Ukrasni četinari svojom lepotom plene tokom cele godine. Toliko različitih oblika, formi i boja. Pogodni su za sadnju u saksijama, kao i na otvorenom; pojedinačno ili u grupi.
Ali, kako ih razmnožiti? Može li se dobiti mlada biljka u kućnim uslovima?
Slede jednostavna uputstva za ožiljavanje i setvu četinara. Uz našu pomoć uspećete, bez prethodnog znanja, da uzgojite vašu prvu "jelkicu".
Kako se razmnožavaju četinari?
Zimzelene vrste se, kao i sve biljke, mogu razmnožiti na dva načina:
- generativno (polnim putem) - semenom
- vegetativno - reznicama i kalemljenjem.
Važno je znati sledeće: kod ukrasnih četinara razlikujemo osnovnu vrstu i kultivar / varijetet. Kultivari i varijeteti se od osnovne vrste, od koje su nastali, razlikuju po izgledu, boji, veličini četina, porastu, obliku krošnje i nekim drugim karakteristikama.
Ove osobine su trajne, ali se ne prenose na potomstvo setvom semena. Ako posejete seme iz šišarki smaragdne tuje (Thuja occidentalis "Smaragd") koja je kultivar zapadne tuje, dobićete mlade biljke zapadne tuje (Thuja occidentalis) koja je osnovna vrsta. Ove dve biljke razlikuju se po boji, obliku krošnje i visini.
Kultivari i varijeteti se razmnožavaju ožiljavanjem reznica i kalemljenjem. Samo na ovaj način se dobija mlada biljka ista kao majka.
Reznice četinara
Razmnožavanje četinara reznicama je najlakši način. Ovako dobijene biljke imaju iste osobine kao matična - ona sa koje smo uzeli reznicu.
Pored toga, brže rastu i sazrevaju od četinara dobijenih setvom semena.
Reznica je deo grančice koju ćemo pobosti u supstrat, a ona će razviti koren. Dužina treba da je 10-15 cm, odseca se oštrim nožem, kosim rezom, tako da na donjem delu ostane malo starog drveta (peta).
Vreme uzimanja reznica je period kasnog leta-rane jeseni (avgust-oktobar). Četinare razmnožavamo poluzrelim reznicama. To znači da uzimamo grančice u periodu kada one iz zeljastog prelaze u drvenasto stanje. Vršni deo reznice je ovogodišnji, a donji deo prošlogodišnji.
Supstrat za ožiljavanje reznica treba da je rastresit. Napravite mešavinu peska i humusa u odnosu 40:60. Time napunite sandučiće i navlažite vodom.
Ožiljavanje ukrasnih četinara u 4 koraka:
- Pravilno odsecite reznicu, sa malo pete (drveta pri osnovi). Skinite četine sa 2-3 cm donjeg dela, pazeći da ne polomite stabljiku ili nagnječite tkivo.
- Donji deo reznice umočite u hormon za ožiljavanje. U kućnoj varijanti umesto hormona koristi se cimet, med, aktivni ugalj ili vrbina voda. Ovaj postupak nije neophodan, ožiljavanje je moguće i bez pomoćnih sredstava.
- U supstratu koji smo pripremili tankim štapićem bušimo rupicu dubine 3-5 cm i u zemlju pobodemo reznicu (donji deo). Prstima blago pritisnemo zemlju da prione oko reznice. Razmak između reznica treba da je 3-5 cm, kako se ne bi dodirivale. Tako se sprečava razvoj bolesti.
- Sandučiće sa reznicama četinara smestite na polusenovito, ali toplo mesto (18-24 °C). Održavajte stalnu vlagu umerenim zalivanjem i orošavanjem, a isušivanje sprečite tako što ćete pokriti sandučić providnim najlonom, staklenim ili pvc poklopcem. Obavezno poklopac malo podignite, kako bi omogućili ventilaciju i sprečili razvoj buđi.
I to je to. Sada čekate, a uz pravilnu negu četinari obrazuju koren za 2-3 meseca. Nakon toga ih presadite u pojedinačne saksije.
Greške kod ožiljavanja reznica
Kada stavljate reznice četinara na ožiljavanje, morate obratiti pažnju na tri stvari:
- Gustina reznica ne sme biti prevelika. Previše vlage će se zadržati između njih, nije moguća cirkulacija vazduha, pa će se razviti plesanj i trulež. Najbolje je da su jedna od druge udaljene 3-5 cm. Za pobadanje reznica možete koristiti kontejnere za biljke sa pojedinačnim ćelijama za svaku reznicu.
- Vlažnost treba da je odgovarajuća. Zemlja treba da je propusna (dodajemo pesak), a zalivamo umereno. Pazite da ne presuše, ali i natopljenost vodom nije dobra, izaziva truljenje. Orošavanje je poželjno, jer tako stvaramo vlažnu atmosferu. Reznice u ovim uslovima slabije transpirišu (odaju vodu preko listova) i mogu nesmetano da obrazuju koren. Međutim, i u ovom slučaju je neophodno svakodnevno provetravanje.
