Sa dolaskom hladnih dana biljke gube svoj sjaj, a vaša oaza može delovati sumorno i oronulo.
I za to postoji rešenje. Ako želite da dvorište ili terasa bude zelena i lepa čak i tokom zime, kombinujte četinare i zimzelene lišćare.
Koje vrste odabrati, kako ih pravilno posaditi i negovati? O tome govorimo u nastavku teksta.
Jesen je idealno vreme za sadnju četinara
Poslednji dani oktobra i mesec novembar najbolji su period za sadnju četinara. Uopšteno, višegodišnje vrste se sade kada su u fazi mirovanja, to jest kada lišćari odbace lišće. Tada su procesi u biljci usporeni, ne treba joj mnogo hrane i vode za fotosintezu i rast, pa je ukorenjivanje lakše. Ove biljke kreću sa rastom u rano proleće.
Za razliku od jeseni, kod prolećne sadnje biljke su osetljivije. Priroda se već "budi" i sokovi u sadnici su krenuli. Ona pupa i želi da raste, ali prvo mora da se ukoreni. Ako se, uz to desi i da je proleće toplo, biljka vrlo lako "dehidrira" i osuši se.
Ne čekajte zimu
Sadnice u rasadnicima najčešće se proizvode u posudama. Kada nabavite takvu biljku, stres prilikom presađivanja je minimalan. Nema oštećenja korena - sadnicu izvadite iz saksije i prebacite u sadnu jamu. Zbog toga se mogu saditi u toku cele godine.
Međutim, i ove biljke trebaju se ukoreniti i prilagoditi spoljašnjim uslovima. Iako je sadnja moguća "sve dok ašov može u zemlju", odnosno dok tlo nije zaleđeno, nemojte čekati hladne dane. Zemlja će biti previše tvrda, pa se koren teško "hvata". Neće se uspostaviti kapilarni tok vode i moguće je da se biljka osuši ili smrzne.
Priprema terena za sadnju
Prilikom jesenje sadnje četinara najvažnije je pravilno pripremiti teren.
1. Izaberite odgovarajuću poziciju.
Osunčanost: među četinarima postoje oni koji više vole sunce i drugi koji traže polusenku ili hlad. Time se vodite kada birate vrste za sadnju. Neke uopštene smernice su sledeće:
- Thuje uglavnom dobro podnose osunčane pozicije, varijeteti sa žutom krošnjom traže više sunca.
- Veoma popularan Cupressocyparis "Leylandii" najlepše će se razviti na osunčanoj poziciji.
- Juniperusi (kleke) najlepšu boju četina imaće na sunčanim mestima
- Većina borova (Pinus sp.) takođe vole sunce
- Chamaecyparisima (pačempresima) odgovara polusenka
- Tisa (Taxus sp.) dobro podnosi hladovinu
- Smrče (Picea sp) su vrste za senku i polusenku
Četinari traže vodopropusno zemljište. To znači da zemlja nema tešku strukturu, već se višak vlage slobodno proceđuje, pa koren neće trunuti. Ako je kod vas zemlja zbijena, na dno sadne jame stavite sloj šljunka ili lomljene cigle. Zemlju kojom zatrpavate busen pomešajte sa peskom i kompostom ili tresetom. Tako će biti rastresita i vodopropusna.
2. Dovoljno velika sadna jama
Sadna jama mora biti dva puta šira od busena sadnice. Neka bude malo dublja od same veličine korena (5-10 cm).
Na dno sadne jame, ako je potrebno, stavite drenažni sloj od šljunka ili sitnog kamenja debljine 10-ak cm. Preko ovog "tampona" stavite sloj zemlje na koji će ići busen.
3. Izbor sadnice
Ako ste odredili mesto za sadnju, izaberite zimzelenu vrstu koja odgovara uslovima sredine. Vrste za senku neće podneti jako letnje sunce, a toploljubive biljke će stagnirati u hladovini.
