- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 513
Fotinija (Photinia sp) je veoma popularna poslednjih godina, pre svega zbog guste crvene krošnje. Posebno su lepe biljke "na štapu" koje dobro rastu u saksiji.
Kako negovati fotiniju u toku leta i šta da radimo sa saksijom kada dođe zima? Pročitajte u tekstu koji sledi.
Šta je fotinija i da li je pogodna za saksiju?
Photinia x fraseri je zimzeleni žbun ili niže drvo velikih sjajnih listova koji ostaju na granama i u toku zime. Mladi listovi kod ove vrste su jarko crveni, sjajni i veliki, pa je izuzetno dekorativna.
Dobro uspeva u saksiji, a sadi se i u vrtu, kao ukrasno stablo sa oktuglom krošnjom, žbun ili živa ograda. Najpopularniji je varijetet "Red Robin" ili manja "Little Red Robin" koja raste sporije i ne prelazi visinu od 100 cm.
Kakve uslove traži fotinija?
Fotinija za dobar rast i razvoj zahteva sledeće uslove:
- sunčanu poziciju, mada može da raste i u polusenci
- dobro oceditu podlogu
- zemljište bogato humusom
Fotinija voli sunce
Fotinija je dekorativna zbog mladih listova koji su intenzivno crvene boje. Da bi to postigli trebate smestiti saksiju sa biljkom na osunčano mesto. Čak i jake letnje žege ne smetaju ovoj lepotici, pod uslovom da je od ranog proleća bez zaštite. Na ovaj način se biljka privikne na spoljašnje uslove i tkiva očvrsnu, pa su otporna na ekstreme.
Ako vaša fotinija raste u polusenci, listovi će imati crvenu boju, ali ne tako intenzivnu, a krošnja će biti nešto ređa.
Kako zalivati fotiniju u saksiji?
Fotinije u saksiji treba redovno zalivati, u toku leta skoro svaki dan. Biljka ima gustu krošnju i veliku lisnu masu, pa joj treba dosta vlage.
Kako koren ne bi trunuo, zalivajte fotiniju umereno. Važno je da se višak vode dobro ocedi kroz zemlju. Ovo posebno važi ako su biljke posađene u plastičnoj saksiji. Savete za negu biljaka preko leta pročitajte u tekstu: Kako zaštitit biljke u saksiji od jakog letnjeg sunca.
Fotinija u saksiji treba plodno zemljište
Ova vrsta najbolje raste u plodnoj zemlji. Ne odgovara joj supstrat sa puno krečnjaka - bolje podnosi kiselu sredinu. Ipak, najpametnije je saksiju napuniti dobrom crnicom bogatom humusom. Tako će biljka imati dovoljno hrane, zemlja će zadržavati vlagu, a višak vode će se proceđivati. Na dno saksije stavite drenažni sloj, i to će pomoći.
Saksija u koju sadimo fotiniju će se grejati na direktnom suncu, pa su u tom slučaju najbolje glinene posude. Veličina treba da je dva puta veća od busena sadnice, da u nju stane dovoljno zemlje. Tako ćemo sprečiti naglo isušivanje u toku leta i smrzavanje korena u zimskom periodu.
Fotinija dobro podnosi orezivanje
Ako želite da vaše drvce ima gustu krošnju, slobodno je orežite. Na ovaj način se podstiče rast bočnih grana koje na vrhu daju nove crvene listove. Orezivanje se vrši u maju, nakon cvetanja i još jednom, u jesen.
Orezivanjem možete svojoj fotiniji dati zanimljiv oblik. U saksiji se najčešće formiraju lopte i drvca "na štapu" sa pravilnim stablom i okruglom krošnjom. Veće biljke posađene u bašti možete orezati u obliku kupe, kocke ili kao zid, ako ste od ove vrste formirali živu ogradu.
Kako prezimljava fotinija u saksiji?
