Za one koji žele nešto egzotično, rešenje može biti himalajski bor. Mada kad se vidi izgled, od sve egzotike ostaje samo ime. Ovo drvo izgleda karakteristično za borove: četinarska vrsta koja raste visoko i snažna je.
Brzorastuće je drvo, pa to treba imati u vidu kada se razmišlja o njegovoj sadnji. Može da se posadi kao soliter ili u grupi od nekoliko himalajskih borova. U oba slučaja se dobija lep prizor u vrtu. Takođe postoji i doređeni broj varijeteta, što otvara dodatne mogućnosti u uređenju vrta.
Ovo drvo ima priličan broj različitih imena koja se koriste, pa ga nazivaju još i butanski bor, po kraljevstvu Butan koje se nalazi uz Himalaje. Zovu ga i himalajski beli bor, plavi bor (ovo sa plavim se koristi za još neke vrste borova, pa uglavnom taj naziv samo unosi zabunu), svileni bor (zbog dugih i tankih iglica). Ovakva je situacija i sa latinskim nazivima jer se koristi Pinus excelsa, ali i Pinus wallichiana.
Kako izgleda himalajski bor
Postoje podaci i opisi vezani za zemlju porekla ili neka druga područja, međutim nama je bitno kako ovde raste. Maksimalna visina može biti oko 30 metara. To ga odmah čini manje pogodnim za manje vrtove, pa i one srednje veličine.
Oblik krošnje je široka piramida, s tim da se grane spuštaju skroz do zemlje. U tom detalju se razlikuje na primer od mediteranskog bora koji ima donji deo stabla ogoljen. Vrhovi grana su u određenoj meri povijeni prema gore.
Same iglice su svetlije plavičasto zelene boje, u jedan rukavac je smešteno po 5 komada. Dužina im može biti od 10 do 18 centimetara, a relativno su tanke u odnosu na druge vrste borova i blago povijene.
Cvetovi su grupisani pri vrhovima grana i imaju jajasti oblik, pojavljuju se na stablu tokom aprila i maja meseca. Vidljivi cvetovi su muški, dok su ženski sitniji, pa prolaze neprimećeno.
Šišarke su prilično velike, mogu imati dužinu od 15 - 25 centimetara i prečnik oko 6 centimetara. Boja šišarki himalaskog bora je svetlije smeđa, a semenke mogu odbacivati još dok su na stablu.
Neki saveti oko sadnje i održavanja
U osnovi su dve stvari veoma bitne: prvo odaberite mesto koje je osunčano za njegovo sađenje. Drugi savet je sličan kao i za sve ostale četinare, tlo mora biti dobro drenirano da se u njemu voda previše ne zadržava .
Orezivanje nije potrebno, sem u retkim slučajevima kada se pojave dva izbojka koji se nadmeću da postanu glavno stablo. Tada se jedna odseče i dalja nega teče redovno. U slučaju da se ostavi bez orezivanja, na stablu će se razviti rašlje koje na kraju uglavnom puknu jer su slaba tačka. Ovo se ređe događa, međutim treba reagovati kada se primeti.
Naravno da ukoliko želite da himalajski bor oblikujete prema nekim svojim potrebama i željama, možete da ga orezujete i to neće previše smetati. To može biti orezivanje grana radi formiranja određene forme i oblika, ali može biti i uklanjanje kompletnih grana radi stvaranja prostora u samoj krošnji. Kad se ukloni cela grana, vazduh bolje cirkuliše kroz krošnju, a i unutrašnjost krošnje dobija više svetla.
Zbog područja sa kojeg dolazi jasno je da dobro podnosi zimu i mrazeve, što je veliki plus kad su četinari u pitanju. Takođe dobro podnosi i relativno zagađen vazduh koji je prisutan u većim mestima, nije osetljiv kao jela na primer.
Što se tiče sađenja na trajnu poziciju, poželjno je to obaviti dok je sadnica visine do 60 centimetara, s tim da je krajnji rok kad je sadnica ispod 90 centimetara. Naravno, ništa vas ne sprečava da presađujete i višlje sadnice himalajskog bora, ali će takva biljka puno sporije napredovati i možda će se čak osušiti.
Ukoliko se sadi na otvorenijoj poziciji, sadnica bi se trebala učvrstiti vezanem za pritku, jer kako ima plići koren može se poviti pod naletima vetra. A svi smo uglavnom imali prilike videti borove koji rastu dosta iskošeni, jer jednostavno nisu bili obezbeđeni u prvoj faz rasta. Ovo nije baš toliko bitno ako se sadi negde u zavetrini, pa udari vetra i nsiu toliko jaki.
Varijeteti himalajskog bora
Ne može se pohvaliti baš velikim brojem varijeteta, kao neki drugi četinati (na primer Losonov pačempres). Međutim ima ih nekoliko koji su nastali pre svega odabirom direktno na terenu, gde su se nalazila zanimljiva stabla i ona se dalje razmnožavala uglavnom kalemljenjem.
Pinus wallichiana 'Nana'
Ovo je varijetet koji ne raste mnogo u visinu, pa je ono što se može očekivati maksimalna visina od 4 metra. Zahvaljujući tim svojim dimenzijama pogodan je i za gajenje u vrtovima i dvorištima, jer neće narušiti sklad čak ni na manjim prostorima. Ukoliko se ne orezuje (a obično se ne orezuje) dobija se žbunasta forma, praktično himalajski bor u malome..
Pinus wallichiana "Zebrina"
Ovaj varijetet se naziva zebra jer su iglice na himalajskom boru naizmenočno obojene svetlije i tamnije zelenom bojom. Ovo je veoma zanimljivo, mada treba biti oprezan i ne nasedati na slike sa nekih sajtova i časopisa, koje su dodatno obrađene da bi se dobila veća razlika među tim nijansama. Što se tiče visine ona nakon desetak godina bude oko 4 metra. Ove šare se ne vide sa veće udaljenosti pa bi bilo zgodno da se posadi negde bliže stazi gde se prolazi da bi se kontrast na iglicama lepo video.
Ova dva varijeteta koja sam naveo su najčešća i da kažem najpopularnija. Ima ih još koje bih mogao spomenuti, ali oni nisu toliko prisutni na ovim prostorima. Himalajski bor i nije baš prvi izbor kada se ovde priča o borovima za uređenje vrtova, ali bi ste ga trebali imati u vidu.