljom u bašti. Ipak, još nije proleće i neke biljke ne treba buditi. Koji su to prolećni radovi u vašem vrtu i kada krenuti u akciju?
Vrt se budi u februaru
Druga je polovina februara i temperature su već u plusu. Desetak stepeni, ili više, i sunčani dani prijatni su za boravak napolju. Naše biljke su uspešno prezimile i možemo polako da pripremamo naš vrt za dolazak proleća. Na kasnocvetajućim vrstama (hortenzije, magnolije rododendroni...) treba ukloniti suve delove. Orezaćemo osušene i polomljene vrhove grana i suvo lišće koje nije opalo.
Zemljište ćemo nahraniti, dodajući mu đubrivo. Vilama ili motičicom razrahlimo zemlju, razbijajući pokoricu dok je suva. Umešaćemo treset ili humus i sve fino usitnimo, kako bi se u šupljinama skupila vlaga i zemlja bila pogodna za sadnju.
Još uvek je hladno za prolećnu setvu na otvorenom, pa seme cveća možemo posejati u male posude i držati ga u zatvorenom, toplijem prostoru (15-ak stepeni, a može i više) kako bi krenulo da klija. Dok se razviju mlade biljke za presađivanje, doći će i prolećni dani, proći će opasnost od kasnijih mrazeva.
U rano proleće će cvetati lukovice koje smo posadili jesenas: visibabe i Crocusi, kao i jagorčevine koje su u našem vrtu više godina i uvek ga prve oboje. Ako želite još koju cvetnicu, izaberite Dan i noć (Viola tricolor) ili krupne Bele rade (Bellis perrenis). One dobro podnose niske temperature, pa se mogu posaditi još u jesen, a cvetaće do aprila, pogotovo zaklonjene od jakog sunca.
Baštenski radovi u martu
U martu već možemo okopati ruže. Krošnje ćemo odmotati, a zemlju oko korenovog vrata razgrnuti. I ovde treba ukloniti suve ili nepotrebne vrhove, grane i listove. Ako je zima bila topla, nađe se i poneki cvet ruže koji je zakasnio pa se osušio.
Kod perena (trajnica) koje kasnije cvetaju možemo podeliti busen. Stići će da se ukorene i ojačaju bokor pre nego što izbiju pupovi. Ukrasne trave treba takođe "doterati". Suve delove treba orezati na visinu od 10-ak cm, kako bi, kad otopli, krenule lepe zelene vlati.
April je pravo vreme za prolećnu sadnju
Sada je pravo proleće i bašte su pune aktivnosti. Ukrasno žbunje koje kasnije cveta možemo posaditi ili presaditi dok su biljke još u pupu, i dobro ga zaliti. Sa ranocvetajućih vrsta (Forzicija, Japanska dunja) uklanjamo precvetale cvetove i orezivanjem ćemo žbunu doterati oblik. Sad je vreme da posadimo živu ogradu i voćke, ili da podrežemo, okopamo i prihranimo one u vrtu.
U aprilu sadimo letnje cveće (begonije, kadifice, petunije, pelargonije) u posude ili gredice. To su one biljke koje smo posejali u zatvorenom prostoru ili ćemo kupiti formirane sadnice. Možemo i da sejemo seme direktno na otvorenom, ali će takvim biljkama trebati više vremena da porastu i počnu da cvetaju u letnjoj sezoni. I lukovice letnjeg cveća (gladiole, dalije, ljiljane i kane) sadimo u aprilu, a one će cvetati kad dođu topli letnji dani.
I naš travnjak se budi, pa gole delove treba popuniti semenom ili busenovanjem. Za to izaberite topao dan bez vetra, koji neće razvejati seme. Zalijte ga, kako bi nabubrilo i počelo da klija. Pokosićemo prošlogodišnju travu i time stimulisati rast nove, sveže. Đubrivom za travnate površine dodajte hrane zemljištu kako bi zeleni pokrivač bio gust i zdrav.
Maj
Sa redovnim košenjem travnjaka (jednom nedeljno) započinje se u maju. Visina košenja se postepeno smanjuje, trava se redovno zaliva ili navodnjava orošavanjem i neophodno je suzbijanje korova.
Ako još niste, krajnje je vreme da, pre nego što zaista ugreje, posadite jednogodišnje cvetnice. Sadnice koje kupujete od rasadničara već imaju formirane cvetove, pa ih dobro zalijte posle presađivanja u humusnu zemlju. Drveće i voćke su u cvetu ili su olistale, pa je sada kasno za presađivanje. Obavezne su sve mere održavanja u vašem vrtu: redovno zalivanje i prihranjivanje, okopavanje i po potrebi orezivanje precvetalih, polomljenih ili osušenih delova biljke.