Fotinija je zimzelena vrsta - krošnja i listovi su zeleni i preko zime. Međutim, osetljiva je na vetrove i ekstremno niske temperature. Najbolje je da saksiju smestite u zavetrinu, sa dovoljno svetlosti i u toku zime.
Koren fotinije treba sačuvati od smrzavanja. To ćemo učiniti tako što biljku sadimo u veću saksiju, kako bi dovoljno zemlje čuvalo koren. Dobro je da na površinu rasporedite malč, a ako su zime u vašem kraju prilično hladne možete celu saksiju omotati zaštitnim materijalom. Ako biljku unosite u zatvorenu prostoriju, temperatura ne bi trebala biti preko 15°C, a biljka treba da dobija dovoljno svetla.
U toku zime fotiniju u saksiji povremeno zalivajte. Kad su sunčani i topli dani, po malo, vodom sobne temperature.
Fotinija u saksiji - lepa, moderna i praktična
Fotinija u saksiji - malo drvce okrugle crvene krošnje često se koristi u uređenju vrtova i terasa. Elegantna i "chic", to je estetika modernog i urbanog prostora.
Pored toga što je dekorativna, omiljena je zbog lakog održavanja. Photinia "Red Robin" dobro raste u uslovima sve toplijih leta, a ovo ukrasno drvo u saksiji dominiraće vašim vrtom i u toku zime, kad vaša oaza spava.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 567
Mnoge biljke iz porodice lukova se gaje kao ukrasno cveće, neki se nađu i u buketu, ali vlašac (Allium schoenoprasum) je meni najdraži.
Ova delikatna biljka nežnih listova i prelepih cvetića skoro da i ne liči na luk. Ipak, odaju ga miris i ukus.
Kako da ga uzgojite pročitajte u narednom tekstu.
Da li luk vlašac može da se gaji kao cvet?
Početkom proleća luk vlašac će procvetati. Na vrhu nežnih zelenih vlati videćete male pupove koji će se otvoriti u nežno ljubičaste loptice.
Zahvaljujući tome, često se vlašac gaji kao ukrasna biljka.
Iako je pre svega začinska vrsta, u kombinaciji sa nekim drugim aromatičnim travama (nanom ili matičnjakom) izgleda vrlo dekorativno.
Kako izgleda cvet vlašca?
Cvetovi su kod vlašca skupljeni u loptice, sačinjeni od sitnih zvezdastih cvetića. Ljubičaste ili ružičaste su boje, a ima hibrida belog cveta.
Sama biljka je visoka 40-ak cm, a cvasti su na vrhu zelenih cevastih vlati. Svojom bojom i mirisom privlače pčele.
Kada cveta luk vlašac?
Krajem marta i početkom aprila, kada temperature dostignu 15-ak stepeni, obrazuju se pupoljci. Toplota i jako prolećno sunce potenciraće cvetanje koje može da potraje i do juna meseca.
Ako vlašac raste u polusenci ili senci, cvetanje će se odložiti i produžiti.
Vlašac je lekovit
Zbog svoje arome sveži list i stabljike vlašca se koriste kao dodatak jelima, a suvi pupoljci kao začin. Zahvaljujući vitaminu C i A, magnezijumu i gvožđu odličan je za jačanje imuniteta i ima antibakterijsko dejstvo.
Luk vlašac poboljšava varenje i cirkulaciju, zbog čega je dobar za zdravlje srca. Snižava krvni pritisak i loš holesterol, a deluje i diuretički na naš organizam.
Kako da gajite luk vlašac?
- Izaberite sunčano mesto ili polusenku. Vlašac dobro podnosi letnje temperature.
- Luk vlašac možete posaditi u saksiju ili zemlju. Pogodan je za gajenje na terasi ili u posudama. Dobro raste sam, ali i u kombinaciji sa drugim začinskim biljkama.
- Najbolje je da posadite već formirane sadnice vlašca ili podelite busen. Ako sejete seme, trebaće mu 10-15 dana da nikne.
- Zemlja za sadnju treba da je rastresita i bogata humusom, najbolje sa dodatkom komposta.
