Zimzelene žive ograde

Details

Written by: Nikola Vejin

Category: Blog

Published: 26 May 2022

Hits: 7780

• uređenje vrta
• uređenje dvorišta
• stubasti četinari
• niski četinari
• zimzeleno drveće
• živa ograda

Kad su u pitanju klasične žive ograde, visine su najčešće od 60 cm do 120 cm. Na vama je da sami odaberete visinu i širinu koja će se dobro uklopiti u prostor i izgledati lepo. Što se tiče pitanja da li da se koriste listopadne ili zimzelene biljke za živu ogradu, tu su zimzelene vrste u blagoj prednosti jer su zelene tokom cele godine.

Vrste koje se kod nas nude su lepog izgleda, a neke imaju cvetove živih boja kao i plodove koji su lepo obojeni i dugo se zadržavaju na biljci tokom zime.Takođe neke ukrasne forme imaju šatirano lišće. Čak i dva različita varijeteta iste vrste mogu imati prilično drugačiji izgled. Nazivi varijeteta se pišu uz latinski naziv i označeni su navodnicima, a povremeno se u rasadnicima koristi samo naziv varijeteta.

Kada se sade žive ograde, potrebno je prvo pripremiti zemljište. Ukoliko vrsta  dobro podnosi stajnjak, on se može postaviti na dno sadne jame. Sadnice se mogu saditi u kasnu jesen (bolje) ili u proleće (malo lošije). Kada se posade u zemlju, može se obaviti orezivanje grana radi uklanjanja lisne mase. To će omogućiti da koren koji je oštećen tokom vađenja i presađivanja  u samom startu može obezbediti dovoljno vode za biljku.

Koje zimzelene vrste odabrati?

Ovde ću navesti neke od vrsta  koje su popularne na ovim prostorima i koje se uglavnom mogu nabaviti u rasadnicima. Treba povesti računa da se na slikama koje prikazuju ove biljke (ali i sve ostale) uvek nalaze biljke koje su razvijene u potpunosti. Kada se kupuje sadnica za živu ogradu, na njoj je uglavnom tek nekoliko grana.

Pored samog izgleda treba povesti računa o tome da li je na toj poziciji hladovina ili je osunčano. Pitanje je i koliko ima mesta za širenje same biljke, te koliko vremena planiramo odvojiti za njeno orezivanje.

• Lovor višnja (Prunus laurocerasus) - ima gustu krošnju sa mesnatim listovima i zanimljivim belim cvetovima. Odlično uspeva na osučanim mestima i u polusenki, dok u potpunoj hladovini malo sporije napreduje. Veoma dobro podnosi orezivanje, pa je zgodna za živu ogradu.

• Fotinija (Photinia) - ima dosta vrsta i varijeteta, mada po obliku i boji listova liči na lovor višnju, od nje se razlikuje po tome što su joj mladi listovi uvek jake crvene boje. Ukoliko je posađena na senovitom mestu koje je uglavnom u hladovini ta crvena boja na mladim listovima će biti manje izražena.

• Vatreni trn (Pyracantha coccinea) - još poznata pod nazivima pirokanta i vatreni grm. Naziv duguje velikom broju plodova koji su gusto grupisani. U zavisnosti koji je varijetet u pitanju boja plodova kod vatrenog trna može biti žuta, narandžasta ili crvena.

• Mahonija (Mahonia aquifolium) - naziva se još i oregonsko grožđe. Lepo izgleda sa žutim cvetovima u proleće i plavim bobicama pred jesen. Zimi listovi dobiju bronzano-crvenu boju. Spada u spororastuće vrste i to treba imati u vidu.

• Zimzelena božikovina (Ilex aquifolium) - biljka koja se ređe koristi za žive ograde, ali ima varijeteta koji su za to namenjeni. Nosi još naziv i zelenika, a dodatni dekorativni detalj su crvene bobice koje su u stvari plodovi i zadražavaju se na biljkama tokom cele zime.

