Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 15 June 2025

Hits: 3883

• prihrana
• zemlja za orhideje
• zalivanje orhideja

Orhideje - elegantne i pune raskošnih cvetova, veoma su popularne i omiljene sobne biljke. Međutim, tako delikatne, često pate u toku leta. 

Saznajte koji su najčešći letnji problemi sa orhidejama i šta treba preduzeti da biste spasili svoju biljku.

Zašto orhidejama opadaju cvetovi tokom leta?

Cvetovi orhideja su dugotrajni, na biljci mogu ostati i više meseci. Po precvetavanju opadaju i to je normalna pojava. Međutim, ako  otpadnu prerano i bez vidljivog razloga, moguće je da orhideja pati. Biljke su najosetljivije u periodu cvetanja, pa i najmanja promena izaziva šok. Uzrok može biti sledeći:

• Toplotni stres - Povećana temperatura (iznad 30°C) i izloženost jakom suncu dovode do pojačane transpiracije (odavanja vode) kod biljke. To izaziva uvenuće, sušenje i opadanje cvetova.
• Promena mesta - Ako ste orhideju premestili iz jedne sredine u drugu (npr. iz klime na topli prozor) ova promena izaziva šok kod biljke.
• Promaja - Orhideje su osetljive na direktan udar vazduha. Zbog toga ih ne treba držati u blizini otvorenog prozora ili klime.

Orhideja najviše voli svetlo mesto, daleko od direktnog sunca i klima uređaja. Ne voli da ju mnogo pomerate, pa joj od početka obezbedite odgovarajuću poziciju, sa dovoljno vlage u vazduhu.

Žuti listovi orhideje, šta je uzrok?

Ako primetite da listovi žute, to je siguran znak da nešto nije u redu. Najčešći razlozi su:

• Previše direktnog sunca - Sunčevi zraci mogu "spržiti" listove. Na mekom tkivu stvara se ožegotina.
• Nepravilno zalivanje - Orhideje vole vlažan, ali ne stalno mokar supstrat. Odgovarajuća mešavina zemlje za orhideje je rastresita, pa dobro propušta vodu. Ali, nemojte zaboraviti da je zalivate - sigurno će se osušiti. Sivi korenovi su znak da je žedna.
• Loša drenaža - Ako se voda zadržava u saksiji koren trune, a listovi žute. Orhideje u prirodi rastu na kori drveta, pa se višak vode slobodno cedi, ne zadržava se oko korena.
• Nedostatak hranjivih materija - Tokom leta i kada je u cvetu, orhideji je potrebno više hrane. Prihranjujte ih dva puta mesečno, specijalnom prihranom za orhideje i obavezno sa blagim rastvorom.

Greške kod negovanja orhideja u toku leta

1. Zalivanje u najtoplijem delu dana - Ovde važi pravilo kao i za sve biljke: izbegavamo navodnjavanje u toplom periodu. Treba zalivati ujutro ili uveče, kad vrućina jenjava.
2. Zalivanje hladnom vodom - U ovoj situaciji biljka trpi šok, niska temperatura može oštetiti koren i usporiti rast. Najbolje je zalivati odstojalom vodom sobne temperature.
3. Preterano orošavanje - Voda koja se zadržava između listova izaziva truljenje tkiva. Bolje je brisati ih vlažnom krpom ili u blizini biljke postaviti posudu sa vodom koja će isparavati.
4. Prostor bez ventilacije - To su idealni uslovi za razvoj gljivica i truleži. Mesto na koje ste smestili vašu orhideju treba da ima dobru ali umerenu cirkulaciju vazduha.

Kako spasiti orhideju pod stresom?

Ako je vaša orhideja odbacila cvetove, a listovi su požuteli i izgleda beživotno, nemojte ju odmah "sahraniti". Evo kako možete pokušati da ju spasite:

• Proverite koren - Zdrav koren ima zelenu ili srebrnastu boju, čvrst je na dodir. Izvadite busen iz saksije, pa sve mekane, braon korenove pažljivo uklonite sterilnim makazama.
• Presađivanje u svežu zemlju - Orhideje vole vazduh oko korena. Zato se sade u specijalni supstrat za orhideje. Ova mešavina se sastoji od krupnih komada kore bora, kokosovih vlakana, perlita ili mahovine, koji obezbeđuju dobru drenažu.
• Skratite oštećene listove - Sve listove koji su suvi ili truli treba ukloniti. Uvek koristite čiste makaze - orhideje su vrlo osetljive na infekcije.
• Stavite biljku na svetlo mesto - Pokušajte da orhideji obezbedite idealne uslove, kako bi se oporavila i ojačala.
• Pazite kod zalivanja - Ne preterujte sa vlagom, jer je ona glavni uzročnik truleži. Zapamtite: zalivate kad korenovi postanu srebrnosivi.