Sa toplim majskim danima dolazi leto, a naš vrt uveliko buja. Završili smo sa sadnjom i osnovnim prolećnim radovima. Da bi naša bašta cvetala i zelenila se cele sezone treba je negovati, pleviti i redovno zalivati, a ona će nam pružiti zadovoljstvo i uživanje.
U susret Valentinovu
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 561
U susret nam ide jos jedan 14. februar, u zapadnoj kulturi poznat kao Dan Svetog Valentina. Ovaj praznik posvećen je ljubavi i zaljubljenima, u čast sveca koji je u 3. veku n.e. živeo u Rimu, a slavi se na dan njegovog pogubljenja.
Toga dana običaj je da veoma dragoj osobi poklonimo romantičan dar kao izraz naših najdubljih osećanja. Najčešće se poklanja cveće, a već vekovima vodeće mesto zauzima ruža.
Ruža je simbol lepote i plodnosti, ljubav i strast. Bilo da poklonite jedan pupoljak ili buket od stotinu i jedne ruze, na pravi način ćete izraziti svoja osećanja. Za Valentinovo izaberite klasičnu crvenu, nežno belu ili se hrabro opredelite za intenzivnije boje, u zavisnosti od temperamenta vaše “posebne osobe”.
Za one odvažne koji se ne plaše izazova u obzir dolaze i prelepi ljiljani krupnih i mirisnih cvetova, orhideje kao večiti izraz visokog stila (ovaj put u smeloj neon ružičastoj boji) ili lale, jednostavni kao čista i iskrena ljubav.
Ako želite da vaš poklon za Dan Svetog Valentina potraje (simbolično, kao i vaša ljubav) izaberite neku zanimljivu sukulentu u ukrasnoj posudi ili egzotični bonsai - nećete pogrešiti.
Ipak, ne zaboravite, ljubav je suština, bez obzira na koji način je pokažete. Negujte je, neka cveta u srcu, ne samo 14-og februara, uvek.
Sadnja lukovica
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 2766
Septembar je pravo vreme za sadnju lukovica lala, zumbula, šafrana, irisa i narcisa ... onih vrsta koje cvetaju u rano proleće, da vas prve obraduju.
Lukovičaste vrste vole topla mesta u polusenci, sa dovoljno ali ne previše vlage u zemljištu. Za sadnju je najbolje koristiti rastresit supstrat bogat fosforom i kalijumom.
Sadnja lukovica na otvorenom
U bašti možemo saditi lukovice u grupe ili bordure, 5-30 komada u nizu ili na gomili, sa duplo većim razmakom. Sadnja treba da bude na dubini tri puta većoj od prečnika. Bez obzira na niske temperature u zimskom periodu lukovice neće izmrznuti jer ih štiti odgovarajući sloj zemlje, a treba im hladan period kako bi se pravilno formirao cvetni zametak, a iz njega velik i lep cvet.
Lukovice u saksijama
U slučaju da lukovice sadimo u saksije ili žardinjere, na dno posude treba staviti rastresit drenažni sloj od peska ili sitnijeg šljunka. Tako se voda proceđuje i sprečava se truljenje. Razmak pri sadnji treba da je veličine lukovice, a dubina tri veličine lukovice. I u ovom slučaju posađene biljke treba izložiti niskim temperaturama (do -4 stepena C) u početnoj fazi razvoja kako bi se cvetovi pravilno obrazovali.
Pošto biljke počnu da rastu i formira se zeleni nadzemni deo treba ih zaštititi od prvih mrazeva slojem zemlje, a kasnije, dok cvetaju i rastu prihranjivati. Biljke trebaju skupiti hranjive materije za cvetanje naredne godine. Po precvetavanju i zeleni deo počinje da žuti i suši se, pa treba smanjiti zalivanje, ali voditi računa da se lukovice potpuno ne osuše, kako bi vas i naredne sezone obradovale u periodu kad se priroda tek budi.
Himalajski kedar - Cedrus deodara
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Četinari
- Hits: 4656
Kada se govori o čewtinarskom drveću, kedrovi privlače malo više pažnje. U toj grupi je i himalajski kedar, koji zbog terena sa kojih je potekao dobro podnosi zimu i mraz, što ga čini interesantnim za ovo naše područje. Ukoliko se posadi na osunčanom mestu, sasvim je sigurno da će izrasti u veliko i lepo drvo koje će svakom privući pažnju.
Broj varijeteta je zaista veliki, pa tako imamo one koji se razlikuju po boji lišća od svetlo zelene (kod nas se nazivaju zlatni) pa do plavo zelene. Tu su varijeteti himalajskog kedra koji imaju ograničenu visinu rasta, pa se nazivaju patuljastima. Takođe postoji tužna ili padajuća,forma, zove se Cedrus deodara 'Pendula'.
Opis himalajskog kedra
Opis bi počeli sa onim što sve uglavnom zanima, a to je visina koja može na ovim terenima biti do 30 metara. Zbog toga je dobar za sađenje na većim otvorenim površinama, može kao pojedinačno drvo ili u grupi od nekoliko kedrova. Grane su na njemu povijene blago prema dole.