  Prikaz kako izgledaju

  

  

   

  

  

  

  Održavanje zimzelene žive ograde

Sam početak održavanja počinje planiranjem šta će se saditi i koliko, da li se ograda sadi na mestu uz stazu gde se prolazi ili se to mesto nalazi dublje u vrtu. Ukoliko je pored staze, potrebno je malo češće vršiti orezivanje. Za situacije kada su biljke posađene malo dalje, orezivanje žive ograde se obavlja tek povremeno. Same žive ograde možemo ugrubo podeliti na funkcionalne (zaštita od buke i vetra) i na estetske (radi ulepšavanja i obogaćivanja prostora).

Uvek sadimo mlade biljke, kako bismo ih mogli od početka oblikovati orezivanjem. To su tek ožiljene reznice visine 15-20cm. Sadimo ih jednoredno ili dvoredno ("cik-cak"), što zavisi od vrste i gustine koju želimo dobiti. Niže žbunaste vrste se sade na rastojanju od 20-30 cm, a posađene biljke odmah treba orezati na visinu od tri do četiri pupa iznad korenovog vrata. Tako će se od same osnove formirati gusta krošnja koju posle oblikujete redovnim orezivanjem.

Kod sadnje žbunja većih dimenzija i već formiranih sadnica rastojanje je do 50 cm. I ove biljke treba orezati posle sadnje, kako bi se bolje ukorenile, a grane bile gušće i krošnja bogatija. Istovremeno ćemo izjednačiti visinu zimzelenih sadnica i dati formu našoj ogradi.

Najvažniji radovi su u proleće i pred zimu, jer se tada vrši uklanjanje slabih biljaka i slabijih grana. Takođe za taj period je predviđeno da se radi podmađivanje mladim biljkama. Tokom leta se uklanjaju samo oni delovi koji prerastaju i time narušavaju formu žive ograde. U proleće i leto je potrebno pre orezivanja proveriti da kojim slučajem ptice nisu napravile gnezgo. Ukoliko postoji gnezdo, na tom delu ograde se ne vrši orezivanje.

Za sam posao je potrebno imati odgovarajući alat, to su uglavnom razne vrste makaza za orezivanje voća, za deblje grane. Za samo formiranje žive ograde se koriste velike makaze za orezivanje ukoliko je u pitanju manja dužina. Za neke veće i duže zimzelene žive ograde formiranje se vrši pomoću elektičnih mašina. Zimzelene vrste za živu ogradu zahtevaju različiti nivo orezivanja tokom godine, te se tempo orezivanja treba tome i prilagoditi.

Ukoliko to radite sami, u početku će biti malo teže, jer neznate koje grane seći i koliko. Međutim sa vremenom se stiče iskustvo, pa je i manje grešaka. Postoji i opcija da zovete majstore koji se time profesionalno bave, što je veoma dobra ideja za prolećno pripremanje pre početka vegetacije.

Zalivanje žive ograde se obavlja prema potrebi i to je obaveza koju treba ispoštovati. Ukoliko se ne zaliva ili slabije zaliva dolazi do slabljenja svih biljaka i vrlo brzo to sve počinje loše da izgleda. Zimzelene biljke u živoj ogradi dobro podnose kada se prskaju po listovima toko zalivanja i to može samo da ojača biljke.

Povremeno je tokom sezone potrebno obaviti okopavanje i uklanjanje korova koji su nikli unutar žive ograde. U zavisnosti koje su vrste posađene treba obavljati đubrenje jer biljke tokom dugo vremena na istom mestu izvlače hranljive materije iz zemlje. Ovo se obično obavlja nekim od veštačkih đubriva, ali ne može da škodi dodavanje humusa.

Tokom zime je takođe neophodno posvetiti malo pažnje, posebno dok su u pitanju mlađe biljke. One još uvek imaju tanje osnovne grane, pa je potrebno uklanjati sneg sa njih da se ne zadržava previše. Kada biljke ojačaju ovu meru je poželjno obavljati, ali nije obavezna.

