Kada se govori o čewtinarskom drveću, kedrovi privlače malo više pažnje. U toj grupi je i himalajski kedar, koji zbog terena sa kojih je potekao dobro podnosi zimu i mraz, što ga čini interesantnim za ovo naše područje. Ukoliko se posadi na osunčanom mestu, sasvim je sigurno da će izrasti u veliko i lepo drvo koje će svakom privući pažnju.
Broj varijeteta je zaista veliki, pa tako imamo one koji se razlikuju po boji lišća od svetlo zelene (kod nas se nazivaju zlatni) pa do plavo zelene. Tu su varijeteti himalajskog kedra koji imaju ograničenu visinu rasta, pa se nazivaju patuljastima. Takođe postoji tužna ili padajuća,forma, zove se Cedrus deodara 'Pendula'.
Opis himalajskog kedra
Opis bi počeli sa onim što sve uglavnom zanima, a to je visina koja može na ovim terenima biti do 30 metara. Zbog toga je dobar za sađenje na većim otvorenim površinama, može kao pojedinačno drvo ili u grupi od nekoliko kedrova. Grane su na njemu povijene blago prema dole.
Iglice mogu biti dužine od 2,5 do 6 centimetara i rastu uglavnom grupisane na granama. Debljina kedrovih iglica je oko milimetra pa deluju nežno. Boja im se kreće od svetlo zelene pa do tamnije zelene sa plavičastim nijansama.
Kao lep dekorativan detalj su i šišarke, jer se razlikuju muške i ženske. Muške su crvenkaste boje kad sazore i dužine do 6 centimetara. Ženske šišarke su duže, mogu biti do 9 centimetara i imaju zaobljeniji oblik.
Nekoliko saveta vezanih za Himalajski kedar
Sadnice se sade u jesen kada biljka uđe u fazu mirovanja ili u proleće kada se zemlja odmrzne. Ukoliko se posadi u jesenjem periodu, lakše će se primiti. Kad se posadi tokom prolećnog perioda, treba to uraditi rano, nakon faze jake zime i sadnciu bi trebalo malo više zalivati. Kao i ostali četinari ni himalaski kedar ne voli teško zemljište, već mu više odgovara ocedito gde se voda ne zadržava.
Što se tiče prezimljavanja tu nema problema, kad se zna iz kog područja je biljka. Zalivanje biljke je poželjno u toku prvih par godina, dok se korenov sistem ne raširi i ne ojača.
Orezivanje nije potrebno radi oblikovanja i formiranja, nego samo u situacijama kada se iz nekog razloga pojave suve ili oštećene grane. Sa skidanjem takvih grana sa stabla drvetu će se dati svežiji izgled.
Varijeteti himalajskog kedra
Kao i kod većine visokih četinara, tako i kod ove vrste kedra radilo se na selekciji radi dobijanja varijeteta koji su pri uređenju vrtova pogodniji nego osnovna vrsta. Na taj način su otvorene opcije za njegovo korišćenje i pri uređenju manjih vrtova.
Odmah moram da se ogradim da su ovo globalni podaci, te da se ovi varijeteti možda ne mogu naći u rasadnicima na ovim prostorima.
Cedrus deodara 'Albospica'
Ovaj varijetet ima svetlije iglice pri vrhovima grana, što ga čini pomalo šatiranim. Pa ko voli da ima četinare koji na sebi imaju nekoliko nijansi zelene, ovo je jedna od opcija. Već je dosta dugo u upotrebi pa su varijeteti u nazivu označeni brojevima koji označavaju kog inteziteta će biti svetliji deo pri vrhu grane. Spada u sporo rastuće pa sa desetak godina ima visinu od 3 metra.
Cedrus deodara 'Aurea'
Zlatni himalajski kedar, mada se mora priznati da su mu samo novonarasli vrhovi grana žuto zelene boje, dok u jesen postaju zeleni. Ovaj varijetet u visinu može da naraste do 7 metara.
Cedrus deodara 'Feelin' Blue'
Ovo je patuljak u pravom smislu te reči, sa visinom od 40 do 90 centimetara (nakon nekoliko decenija rasta). Kod nas ga nazivaju još padajući ili puzajući kedar, što je jako dobar opis. Boja iglica je tamnije zelena sa plavim nijansama. Povremeno se može naći u ponudi i nakalemljen na neki drugi četinar pa tad ima veću visinu (onoliko koliko rasadničar ostavi podloge prilikom kalemljenja), te može izgledati kao neko drvo sa lepom krošnjom.
Cedrus deodara 'Gold Cascade'
Ovaj varijetet je selekcionisan u Australiji pre tridesetak godina, a izdvaja se po žutozelenoj boji iglica na novoizraslim delovima grana. Delom može da podseća na varijetet "Aurea", međutim spada u niske četinare sa visinom do 1,7 metara nakon deset godina rasta.
Cedrus deodara 'Mylor'
Polegli četinar sa visinom od samo 60 centimetara, ali zato sa prečnikom do 2 metra. Voli osunčana mesta, dobro se uklapa u kamenjare, ima svetlije zelenu boju iglica.
Cedrus deodara 'Kashmir'
Ovaj varijetet himalajskog kedra je cenjen zbog piramidalne forme krošnje. Mlade iglice na vrhovima grana su srebno zelene boje, dok su one starije tamnije boje. Što se tiče orezivanja, kao i inače sa himalajskim kedrom, uklanjaju se samo suve i oštećene grane. Forma piramide se dobro oblikuje i bez pomoći čoveka. Može da naraste oko 15 metara, međutim navodi se da sa deset godina stablo bude visoko 3 metra.
Kao što sam već napisao ovi varijeteti su poznati i priznati globalno, ali su kod nas slabije zastupljeni. Na primer koga zanimaju ovde polegli četinari, on će da potraži najčešće neki od varijeteta Juniperus horizontalis.