- Redovno zalivajte luk vlašac, ali voda ne treba da se zadržava u zemljištu. Vlašac obrazuje lukovice koje od viška vlage trunu.
- Vlašac treba "šišati", kako bi se busen podmladio. Odsecajte precvetale i suve delove, to će podstaknuti duže cvetanje.
- U jesen podelite busen na više manjih. Vlašac je višegodišnja vrsta i sledećeg proleća će biti vitalniji - brže će rasti i više će cvetati.
Vlašac u kombinaciji sa ostalim cvećem
Luk vlašac lepo izgleda u saksijama od terakote, a možete ih smestiti na terasu ili osunčani deo dvorišta. Sadite vlašac u kombinaciji sa niskim perenama belog ili žutog cveta zbog kontrasta (Iberis, Arabis i dr). Lepo formira ivice i bordure.
Ako raste u polusenci, luk vlašac možete saditi u grupe sa drugim začinskim biljkama: nanom ili matičnjakom. Na osunčanim pozicijama može rasti u kamenim vrtovima ili uz mediteranske biljke.
Bilo da ga volite zbog atraktivnih cvetova ili gajite vlašac kao začin, ova biljka će ulepšati i upotpuniti vaš vrt. Posadite ga već ovog proleća.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 268
Kokedama je biljka gajena u kugli od mahovine i zemlje. Dekorativna i moderna, uklapa se u svaki prostor.
Tehnika je japanska, a nega jednostavna - ako slušate vašu biljku i pratite sledeće korake.
Kako se gaji kokedama?
Kokedame traže sledeće uslove:
- dovoljno svetlo mesto, bez direktnog sunca
- redovno orošavanje biljke i mahovine - koristite pumpicu u kojoj vam uvek stoji voda, na sobnoj temperaturi
- povremeno potapanje - kokedama se "zaliva" potapanjem lopte sa mahovinom i korenom u vodu
Za kokedame važe pravila kao i za ostale sobne biljke, a pročitajte na našem sajtu kako da ih pravilno negujete.
Gde držati kokedamu?
Kokedama traži dovoljno difuznog svetla. Ne treba da je direktno osunčano, da se mahovina i biljka ne isuše.
Ni senovito mesto nije dobro, jer koren može da istrune.
Mesto u blizini prozora ili zatvorena terasa su idealne. Preko leta mogu i napolju, ali u polusenci, uz često orošavanje.
Viseće možete okačiti ili kokedamu držite na ukrasnoj podlozi (tanjirić ili drvo).
Ako želite sami da je napravite, u ovom videu možete pogledati kako se pravi kokedama.
Kako zalivati kokedamu?
Kuglu sa korenom i mahovinom potopite u vodu na 10-ak minuta. Tako će zemlja iz busena povući dovoljno vlage. Nakon toga ju ostavite da se višak vode ocedi. Ovo je važno, kako koren ne bi trunuo.
Paprati, asparaguse i tropske biljke "zalivajte" češće, 1-2 puta mesečno. One vole više vlage, pa ih redovno orošavajte.
Sansevierie, sukulente i njima srodne biljke zalivajte tek kad lopta od mahovine postane lagana. Ove vrste ne podnose višak vlage, ali ih povremeno orošavajte, kako se mahovina ne bi osušila.
Da li je kokedama zahtevna za negu?
Koliko je lako negovati kokedamu, videli ste u prethodnim redovima.
Tri jednostavna uslova: dovoljno svetlosti, redovno orošavanje i pravilno zalivanje kako bi vaša lepotica ostala zelena. Najbolje rastu paprati, bršljani, Chlorophytum i druge manje osetljive vrste sobnog cveća.
Kokedama može trajati godinama, sve dok korenov sistem ne preraste busen i mahovinu. Tada možete da je posadite u saksiju.
