Izgled i građa
Ginko je listopadno drvo, koje raste u visinu preko 30m. Listovi su lepezastog oblika, svetlo zelene, a u jesen limun-žute boje, paralelne nervature, urezani, kožasti. Krošnja je kod mladih stabala piramidalna, a kod zrelih primeraka široko ovalnog oblika.
Ginko je dvodoma vrsta, postoje ženska i muška stabla. Muški cvetovi su raspoređeni u visećim cvastima, a ženski na dršci. Plod je u obliku šljive, sa debelom semenjačom i neprijatnog mirisa. Kada je zreo opada, raspada se i prlja staze. Zbog toga se u drvoredima i parkovima sade isključivo muške biljke.
Poreklo
Ginko je endemska vrsta i vodi poreklo iz doba mezozoika. Danas se kao divlja vrsta sreće samo u planinama jugoistočne Kine i Japana. Još od davnina gaji se kao sveto drvo u istočnjačkim hramovima, pa ga i zovu "Mandarinsko drvo". Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina.
Uslovi za rast
Ginko je otporan na niske temperature i mrazeve, dim i prašinu. Za dobar razvoj zahteva dublja i sveža zemljišta i srednje obilno zalivanje. Voli sunce, ali uspeva i u polusenci.
Zbog skromnih zahteva i izuzetne dekorativnosti ginko je česta parkovska vrsta.
Razmnožavanje
Ginko se razmnožava se semenom i reznicama. Seme koje je zrelo mora se potpuno osušiti u prirodnim uslovima, potom stratifikovati, pa onda sejati u klijalište. Seju se na dubinu od 5 cm, u rastresitu zemlju, a pre sadnje preko noći se stavljaju u vodu. Semenke koje nisu potpuno zrele i suve će proklijati, ali mlade biljke neće moći da se održe u životu.
Za zelene reznice, uzimamo grančice u februaru ili martu, dužine 20ak cm. Vrh se odstranjuje, a ostatak zabode u mešavinu peska i zemlje. Vlaga mora biti konstantna kako bi razmnožavanje uspelo.
Ginko se može razmnožavati i položenicama. Grana se položi, zatrpa u zemlju i posle godinu - dve se odvaja od matične biljke i posadi kao zasebna sadnica.
Ukrasne forme i varijeteti se dobijaju kalemljenjem, na dvogodišnju podlogu, u zimskom periodu, pre početka vegetacije.
Upotreba
Lišće je vrlo lekovito, od njega se prave čajevi i tinkture. U Kini i Japanu pržene semenke ginka se jedu kao grickalice, a od ove biljke se pravi i skupocen viski.
Najčešći kultivari:
- "Pendula" -žalosna forma krošnje
- "Fastigiata" -valjkasta forma krošnje
- "Aurea" -listovi zlatno žuti
- "Laciniata" -listovi veći, režnjevito izdeljeni.
- Gingko biloba "Mariken" -patuljasti, kompaktni kultivar, visine i širine od 4-6 m.
- Ginkgo biloba "Fastigiata Blagon" -muški kultivar, bez plodova sa uspravnim stablom, gustim granama blago uperenim na gore. Kasnije ova vrsta dobija valjkast oblik.