Što se tiče dekorativnosti, tu ste u velikom problemu. Ogroman je izbor sadnica različitih veličina i oblika: kalemljene, patuljaste, stubaste, loptaste, topijari... Prelepe boje četina, elegantni oblici stabla i krošnje - teško je izabrati. Bilo da ih sadite u ukrasnu saksiju ili direktno u zemlju, najbolje potražite preporuku u nekom od specijalizovanih rasadnika: ASC Garden, Gardenija, Lepo polje...- mnogo ih je, a vi izaberite.
Kako pravilno posaditi četinare
Kada ste izabrali sadnicu, mesto i pripremili sadnu jamu, sledi sadnja.
Zatrpajte koren sadnice mešavinom rastresite zemlje i dobro ju utisnite oko stabla. Ako je busen upakovan u juteni džak, plastičnu vrećicu ili neki drugi materijal obavezno skinite pakovanje.
Biljku ne treba saditi dublje nego što je bila - vrat korena treba da je u nivou površine zemlje. Ako posadite biljku duboko i stablo joj zagrnete zemljom, kora može na tom mestu trunuti od vlage prilikom zalivanja.
Poželjno je da oko zone korena napravite "čanak" - mali kružni nasip koji zadržava vodu. Tako će se vlaga pravilno proceđivati u zonu korena.
Gustina sadnje (ako sadite više sadnica) zavisi od vrste i njenog porasta. Za formiranje zelenog zida tuje se sade na razmaku 0,8-1m, čempresi 2m jedan od drugog, a borovi i smrče na rastojanju 3-5m. Međutim, ovo su neke opšte smernice. Mnoge ukrasne forme imaju uske, stubaste, loptaste ili žalosne krošnje. Stručno lice u rasadniku će vam reći kakav oblik krošnje formira biljka koju ste izabrali i do koje veličine poraste.
Nega četinara nakon sadnje
Zalivanje nakon sadnje je obavezno. Na ovaj način će se koren brzo uhvatiti za zemlju i biljka neće trpeti šok nakon presađivanja. S obzirom da sadimo u jesenjem periodu, nastavljamo zalivanje samo kad su topli dani bez padavina, a zemlja suva. Ako ste posadili biljku na otvorenom, ona će dobiti vlagu od kiše, rose i snega. Međutim, biljke u saksijama i žardinjerama morate zalivati i u toku jeseni, pa i zime. Kako i koliko često, pročitajte u tekstu Četinari U Saksijama: Kako Ih Čuvati Preko Zime.
Malčiranje nije obavezno ali je preporučljivo. Malč je zaštitni sloj od prirodnog materijala (borova kora, piljevina, suvo lišće, a ponekad i sitno kamenje). Treba ga rasporediti oko stabla, u sloju debljine 5 - 10 cm, u zoni korena. Ne treba zatrpavati stablo kako ne bi trunulo. Malčiranje štiti zemlju od preteranog hlađenja, zadržava vlagu, poboljšava strukturu zemljišta i obogaćuje tlo hranjivim materijama. Malč od borove kore možete naći u prirodnoj boji ili farban, pa je dekorativan, kao i kamenčići.
Zimzelene vrste koje preporučujemo
Svojom lepotom i elegancijom četinari su na vrhu liste ukrasnih vrsta. U moru varijeteta naći ćete sigurno nešto za sebe. Najbolje je da ih kombinujete sa zimzelenim žbunovima koji sjajno lišće zadržavaju cele godine. Mnoge trajnice (perene) niskog rasta opstaju i u toku zime, pa su zgodne za žardinjere ili cvetnjake.
1. Niske četinare sadimo u prvi plan ili ukrasne posude: Thuja occidentalis "Tiny tim", Thuja occidentalis "Teddy", Pinus mugo "Mops", Chamaecyparis lawsoniana "Ellwoodii", Chamaecyparis obtusa "Nana Gracilis", Picea conica, Juniperus horizontalis "Blue chip i mnogi drugi.
2. Četinari srednje visine mogu se naći u raznim bojama i oblicima. Najzanimljivije su kalemljene forme sa oblikovanom krošnjom (topijari). Možda su malo skuplji, ali će biti prava zvezda vašeg vrta. Evo nekih: Cupressocyparis leylandii pyramidalis, Juniperus sqamata "Blue Star", Pinus nigra "Pom pom", Cedrus atlantica "Glauca Pendula" ...