Iglice mogu biti dužine od 2,5 do 6 centimetara i rastu uglavnom grupisane na granama. Debljina kedrovih iglica je oko milimetra pa deluju nežno. Boja im se kreće od svetlo zelene pa do tamnije zelene sa plavičastim nijansama.
Kao lep dekorativan detalj su i šišarke, jer se razlikuju muške i ženske. Muške su crvenkaste boje kad sazore i dužine do 6 centimetara. Ženske šišarke su duže, mogu biti do 9 centimetara i imaju zaobljeniji oblik.
Nekoliko saveta vezanih za Himalajski kedar
Sadnice se sade u jesen kada biljka uđe u fazu mirovanja ili u proleće kada se zemlja odmrzne. Ukoliko se posadi u jesenjem periodu, lakše će se primiti. Kad se posadi tokom prolećnog perioda, treba to uraditi rano, nakon faze jake zime i sadnciu bi trebalo malo više zalivati. Kao i ostali četinari ni himalaski kedar ne voli teško zemljište, već mu više odgovara ocedito gde se voda ne zadržava.
Što se tiče prezimljavanja tu nema problema, kad se zna iz kog područja je biljka. Zalivanje biljke je poželjno u toku prvih par godina, dok se korenov sistem ne raširi i ne ojača.
Orezivanje nije potrebno radi oblikovanja i formiranja, nego samo u situacijama kada se iz nekog razloga pojave suve ili oštećene grane. Sa skidanjem takvih grana sa stabla drvetu će se dati svežiji izgled.
Varijeteti himalajskog kedra
Kao i kod većine visokih četinara, tako i kod ove vrste kedra radilo se na selekciji radi dobijanja varijeteta koji su pri uređenju vrtova pogodniji nego osnovna vrsta. Na taj način su otvorene opcije za njegovo korišćenje i pri uređenju manjih vrtova.
Odmah moram da se ogradim da su ovo globalni podaci, te da se ovi varijeteti možda ne mogu naći u rasadnicima na ovim prostorima.
Cedrus deodara 'Albospica'
Ovaj varijetet ima svetlije iglice pri vrhovima grana, što ga čini pomalo šatiranim. Pa ko voli da ima četinare koji na sebi imaju nekoliko nijansi zelene, ovo je jedna od opcija. Već je dosta dugo u upotrebi pa su varijeteti u nazivu označeni brojevima koji označavaju kog inteziteta će biti svetliji deo pri vrhu grane. Spada u sporo rastuće pa sa desetak godina ima visinu od 3 metra.
Cedrus deodara 'Aurea'
Zlatni himalajski kedar, mada se mora priznati da su mu samo novonarasli vrhovi grana žuto zelene boje, dok u jesen postaju zeleni. Ovaj varijetet u visinu može da naraste do 7 metara.
Cedrus deodara 'Feelin' Blue'
Ovo je patuljak u pravom smislu te reči, sa visinom od 40 do 90 centimetara (nakon nekoliko decenija rasta). Kod nas ga nazivaju još padajući ili puzajući kedar, što je jako dobar opis. Boja iglica je tamnije zelena sa plavim nijansama. Povremeno se može naći u ponudi i nakalemljen na neki drugi četinar pa tad ima veću visinu (onoliko koliko rasadničar ostavi podloge prilikom kalemljenja), te može izgledati kao neko drvo sa lepom krošnjom.
Cedrus deodara 'Gold Cascade'
Ovaj varijetet je selekcionisan u Australiji pre tridesetak godina, a izdvaja se po žutozelenoj boji iglica na novoizraslim delovima grana. Delom može da podseća na varijetet "Aurea", međutim spada u niske četinare sa visinom do 1,7 metara nakon deset godina rasta.
Cedrus deodara 'Mylor'
Polegli četinar sa visinom od samo 60 centimetara, ali zato sa prečnikom do 2 metra. Voli osunčana mesta, dobro se uklapa u kamenjare, ima svetlije zelenu boju iglica.
Cedrus deodara 'Kashmir'
Ovaj varijetet himalajskog kedra je cenjen zbog piramidalne forme krošnje. Mlade iglice na vrhovima grana su srebno zelene boje, dok su one starije tamnije boje. Što se tiče orezivanja, kao i inače sa himalajskim kedrom, uklanjaju se samo suve i oštećene grane. Forma piramide se dobro oblikuje i bez pomoći čoveka. Može da naraste oko 15 metara, međutim navodi se da sa deset godina stablo bude visoko 3 metra.
Kao što sam već napisao ovi varijeteti su poznati i priznati globalno, ali su kod nas slabije zastupljeni. Na primer koga zanimaju ovde polegli četinari, on će da potraži najčešće neki od varijeteta Juniperus horizontalis.
Page 3 of 5