Ne postoji jedan i jednostavan odgovor na pitanje koje su najbolje vrste za zimzelene žive ograde. Potrebno je dobro razmisliti koja je funkcija ograde, koje joj trebaju biti dimenzije i koliko vremena možemo odvojiti za njeno održavanje. Tek na osnovu odgovora na ova pitanja se vrši odabir koje će se biljke koristiti.

Popularni stubasti četinari

Details

Written by: Nikola Vejin

Category: Blog

Published: 25 May 2022

Hits: 6309

• uređenje vrta
• uređenje dvorišta
• stubasti četinari
• živa ograda

Mada je naziv ove grupe zimzelenog drveća pomalo zbunjujuć na prvi pogled, fraza "stubasti četinari" je odličan opis. U osnovi se često nazivaju samo tuje, po onome što je najviše zastupljeno među njima. Sam naziv može i zbuniti, jer je skoro polovina varijeteta tuja niskog rasta. Znači, to su uglavnom sve tuje latinskog naziva Thuja Occidentalis, dok se razlikuju prema tome koji su varijetet.

Naziv varijeteta se obično pored naziva biljke ispisuje pod znacima navoda. Pored tuja, u ovoj grupi stubastih četinara ima nekih varijeteta pačempresa, šimšira, kleka, smrča i tisa.

Zeleni zid u dvorištu je najlakše napraviti pomoću neke od ovih vrsta tuja, mada su popularne i za žive ograde. Sve zavisi šta želite, koje visine da bude, koliko da ima posla oko orezivanja i održavanja, koja nijansa zelene boje. Ovde je potrebno posavetovati se sa nekim stručnjakom (pejsažnim arhitektom) ili obići nekoga ko ima već formiran zeleni zid od četinara, pa se informisati koja je vrsta i sl. Ne treba se previše oslanjati na slike u novinama i na internetu.

Možda naziv "zeleni zid" i nije baš najbolji, jer postoji vertikalno ozeljenjavanje zidova, pojam potpuno drugačiji od ovoga o čemu sada pričamo. Tako da je za ovakvu primenu stubastih četinara bolje koristiti naziv visoka živa ograda. Ali, povedite računa koliku visinu želite: neke vrste rastu do 2 metra, a neke rastu i preko 4 metra. Ako želite samo malo da zaklonite terasu, dobre će biti i zimzelene vrste osrednje visine.

Popularne vrste stubastih četinara

Što se tiče popularnih vrsta probaću ovde da nabrojim one najzastupljenije, a to su ujedno i vrste četinara koje se mogu naći u rasadnicima kod nas. Postoji njih i mnogo više, među kojima ima vrsta koje odlično izgledaju, međutim iz nekog razloga (najverovatnije ne odgovara klima) se ne gaje kod nas.

• Thuja occidentalis 'Smaragd' - ovaj varijetet ukrasnog četinara ima tamnije zelenu boju, krošnja je piramidalnog oblika. U visinu može narasti do 3 metra, dobro izgleda kao živa ograda, ali i kada se posadi pojedinačno.
• Thuja occidentalis 'Columna' -stubasta krošnja nema potrebe za orezivanjem radi održavanja svake godine, boja je redovno zelena. U visinu može narasti oko 4 metra.
• Thuja occidentalis 'Spiralis' -  veoma pogodna za žive ograde koje trebaju biti visoke, odgovara joj osunčano mesto. Može biti visoka oko 4 metra.
• Thuja occidentalis 'Holmstrup' - boja ove tuje je tamnije zelena, oblik krošnje balogo piramidalan. Može narasti do 2 metra.
• Chamaecyparis lawsoniana 'Columnaris' - ovo je pačempres koji ima plavo zelenu boju krošnje, krošnja piramidalna, u visinu može ići do 4 metra.
• Chamaecyparis lawsoniana 'Alumii Gold' - kao što bi se iz imena varijeteta moglo zaključiti boja krošnje zeleno žuta, sa tim da je ovo prilično otporan varijetet, možda najbolji među zeleno žurim pačemresima. U visinu može ići do 3 metra.
• Chamaecyparis lawsoniana 'Ellwoodii' - boja ovog zimzelenog drveta je plavo zelena, a ima blago piramidalni oblik krošnje, u visinu može narasti do 3 metra.
• Buxus sempervirens 'Common box' - šimšir koji se ubraja među brzorastuće, boja mu je tamnije zelena. Može lepo da se oblikuje a u visinu naraste do 2,5 metara.
• Taxus baccata 'Common yew' - drvo tisa, tamnije zelene boje, solidno podnosi hladovinu, u visinu raste oko 3 metra.
• Taxus baccata 'Fastigiata aurea' - varijetet tise sa žuto zelenom bojom krošnje, u visinu može narasti do 2 metra
• Taxus Baccata "Fastigiata Robusta" - ovaj varijetet tise ima tamnije zelenu boju, biljki odgovara senka i polu senka. U visinu raste do 2,5 m.
• Juniperus virginiana 'Skyrocket' - kleka koja se na ovim prostorima u rasadnicima može naći i pod nazivom nebeska raketa. boja krošnje je plavkasto zelena, u visinu ide do 3 metra.
• Juniperus Chinensis 'Stricta' - ovaj varijetet ima gušću krošnju, njena je boja plavkasto zelena (neko bi mogao reći tamnije zelena) u visinu može da naraste do 2,5 metara.