3. Visoki četinari, zbog svoje veličine, sade se u zaleđu. Kao soliterna stabla dominiraju u vrtu ili formiraju zelene kulise kao pozadinu. Najlepše vrste teško je izabrati, ali evo nekoliko primeraka po mom skromnom mišljenju: srebrna smrča (Picea pungens "Glauca"), Cryptomeria japonica, crni bor (Pinus nigra), plavi hamaeciparis (Chamaecypariss lawsoniana "Columnaris"), atlaski kedar, ali i mnogi drugi.
4. Zimzeleni lišćari visoki: ovde apsolutno dominira zimzelena magnolija (Magnolia grandiflora), sa svojim sjajnim lišćem i krupnim mirisnim cvetovima. Veoma popularne su fotinije - zimzelene, sa crvenim vrhovima krošnje. Ovo je žbunasta vrsta, ali često kalemljena, pa formira mala stabla. Tako se može kalemiti i lovorvišnja, koja sjajno uspeva kod nas.
Tropske vrste: limun, mandarina, maslina, eukaliptus formiraju mala stabla koja lepo pašu u svakom vrtu, ali teško prezimljavaju naše zime na otvorenom. Ako ih posadite u saksijama, mogu ulepšati zatvorenu terasu. Međutim, vodite računa da je optimalna temperatura za prezimljavanje 4-15°C.
5. Zimzeleno žbunje: moj favorit je definitivno Euonymus (kurika). Zimzeleni žbunovi u različitim bojama: od tamno zelenog, preko žutog, belo-šatiranog, pa do onih koji u jesen dobiju crvenkaste vrhove. Krupnolisni, sitnolisni, puzavi, uspravni... izbor je velik i svi su divni. Dobro podnose orezivanje, niske temperature, brzo rastu i idealno se kombinuju sa plavičastim, zelenim ili žutim četinarima.
Aukuba je još jedna zahvalna vrsta. Može da formira niže stablo ili žbun i odlično raste u senci. Njeni zeleno-žuti listovi odlično se slažu sa tujama ili nekim drugim četinarom zelene krošnje.
Skimmia, dosta popularna zimzelena vrsta, prelepo izgleda sa tamnim zelenim listovima i cvastima koje se javljaju početkom zime. Cvetići mogu biti crveni ili beličasti kao kod Skimmia japonica "White globe" .
Božikovina (Ilex) još jedna je dekorativna vrsta. Međutim, iako dobro podnosi hladne zimske temperature, smeta joj jako sunce u toku leta. Zbog toga je najbolje saditi je u hladu visokih stabala ili u senci zida.
Lepota zimske bašte
Kada se letnje boje ugase i ostanu samo gole grane stabala, četinari ponosno stoje u punoj lepoti. Njihove krošnje u raznim nijansama zelene boje stvaraju elegantne kulise i savršen su kontrast sa belinom zimskog snega. Na toj osnovi dolaze do izražaja crveni šipak ruže, oranž bobice pirakante i drugi jesenji plodovi. Neke vrste na niskim temperaturama dobijaju purpurnu, crvenu ili ljubičastu boju četina, a mraz i inje ističu iglice borova i smrča. Zimzeleni lišćari dopunjuju ovaj zimski pejzaž i ublažavaju sliku koju čine dostojanstveni četinari. Zimski prizor možete upotpuniti ukrasnim travama ili biljkama koje cvetaju na niskim temperaturama. Koje to vrste dobro podnose zimu pročitajte u tekstu 10 Biljaka Za Rascvetalu Baštu Do Kasne Jeseni.
Odgovarajuća kombinacija zimzelenih vrsta i četinara stvoriće idiličnu sliku u vašem vrtu. Planskom sadnjom ovih dugovečnih biljaka vaša bašta će lepotom i harmonijom oduševljavati čak i u toku zime, kada priroda spava.
