Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Lišćari

Published: 19 January 2023

Hits: 2291

• uređenje vrta
• položenice
• cvetajuće drvo
• niže listopadno drvo
• krupni purpurni cvetovi

U martu nas svojim prelepim cvetovima obraduje magnolija, jedna od najlepših prolećnih vrsta. Postoje dokazi da je cvetala još pre više stotina miliona godina, a na to ukazuje i njena građa. Cvetovi bez prašnika bili su oprašivani pre postanka pčela! Ovo prelepo drvo poreklo vodi iz istočne Azije i severne Amerike. Tokom vremena od postojećih vrsta razvijali su se novi hibridi, svaki lepši od prethodnog.

Zbog svoje lepote i uspešnog uzgoja najčešće se sadi hibrid Magnolia x soulangeana (nastao ukrštanjem M. denudata i M. liliiflora). Ovo su osnovne smernice kako da je gajite i negujete.

Izgled i građa

Magnolia x soulangeana je razgranato listopadno drvo ili veći žbun, koji naraste 5 do 6 metara u visinu i isto toliko u širinu. Ima velike (10-15 cm) zelene listove jajasto-eliptičnog oblika, dlakave sa naličja, koji izbijaju posle cvetanja i opadaju u jesen.

Magnolije su omiljene zbog svojih cvetova. Oni su veliki, zvonastog oblika, uspravno smešteni na granama. Kod ovog soulangeane latice su krupne, iznutra bele, a spolja jarko obojene u ružičastu, purpurnu ili ljubičastu. Rekli smo već da nemaju prašnike, pa ih oprašuju bube tvrdokrilci koji se zavlače u krunicu u potrazi za hranom. Površina latica je prevučena voštanom prevlakom, pa su cvetovi čvrsti i otporni na oštećenja insekata. Posle cvetanja se razviju u plod sličan šišarici iz koje na dugim nitima vise zrele semenke.

Magnolije cvetaju u proleće, od marta do kraja aprila, a ponekad i u ranu jesen, ako je topla i vlažna. Pre listova, na vrhovima golih, glatkih grana formiraju se debeli "plišani" pupoljci iz kojih se razviju veliki purpurni cvetovi - tada je drvo najlepše. Ako ste posadili mladu sadnicu magnolie x soulangeane dobijenu ožiljavanjem reznice ili položenice, prve cvetove ćete sačekati 4 do 5 godina, a ako je biljka uzgojena iz semena, i duže (cvetaju najranije u sedmoj godini). Za to vreme biljka treba dovoljno svetlosti i hrane, kako bi se razvila u snažno mlado drvo.

Uzgoj i nega magnolije

Soulangeana najbolje raste na dobro osvetljenoj ili polusenovitoj poziciji. Važno je da izaberete zavetrinu, jer su tu zaštićene od jakih vetrova i dugotrajnih mrazeva. Zato ih treba smestiti između visokih četinara ili u skroviti ugao koji čine zidovi kuće ili visoka ograda.

Magnoliju sadimo u duboko, rastresito zemljište, blago kiselo i bogato humusom . Dobro podnosi nešto siromašnije i peskovito tlo, a ne trpi krečnjak. Ne smeta joj ni povećana vlaga oko korena, sve dok je dobro drenirano tlo i voda se ne zadržava. Slabije podnosi dugotrajnu sušu, pa je u toku leta redovno zalivajte, najbolje rano ujutro, pre velikih vrućina.

Magnolia x soulangeana podnosi orezivanje. Na taj način možete oblikovati krošnju vašeg drvceta u željenu formu ili da uklonite grane koje ne cvetaju. Ipak, pažljivo! Rezidbom u kasno proleće, posle cvetanja uklonite precvetao vrh i jedan do dva lista ispod cveta. Nikako ne orezujte u zimu, da ne biste odstranili cvetne pupoljke koji se već tada formiraju. Krošnju oblikujte orezivanjem tanjih grana u septembru, pre zametanja pupova. Samo ako želite da podmladite staro stablo grane sasecite na 60-ak cm od zemlje. U proleće će iz "panjeva" krenuti mlade.