Ovde sam nabojao one najčešće vrste i varijetete koji se mogu naći u rasadnicima kod nas. To je sasvim dovoljan izbor i za dobro i loše zemljište, za hladovinu ili osunčano, za gušću sadnju ili pojedinačnu. Ima tu još poneka osobina po kojoj se može birati, na primer koju boju krošnje da ima, je li brzorastuća ili spororastuća vrsta. Ali je zajedničko za sve da su visine oko 2 metra ili više.

Kada se sade stubasti četinari radi formiranja ograde trebate povesti računa koliki će razmak biti između stabala. Svaka vrsta i varijetet ima neki prosečan prečnik koji se očekuje kada drvo dosegne punu zrelost. Tako da ne valja ni ako su preblizu, a ni ako su previše daleko. To je veoma bitna stvar koja se posle teško može popraviti, zato bi bila preporuka da se posavetujete sa stučnim licem. To može biti pejzažni arhitekta, vlasnik rasadnika gde kupujete sadnice ali i neko ko već ima formiranu živu ogradu od vrste koju i vi sadite.

Na sam izgled može značajno uticati i to da li taj varijetet ima valjkastu ili piramidalnu krošnju. Valjkaste su bolje za žive ograde, dok piramidalne forme dobro izgledaju kada se pojedinačno zasade.

Ukoliko vam za oko nije zapela baš određena vrsta, možda bi bilo dobro da se nabave brzorastući četinati. To je način da se zamišljena živa ograda brzo formira do neke visine da bi imala funkciju. Kad kažem brzo, znači za oko 5 godina. Taj postupak se može ubrzati i nabavkom starijeg zimzelenog drveća koje je veće visine (ali i skuplje). Jeste da to sve zahteva truda i strpljenja, ali se na kraju i isplati.

Zimzeleno drveće za dvorište

Details

Written by: Nikola Vejin

Category: Blog

Published: 24 May 2022

Hits: 14612

• visoki četinari
• stubasti četinari
• niski četinari
• polegli četinari
• zimzeleno drveće

Kad je u pitanju zimzeleno drveće za dvorište teško bi bilo odgovoriti koje je najlepše. U osnovi se četinari biraju jer imaju dosta bogate krošnje koje ostaju zelene tokom cele godine, a dodatni plus je što većina ima prijatan miris. Prilikom nabavke bi se trebalo voditi po latinskim nazivima, jer su uobičajna narodna imena drugačija u različitim  krajevima.

 

Obavezno se dobro informišite pre kupovine i sadni materijal nabavite od pouzdanih prodavaca. Na žalost česte su situacije da se neke sadnice prodaju pod onim nazivom koji je kupac baš tražio. Na kraju, kad to posadite i prođe koja godina tad se vidi da to baš i nije ono što ste želeli da kupite. Ovakve situacije su ređe u velikim rasadnicima.