Elegantna u svojoj jednostavnosti, kokedama je harmonija prirode.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 515
Zima je još tu, ali prvi sunčani dani znak su da se priroda budi. Za sve nas koji nestrpljivo čekamo povratak u vrt, februar je pravi momenat.
Šta raditi dok su temperature niske, a sneg se još uvek topi?
Posadite ruže. Već ove sezone bogato će cvetati.
Da li se ruže mogu saditi u februaru?
Da, ruže se mogu posaditi u februaru ako su zadovoljeni određeni uslovi. Zemljište ne sme biti smrznuto, kako bi se sadnica ukorenila. Jaki mrazevi mogu izazvati pucanje kore, oštećenja na kalemu ili izmrzavanje korena. Na sreću, zime su sve toplije, pa ni temperature u februaru nisu opasno niske.
Koji su idealni vremenski uslovi za sadnju ruža u februaru?
Temperatura treba da je iznad 6°C. Zemljište ne treba biti zaleđeno i suviše mokro. Koren će se "uhvatiti" za podlogu i sa postepenim porastom temperature biljka počinje da raste.
Koje ruže se sade u rano proleće?
Najbolje je da izaberete ruže golog busena (to su one "spakovane" u vrećicu). Ove sadnice su u fazi mirovanja, pripremljene za zimsku sadnju. Ne kupujte one sa suvim granama i sadite po uputstvu na pakovanju, kako biste izbegli oštećenja.
Ruže u kontejnerima su osetljivije zbog već razvijenog korena. Njih sadite krajem meseca, kada prođe opasnost od jako hladnih dana.
Kako pripremiti zemljište za sadnju ruža?
Prvo ćemo iskopati sadnu jamu veličine najmanje 30 x 30 cm. Na dno ide sloj šljunka za oceđivanje viška vode. Za sadnju ruža koristimo mešavinu komposta i pregorelog stajnjaka ili kvalitetnu zemlju za cveće.
Sadnja ruža u 3 koraka
- Izabrali smo kvalitetnu sadnicu. Izvadimo je iz pakovanja i skinemo najlonsku foliju koja štiti koren od isušivanja. Piljevinu ili strugotinu koja je oko korena NE SKIDAMO, ni zelenu prevlaku od voska NE SKIDAMO sa stabljika. Ovaj materijal štiti sadnicu i vremenom će se razgraditi.
- Sadnicu ruže posadimo u sredinu sadne jame koju smo pripremili i zatrpamo mešavinom zemlje. Mesto kalema treba da je 2-3 cm ispod površine zemlje. Supstrat oko busena pritisnite rukama, ali ga nemojte jako nabijati, da ne oštetite koren. Posađenu ružu zagrnite humusom, peskom ili piljevinom, zbog zaštite.
- Posađenu ružu obavezno zalijte, ali umereno i ne previše hladnom vodom.
Kako da izbegnete greške kod sadnje ruža u februaru?
Sačekajte da se zemlja odmrzne i procedi. Tako će se sadnica brzo i kvalitetno ukoreniti.
Posadite biljku dovoljno duboko. Tako ćete zaštitit kalem hibridne sorte i sprečiti da "divlja" ruža tera grane.
Ne preterujte sa vodom - zalijte jednom, prilikom sadnje, ne previše hladnom vodom. Tek kad vegetacija krene ružu treba redovno zalivati.
Sad vam samo ostaje da čekate proleće. Pravilno negujte svoje ruže i radujte se svakom njihovom cvetu.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1074
"Kupila sam amarilis u supermarketu, kako da ga negujem?"
Ovo pitanje čujem veoma često, a verujte, vrlo je lako.
U tekstu koji sledi dajem odgovore na pitanja o gajenju ovog, za mene najlepšeg među svim cvetovima.
Od stidljivog pupoljka do raskošnog lepotana
Decembar je mesec kada amarilisi počinju da cvetaju i to traje do marta.