Zaštitite vašu magnoliju

Magnolije se najčešće sade pojedinačno, kao soliteri. Tako njihovi lepi cvetovi najbolje dolaze do izražaja. Ipak, biljka je na taj način izložena nepovoljnim prirodnim uticajima pa ju treba zaštititi. Kod mladih sadnica koren treba sačuvati od izmrzavanja. Za pokrivanje koristimo malč od kore drveta, slamu, piljevinu, a ako je potrebno i jutene džakove.

Kako se grane soulangeane ne bi lomile pod naletima vetra i pod težinom snega, drvo treba saditi na zaštićene pozicije. Dovoljno je ako su u pozadini guste zimzelene krošnje ili neki obližnji zid stvara zavetrinu. Sneg koji se duže zadržava ili ga je mnogo treba otresati.

Kod zrelih biljaka magnolie x soulangeane cvetni pupoljci se obrazuju već u jesen, pa u slučaju kasnog prolećnog mraza treba celu biljku pokriti platnom, agrotekstilom ili jutom. Tako ćete zaštititi pupove od izmrzavanja a vaša magnolija će procvetati u punom sjaju.

Kako se razmnožava magnolija

Magnolia x soulangeana najčešće se razmnožava vegetativno, reznicama i položenicama.

Reznice se uzimaju u junu mesecu. Odsečemo ovogodišnju grančicu dužine 10-ak cm, sa "petom" prošlogodišnjeg drveta. Očistimo je od listova, ostavimo samo onaj gornji, a njega skratimo za pola. To se radi kako bi se sprečila suvišna transpiracija (odavanje vlage preko lisne površine), pri čemu se reznica osuši. Donji deo ovako pripremljene grančice (onu "petu") umočimo u hormon za ožiljavanje, pa pobodemo u pesak.

Reznice soulangeane čuvamo u plasteniku ili pod staklom, redovno orošavamo, a nakon 6 nedelja formiraće se koren. Ožiljene reznice presađujemo u posude sa mešavinom treseta, baštenske zemlje i peska, a sledećeg proleća spremne su za sadnju na stalno mesto.

Položenicama se magnolija najčešće razmnožava. Buduća mlada biljka ostaje vezana za matičnu i od nje dobija hranu sve dok ne formira svoj korenov sistem. Ne suši se i sigurno se ožiljava. Za položenicu izaberemo dovoljno dugu, zdravu i elastičnu granu pri dnu žbuna.

Ispod iskopamo rupu 30 x 30 cm koju napunimo mešavinom peska i zemlje. Granu položimo u jamu, skinemo lišće na delu koji ćemo zatrpati zemljom, pričvrstimo ju za podlogu drvenim klinom ili žicom savijenom u luk. Treba paziti da se položenica ne polomi ili ošteti. Deo grane koji leži u jami zatrpamo zemljom, dodatno utabamo i redovno zalivamo. Potrebno je do dve godine kako bi se formirao koren i tada novu sadnicu magnolie x soulangeane možemo odvojiti od matične biljke.

Setva semena vrši se u jesen, čim je zrelo i počne da ispada iz šišarica. Koristimo mešavinu dva dela treseta, jednog dela ilovače i jednog dela peska. Pokriva se u tankom sloju i čuva zasenjeno u plasteniku. Seme magnolije treba puno vremena da isklija, ponekad i do 18 meseci. Biljke dobijene iz semena cvetaju tek nakon 7 godina, tako da ovo nije najpopularniji način razmnožavanja.

Najčešće gajeni kultivari

Magnolia x soulangeana je hibrid, a od njega su dobijeni mnogi kultivari koji se razlikuju u boji i veličini cveta. Najčešće su gajeni:

• Magnolia x soulangeana ′Leneii′ - cvetovi mirišljavi, iznutra beli, spolja tamno purpurni
• Magnolia x soulangeana ′Rustica Rubra′ - boja cveta pri osnovi tamnija
• Magnolia x soulangeana ′Speciosa′ - Cvetovi beli sa ružičastom primesom, cveta nešto kasnije
• Magnolia x soulangeana ′Alba Superba′ - Cvetovi krupni, beli, mirisni; cveta u rano proleće; stablo nešto niže, a listovi krupniji
• Magnolia x soulangeana ′Brozzoni′ - Cvetovi beli, samo pri osnovi nežno ružičasti; rano cvetajuća

Pored navedenih, postoji još dosta kultivara u različitim nijansama bele i ružičaste boje. Verujem da ćete lako izabrati magnoliju koja će biti kraljica vašeg vrta.