 

Ima dosta tekstova na temu koji su najlepši četinari za dvorište, ali zapravo je trik u tome da se za svaki prostor može naći odgovarajuća biljka. Zimzeleno drveće se zapravo deli u 4 veće kategorije: visoki četinari, stubasti četinari, niski četinari I polegli četinari.

 

Koju vrstu ćete odabrati zavisi od nadmorske visine, kvaliteta zemljišta, da li je mesto gde će se posaditi osunčano ili u hladovini. Tu su još neke stavke, ali ove koje sam nabrojao su najvažnije. Tako se dolazi do pitanja kako se snaći u moru informacija, te kako odabrati dobre zimzelene biljke, a da se u isto vreme i vama sviđaju. Da bismo vam pomogli,  ovde u članku ćemo malo bliže predstaviti svaku grupu zimzelenog drveća .

 

Visoki četinari

 

U ovu grupu spada ono što se naziva drvećem, a da bi dobro napredovalo i lepo izgledalo u dvorišti potrebno mu je dosta prostora.Na svu sreću izbor je dosta velik, pa se može birati kojim tempom želimo da zimzeleno drveće raste, koliko da bude visoko, kakav oblik krošnje da ima i još neke osobine kao npr. koje nijase zelene boje da budu iglice i slično. Sticajem okolnosti kod nas ima i nekih narodnih verovanja vezanih za visoke četinare u dvorištu, što u nekoj meri umanjuje popularnost.

 

Iako postoji veliki broj zimzelenog drveća, na ovim prostorima je desetak vrsta među najčešćima. Ovde ćemo navesti nekoliko, po nekom neobaveznom redu: jela, crni bor, beli bor, smrča, ariš, kedar, zatim su tu čempresi italijanski, mediteranski, zlatni i plavi. Na vama je da odaberete koju ćete posaditi kod sebe u dvorištu, ali pre toga se dobro raspitajte o osobinama vrste koja vas zanima.

 

Stubasti četinari

 

Ovo je grupa veoma popularna i poznata pod jednim širokim nazivom - tuje. Moram ponoviti da je poželjno da se zna precizan latinski naziv biljke, kao i ime varijeteta. Ovde ću navesti primer Thuja Occidentalis koja može biti Kolumna i Smaragdna. Precizan naziv za te biljke bi bio Thuja Occidentalis "Columna" i Thuja occidentalis ,,Smaragd“. Znači za obe biljke je isti latinski naziv, međutim drugačiji je naziv varijeteta koji se obavezno piše pod znacima navoda.Ovaj dodatak imenu govori nam o nekoj izraženoj osobini biljke, na primer "Columna" ima stubastu krošnju, a "Smaragd" piramidalnu, sa izraženom smaragdno zelenom bojom četina. Neke vrste čak ni ne spadaju u familiju tuja, ali ih u narodu tako nazivaju, zbog četina i stubastog oblika krošnje. To su, na primer: Lausonov stubasti pačempres (Chamaecyparis lawsoniana "Columnaris"), stubasta kleka (JUniperus communis "Hibernica"), stubasta tisa (Taxus baccata ‘Fastigiata’) i neke druge.

 

Ove biljke se koriste uglavnom za formiranje zelene ograde, najčešće sa ciljem smanjivanja buke od saobraćaja ili radi stvaranja pregrada u samim dvorištima. Postoji dosta varijeteta, pa se može birati među nijansama zelene boje, ali i na osnovu visine odraslog stabla. Listovi im nisu igličasti već imaju pljosnatu formu nepravilnog oblika. Dešava se da imaju plodove koji kad sazore daju seme i  mogu se posejati, ali se ne dobijaju iste tuje kao varijeteti, nego se dobija osnovna vrsta. Razlog je što se varijeteti tuja proizvode iz reznica sa matične biljke.