Biljka koju ste kupili (ili dobili) najverovatnije ima pupoljak. Iz ovog pupa će se u roku od mesec dana razviti prelepo cvetno stablo i na njemu očekujte dva do četiri velika cveta. Da bi cvet bio krupan, a stablo snažno, amarilisu treba odgovarajuća temperatura, zalivanje i, naravno, svetlost.
Amarilis voli toplo
Ova vrsta potiče iz Meksika, pa joj prija toplo. Saksiju sa pupoljkom držite u prostoriji sa 18-20 °C. To je uobičajena temperatura u našim domovima tokom zime.
Kada cvetno stablo poraste, a cvetovi počnu da se otvaraju, biljku ćete premestiti na mesto sa nešto nižom temperaturom, od 15-16°C. Na ovaj način cvetovi se sporije otvaraju i traju duže.
Dajte amarilisu dovoljno svetlosti
Saksiju amarilisa sa pupoljkom smestite na svetlo mesto. Ako nema dovoljno sunca, cvetno stablo će se izdužiti, ali će biti zeljasto i meko. Zbog toga može da se prelomi kada se na njegovom vrhu formiraju krupni i teški cvetovi.
Većina cvetnica voli sunčana i svetla mesta. Biljka tako može da proizvede dovoljno hrane u procesu fotosinteze. Ako je snažna i zdrava, zablistaće u punoj lepoti.
Amarilis zalivajte redovno ali umereno
U početku zalivajte amarilis 1-2 puta nedeljno mlakom vodom. Kada cvetno stablo naraste do 15-ak cm pojačajte zalivanje na 2-3 dana. Zalivajte manjim količinama vode koja treba dobro da se proceđuje kroz saksiju.
Primetićete da pupoljak raste iz lukovice koja delimično viri iznad površine zemlje. Ova lukovica je podzemno stablo koje u svojim sočnim listovima sakuplja rezerve hrane i vode. Zbog toga nemojte natapati zemlju u saksiji, da biljka ne bi istrunula.
Prihrana amarilisa počinje kada cvetno stablo naraste 15 cm. Koristite đubrivo sa povećanim sadržajem kalijuma (za cvetanje, ne za listanje), kako bi stablo bilo jako a cvetovi krupni i trajni. Amarilis prihranjujte svake dve nedelje, čak i kada biljka precveta.
Orošavanje je poželjno kada cvetovi počnu da se otvaraju. Na ovaj način povećavamo vlagu vazduha i sprečavamo preterano isušivanje. Amarilis će duže cvetati, a pupoljci će se postepeno otvarati 2-3 nedelje.
Šta sa amarilisom posle cvetanja?
Amarilis je višegodišnja vrsta. Međutim, u svom razvojnom procesu on zahteva fazu mirovanja, kako bi skupio snagu za novo cvetanje. Ovo može da se ubrza forsiranjem lukovice.
Nakon sušenja poslednjeg cveta, stablo odsecite, kako ne bi nastale semenke. Seme crpi hranu iz lukovice, pa će amarilis slabije cvetati naredne sezone. Ako ipak odlučite da posejete seme, biljke koje se razviju na ovaj način prve cvetove će izbaciti tek za 3-4 godine.
Listovi koji su narasli u međuvremenu ostaće zeleni i nakon cvetanja. Amarilis presadite u zemlju bogatu humusom, redovno zalivajte i prihranjujte i držite na svetlom mestu. To može biti prozorska daska, a možete ih izneti na terasu ili dvorište.
Početkom septembra postepeno smanjujte zalivanje, dok listovi ne požute. Prestanite sa zalivanjem, osušene listove odsecite, a saksije sa lukovicama pohranite na tamno mesto sa temperaturom od 5-10 °C.
Amarilisi trebaju mirovati najmanje 2 meseca. Krajem novembra zalijte lukovice i smestite na tamno mesto sa temperaturom od 20-ak °C. Za oko mesec dana, kada se na vrhu lukovice pojavi pupoljak, novi ciklus počinje.
Sada je vreme da mazite i pazite vaš amarilis, a on će vas nagraditi najlepšim cvetom.
