Mada je naziv ove grupe zimzelenog drveća pomalo zbunjujuć na prvi pogled, fraza "stubasti četinari" je odličan opis. U osnovi se često nazivaju samo tuje, po onome što je najviše zastupljeno među njima. Sam naziv može i zbuniti, jer je skoro polovina varijeteta tuja niskog rasta. Znači, to su uglavnom sve tuje latinskog naziva Thuja Occidentalis, dok se razlikuju prema tome koji su varijetet.
Naziv varijeteta se obično pored naziva biljke ispisuje pod znacima navoda. Pored tuja, u ovoj grupi stubastih četinara ima nekih varijeteta pačempresa, šimšira, kleka, smrča i tisa.
Zeleni zid u dvorištu je najlakše napraviti pomoću neke od ovih vrsta tuja, mada su popularne i za žive ograde. Sve zavisi šta želite, koje visine da bude, koliko da ima posla oko orezivanja i održavanja, koja nijansa zelene boje. Ovde je potrebno posavetovati se sa nekim stručnjakom (pejsažnim arhitektom) ili obići nekoga ko ima već formiran zeleni zid od četinara, pa se informisati koja je vrsta i sl. Ne treba se previše oslanjati na slike u novinama i na internetu.
Možda naziv "zeleni zid" i nije baš najbolji, jer postoji vertikalno ozeljenjavanje zidova, pojam potpuno drugačiji od ovoga o čemu sada pričamo. Tako da je za ovakvu primenu stubastih četinara bolje koristiti naziv visoka živa ograda. Ali, povedite računa koliku visinu želite: neke vrste rastu do 2 metra, a neke rastu i preko 4 metra. Ako želite samo malo da zaklonite terasu, dobre će biti i zimzelene vrste osrednje visine.
Popularne vrste stubastih četinara
Što se tiče popularnih vrsta probaću ovde da nabrojim one najzastupljenije, a to su ujedno i vrste četinara koje se mogu naći u rasadnicima kod nas. Postoji njih i mnogo više, među kojima ima vrsta koje odlično izgledaju, međutim iz nekog razloga (najverovatnije ne odgovara klima) se ne gaje kod nas.
- Thuja occidentalis 'Smaragd' - ovaj varijetet ukrasnog četinara ima tamnije zelenu boju, krošnja je piramidalnog oblika. U visinu može narasti do 3 metra, dobro izgleda kao živa ograda, ali i kada se posadi pojedinačno.
- Thuja occidentalis 'Columna' -stubasta krošnja nema potrebe za orezivanjem radi održavanja svake godine, boja je redovno zelena. U visinu može narasti oko 4 metra.
- Thuja occidentalis 'Spiralis' - veoma pogodna za žive ograde koje trebaju biti visoke, odgovara joj osunčano mesto. Može biti visoka oko 4 metra.
- Thuja occidentalis 'Holmstrup' - boja ove tuje je tamnije zelena, oblik krošnje balogo piramidalan. Može narasti do 2 metra.
- Chamaecyparis lawsoniana 'Columnaris' - ovo je pačempres koji ima plavo zelenu boju krošnje, krošnja piramidalna, u visinu može ići do 4 metra.
- Chamaecyparis lawsoniana 'Alumii Gold' - kao što bi se iz imena varijeteta moglo zaključiti boja krošnje zeleno žuta, sa tim da je ovo prilično otporan varijetet, možda najbolji među zeleno žurim pačemresima. U visinu može ići do 3 metra.
- Chamaecyparis lawsoniana 'Ellwoodii' - boja ovog zimzelenog drveta je plavo zelena, a ima blago piramidalni oblik krošnje, u visinu može narasti do 3 metra.
- Buxus sempervirens 'Common box' - šimšir koji se ubraja među brzorastuće, boja mu je tamnije zelena. Može lepo da se oblikuje a u visinu naraste do 2,5 metara.
- Taxus baccata 'Common yew' - drvo tisa, tamnije zelene boje, solidno podnosi hladovinu, u visinu raste oko 3 metra.
- Taxus baccata 'Fastigiata aurea' - varijetet tise sa žuto zelenom bojom krošnje, u visinu može narasti do 2 metra
- Taxus Baccata "Fastigiata Robusta" - ovaj varijetet tise ima tamnije zelenu boju, biljki odgovara senka i polu senka. U visinu raste do 2,5 m.
- Juniperus virginiana 'Skyrocket' - kleka koja se na ovim prostorima u rasadnicima može naći i pod nazivom nebeska raketa. boja krošnje je plavkasto zelena, u visinu ide do 3 metra.
- Juniperus Chinensis 'Stricta' - ovaj varijetet ima gušću krošnju, njena je boja plavkasto zelena (neko bi mogao reći tamnije zelena) u visinu može da naraste do 2,5 metara.
Ovde sam nabojao one najčešće vrste i varijetete koji se mogu naći u rasadnicima kod nas. To je sasvim dovoljan izbor i za dobro i loše zemljište, za hladovinu ili osunčano, za gušću sadnju ili pojedinačnu. Ima tu još poneka osobina po kojoj se može birati, na primer koju boju krošnje da ima, je li brzorastuća ili spororastuća vrsta. Ali je zajedničko za sve da su visine oko 2 metra ili više.
Kada se sade stubasti četinari radi formiranja ograde trebate povesti računa koliki će razmak biti između stabala. Svaka vrsta i varijetet ima neki prosečan prečnik koji se očekuje kada drvo dosegne punu zrelost. Tako da ne valja ni ako su preblizu, a ni ako su previše daleko. To je veoma bitna stvar koja se posle teško može popraviti, zato bi bila preporuka da se posavetujete sa stučnim licem. To može biti pejzažni arhitekta, vlasnik rasadnika gde kupujete sadnice ali i neko ko već ima formiranu živu ogradu od vrste koju i vi sadite.
Na sam izgled može značajno uticati i to da li taj varijetet ima valjkastu ili piramidalnu krošnju. Valjkaste su bolje za žive ograde, dok piramidalne forme dobro izgledaju kada se pojedinačno zasade.
Ukoliko vam za oko nije zapela baš određena vrsta, možda bi bilo dobro da se nabave brzorastući četinati. To je način da se zamišljena živa ograda brzo formira do neke visine da bi imala funkciju. Kad kažem brzo, znači za oko 5 godina. Taj postupak se može ubrzati i nabavkom starijeg zimzelenog drveća koje je veće visine (ali i skuplje). Jeste da to sve zahteva truda i strpljenja, ali se na kraju i isplati.