 

Odlične su za dobijanje privatnosti, bilo da se sade uz samu terasu u dvorištu ili uz ogradu do komšije. Prilikom sadnje treba ispoštovati razmak između dve tuje koji se dobije od prodavca, da ne budu pregusto kada malo narastu. Ako želimo da bude lepo zimzeleno drveće za dvorište, neophodno ga je svake godine orezivati.

 

Neki varijeteti, najčešće oni sa plavičastim i mekim četinama sade se i pojedinačno, na upečatljivim tačkama u vrtu. Tako njihova lepota u potpunosti dolazi do izražaja, a mogu se kombinovati sa kamenom ili nekim poleglim vrstama.

 

Niski četinari

 

U situacijama kada želimo zimzeleno drveće, ali nemamo prostora u dvorištu ili se visoko drveće ne bi uklopilo lepo, tu su nisku četinari. I ovde uglavnom dominiraju tuje (Thuja orientalis) sa nekim svojim varijetetima. Odmah ću navesti neke od popularnijih varijeteta, to su ’Variegata’’,’’Tiny Tim'’, ’Teddy’’, ’’Golden Globe’’ i drugi. Razlikuju se po visini, obliku krošnje i boji četina. Zatim su tu varijeteti smrče ’’Glauca Globosa’’, ’’Sander’s Blue’’, ’’Conica’’ i drugi. Osim tuja i smrča (koja se kod nas često naziva i jela) popularan je patuljasti bor - Pinus mugo.

 

Uglavnom bi se podela mogla obaviti po formi kao one koje izgledaju kao mala stabla sa piramidalnim krošnjama, zatim biljke koje imaju okruglastu formu, te na kraju i one koji imaju nepravilnu formu i oblik. Na to sve ide još dodavanje varijacija u boji, pa se dolazi do više desetina različitog zimzelenog drveća niže forme koji su u ponudi.Uglavnom je karakteristično (i veoma bitno) da ove vrste ni nakon dužeg niza godina ne rastu mnogo u visinu i širinu. To ih čini zgodnim da se obogati vrt, a da se istovremeno zadrži preglednost.

 

Dodatni plus je što dosta vrsta može da se gaji u velikim saksijama i žardinjerama,pa se lako premeštaju prema potrebi. Ali ne mogu sve, neke mogu uspevati dobro samo kada se posade u zemlju, pa je poželjna kupovina od proverenog rasadničara koji će dati dobre savete. Ova opcija je idealna ako želite zimzeleno drveće za dvorište, a ono je malo i nisko rastom.

 

Polegli četinari

 

 

Mada se ponekad ubrajaju u grupu niskih četinara, ipak je bolje polegle četinare posmatrati kao odvojenu grupu. Istina je da oni ne idu previše u visinu, ali zato mogu da se značajno prošire. Ovde je najpoznatije zimzeleno drvo kleka, koja je iz šire porodice čempresa. Ovo treba znati jer će u nekim rasadnicima da se nudi kao juniperus, u drugima kao kleka, a u trećima kao polegli čempres. I u osnovi sve je to tačno. I ova vrsta ima dosta varijeteta, pa ću spomenuti ovde neke: ’’Blue Star’’, ’’Blue Carpet’’, ’’Old Gold’’, ’’Blue Chip’’, ’’Wiltonii’’ i drugi.

 

Ovu frazu "polegli četinari" treba shvatiti okvirno, jer ih ima koji svoje grane spuštaju i guraju do zemlje, ali i onih koji svoje grane drže malo iznad zemlje. Takođe među varijetetima postoji i razlika koliko će se širiti, pa i o tome treba povesti računa. Polegli četinari su odlična stvar za manja dvorišta, jer obezbeđuju zelenilo tokom cele godine.

Kada je u pitanju zimzeleno drveće za dvorište,  razmislite koje bi se biljke najbolje i najlepše uklopile u vaš vrt. Neko drveće zahteva manje rada, druge vrste zahtevaju više održavanja i o tome treba povesti računa prilikom nabavke i sadnje. Ali sigurno je da se na kraju isplati sav trud.