Ima li neko da nije čuo za ruzmarin? Ako nikako drugačije, nosili ste ga na reveru.
Ali, nije samo da miriše lepo. To je jedna čarobna biljka, lepa i lekovita.
Rosmarinus officinalis je višegodišnji zimzeleni žbun, poreklom sa Mediterana, ali uspešno raste i u kontinentalom delu naše zemlje. Topla leta joj prijaju, a izdržava i hladne zime. Cveta već u martu, sitnim plavkastim cvetićima duž grana.
Sadnja i nega ruzmarina
Ruzmarin je lak za održavanje i možemo ga kombinovati sa većinom biljaka na zelenoj površini. Možete ga saditi na otvorenom ili u saksije. Kao i većina mediteranskih biljaka nema dubok korenov sistem, ali moje iskustvo mi govori da u maloj posudi sporo raste i krošnja mu je retka, pa vodite računa da saksija bude dovoljno velika. Pored toga, ne voli često presađivanje, svake druge-treće godine.
Ruzmarin voli sunčane i ocedite pozicije. U proleće i rano leto možete ga prihranjivati, ali nije neophodno.
Zemljište
Ruzmarin ne voli tešku zemlju koja mu guši koren. Najbolji je supstrat mešavina humusa sa peskom ili perlitom, dovoljno rastresit kako bi se voda dobro proceđivala. Zemlja ne treba da je kisela, već bogata kalcijumom.
Ako sadite biljku u posudu obavezno na dno stavite drenažni sloj od šljunka, kamenčića ili lomljene cigle. Najbolje je izabrati zemljane saksije, jer su porozne i višak vode isparava. U plastičnim posudama višak vlage se zadržava, pa u vrelim letnjim danima koren može da se "skuva", podpari.
Razmnožavanje
Kad je ruzmarin u pitanju, postoje tri načina razmnožavanja: reznce, položenice i setva semena. Koji god način da izaberete proces će trajati malo duže.
Reznice se uzimaju krajem proleća - početkom leta, sa mladih grana. Dužine su 10-ak centimetara i ožiljavaju se u vodi. Skinite listiće sa donje polovine reznice, kao i eventualni cvet ili pupoljak. Reznice se ožiljavaju u vodi koju treba redovno menjati, a proces traje 1,5-2 meseca. Možete pokušati u mešavini vlažnog komposta i peska, ali obavezno poklopite teglom ili plastičnom flašom, kako biste smanjili isparavanje i obezbedili temperaturu. Čuvajte saksiju na toplom i polusenovitom mestu.
Položenice su drugi način za razmnožavanje ruzmarina. Položte donju granu žbuna na zemlju (pazite da ne polomite), sa dela koji je u kontaktu sa zemljištem skinite listiće, pričvrstite granu za podlogu i zagrnite zemljom. Grana će pustiti koren, a položenice se odvajaju od matične biljke krajem sezone (ili početkom sledeće).
Seme ruzmarina sejemo u aprilu, ali ono ima dug period klijanja, do dva meseca. Ovaj proces možemo malo ubrzati ako ga navlažimo kako bi počelo da bubri ili potopimo seme u toplu vodu 6 sati pre setve.
Biljke uzgojene iz semena cvetaju tek u drugoj-trećoj godini.
Postoje forme ruzmarina sa uspravnim i sa poleglim granama (Rosmarinus officinalis ‘prostratus’). Oba su laka za gajenje, samo im obezbedite dovoljno sunca i redovno zalivanje. Dobro podnose orezivanje, pa možete formirati guste kompaktne loptice u saksijama koje će odlično izgledati na vašoj terasi.