- Svetlost je obavezna kako bi zeleni deo reznice ostao živ. Samo uz pomoć sunčeve svetlosti vrši se fotosinteza - proizvodi se hrana u biljci. Samo zdrava i snažna reznica može da obrazuje koren. Pored toga, sunce daje toplotu koja je neophodna za ožiljavanje. Ipak, prejako sunce ne odgovara biljkama. Spržiće ih, a u uslovima povećane vlažnosti reznica se "skuva" i propada. Smestite ih u "prošaranu" senku. Ako nema sunca, koristimo lampe za biljnu proizvodnju.
Setva semena četinara
Seme četinara se nalazi u šišaricama. Sazreva na kraju sezone (u jesen) ili sledećeg proleća. Tada se šišarke otvaraju i semenke ispadaju. Neke vrste imaju dobru klijavost (tuja, smrča, omorika, tisa, kleka), pa seme klija u prirodnim uslovima.
Druge vrste (jele, borovi), opet, ne klijaju tako lako, pa treba izvršiti stratifikaciju semena pre setve. Najčešće se to radi tako što se seme potopi u vodu, drži neko vreme na odgovarajućoj temperaturi ili se semenjača ozleđuje. Ovaj proces je drugačiji za različite vrste i ima za cilj da podstakne klijanje semena.
- Setva zrelog semena se vrši u proleće. Supstrat je mešavina treseta, peska i komposta. Seme se seje na dubinu od 2-3 cm. Za klijanje semena potrebna je temperatura i vlaga. Optimalno je 18-22 °C i umereno, ali redovno zalivanje.
- Pikiranje se vrši kada klijanci porastu do veličine od 4-5 cm i imaju 2-4 prava listića.To znači da ih presadite pojedinačno u manje saksije, kako bi imale dovoljno prostora i zemlje. Smestite mlade biljke u polusenku bašte ili dvorišta, zalivajte svaka dva dana, a možete ih prihranjivati jednom mesečno.
- Presadite mlade četinare u rano proleće, na otvoreno mesto ili u veće saksije.
Četinari iz semena rastu sporo, potrebno je 3-5 godina kako bi se mlada biljka formirala.
Setvom semena se razmnožavaju osnovne vrste četinara. Oni se koriste za ozelenjavanje, žive ograde i kao osnove za kalemljenje.
Kalemljenje
Ovo je postupak spajanja dve različite biljke, kako bismo dobili novu sa poboljšanim osobinama. Kod kalemljenja imamo osnovu - to je biljka koja ima koren i stablo i na nju kalemimo plemku. Za osnovu se uzima mlada biljka bora, smrče ili jele. Plemka ili kalem grančica je vršni izdanak vrste ili varijeteta čije osobine želimo na novoj biljci. To može biti plava boja četina, usko piramidalna krošnja, "žalosna" (padajuća) forma, otpornost na mehaničke povrede i slično.
Kalemljenje se vrši bočno, pod koru. Nakon srastanja kalema osnova se postepeno skraćuje, a plemka preuzima ulogu glavnog stabla. Potrebno je dosta vremena da biljka naraste i postane reprezentativna, pet i više godina (zavisno od vrste)
Kalemljenje je delikatan način razmnožavanja četinara i definitivno nije za početnike. Najbolje je to prepustiti veštim i iskusnim proizvođačima sadnog materijala.
Nega mladih biljaka
Četinari su biljke koje se sporo razvijaju. Prvih godina rastu u visinu, a nakon toga buja krošnja, a biljka postaje gušća i poprima izgled karakterističan za vrstu, odnosno kultivar.
Važno je napomenuti da četinari imaju period mirovanja u toku zime. To znači da i mlade biljke, tek ožiljene i presađene ove jeseni prezimljavaju na hladnom mestu. Ne unosite ih u tople prostorije. Biljkama treba niska temperatura kako bi tkiva odrvenela. Možete ih smestiti u plastenik, hodnik bez grejanja ili neko drugo svetlo i hladno mesto. Obavezno je povremeno zalivanje, kako se biljka ne bi osušila preko zime.
Više o tome kako da negujete četinare u toku zime, kao i u letnjem periodu pročitajte u tekstovima na ovom sajtu.
Koje četinarske vrste razmnožavati?
Neki četinari se lakše razmnožavaju, dok za druge vrste treba malo više znanja i strpljenja.
Tuje (Thuja sp.) se veoma uspešno ožiljavaju. Postoji beliki broj različitih kultivara i varijeteta koji se razlikuju po visini, boji i obliku krošnje. Neke su otpornije na sušu (Thuja orienthalis, kao i većina kultivara žute boje), dok drugima odgovara polusenka (Thuja occidentalis "Teddy"). Sigurno ćete naći neku koja se uklapa u vaš vrt.
Pačempresi (Chamaecyparis sp.) se relativno lako ožiljavaju. Najčešće se sade Chamaecyparis lawsoniana, Ch.law. "Columnaris", "Alumii", "Ellwoodii", "Fletcheri", "Blue surprise", Chamaecyparis pisifera "Boulevard", "Squarosa".
Borovi (Pinus sp.) - najlakše se ožiljavaju reznice patuljastih borova (Pinus mugo). Pogodni su za male vrtove, kamenjare i gajenje u saksijama, a ima različitih varijeteta (Pinus mugo "Mugus", "Mops", "Pumilio").
Smrče (Picea sp.) - reznicama razmnožavajte belu patuljastu smrču (Picea glauca "Conica"), dok se bodljiva smrča (Picea pungens glauca) dobija kalemljenjem na običnu smrču (Picea abies).