 

Orhideje su jedna od osetljivijih vrsta, pa je letnji period prilično težak za njih. Pažljivo posmatrajte, vaša orhideja vam šalje signale. Naučite da prepoznate simptome i prilagodite uslove potrebama biljke. Uz jednostavnu negu vaša mezimica će vas opet obradovati cvetovima.

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 31 May 2025

Hits: 2858

• četinari
• zimzeleno žbunje
• vegetativno razmnožavanje
• stratifikacija

Ukrasni četinari svojom lepotom plene tokom cele godine. Toliko različitih oblika, formi i boja. Pogodni su za sadnju u saksijama, kao i na otvorenom; pojedinačno ili u grupi.

Ali, kako ih razmnožiti? Može li se dobiti mlada biljka u kućnim uslovima?

Slede  jednostavna uputstva za ožiljavanje i setvu četinara. Uz našu pomoć uspećete, bez prethodnog znanja, da uzgojite vašu prvu "jelkicu".

Kako se razmnožavaju četinari?

Zimzelene vrste se, kao i sve biljke, mogu razmnožiti na dva načina:

1. generativno (polnim putem) - semenom
2. vegetativno - reznicama i kalemljenjem.

Važno je znati sledeće: kod ukrasnih četinara razlikujemo osnovnu vrstu i kultivar / varijetet. Kultivari i varijeteti se od osnovne vrste, od koje su nastali, razlikuju po izgledu, boji, veličini četina, porastu, obliku krošnje i nekim drugim karakteristikama.

Ove osobine su trajne, ali se ne prenose na potomstvo setvom semena. Ako posejete seme iz šišarki smaragdne tuje (Thuja occidentalis "Smaragd") koja je kultivar zapadne tuje, dobićete mlade biljke zapadne tuje (Thuja occidentalis) koja je osnovna vrsta. Ove dve biljke razlikuju se po boji, obliku krošnje i visini.

Kultivari i varijeteti se razmnožavaju ožiljavanjem reznica i kalemljenjem. Samo na ovaj način se dobija mlada biljka ista kao majka.

Reznice četinara

Razmnožavanje četinara reznicama je najlakši način. Ovako dobijene biljke imaju iste osobine kao matična - ona sa koje smo uzeli reznicu. 

Pored toga, brže rastu i sazrevaju od četinara dobijenih setvom semena. 

Reznica je deo grančice koju ćemo pobosti u supstrat, a ona će razviti koren. Dužina treba da je 10-15 cm, odseca se oštrim nožem, kosim rezom, tako da na donjem delu ostane malo starog drveta (peta).

Vreme uzimanja reznica je period kasnog leta-rane jeseni (avgust-oktobar). Četinare razmnožavamo poluzrelim reznicama. To znači da uzimamo grančice u periodu kada one iz zeljastog prelaze u drvenasto stanje. Vršni deo reznice je ovogodišnji, a donji deo prošlogodišnji.

Supstrat za ožiljavanje reznica treba da je rastresit. Napravite mešavinu peska i humusa u odnosu 40:60. Time napunite sandučiće i navlažite vodom.

Ožiljavanje ukrasnih četinara u 4 koraka:

1. Pravilno odsecite reznicu, sa malo pete (drveta pri osnovi). Skinite četine sa 2-3 cm donjeg dela, pazeći da ne polomite stabljiku ili nagnječite tkivo.
2. Donji deo reznice umočite u hormon za ožiljavanje. U kućnoj varijanti umesto hormona koristi se cimet, med, aktivni ugalj ili vrbina voda. Ovaj postupak nije neophodan, ožiljavanje je moguće i bez pomoćnih sredstava.
3. U supstratu koji smo pripremili tankim štapićem bušimo rupicu dubine 3-5 cm i u zemlju pobodemo reznicu (donji deo). Prstima blago pritisnemo zemlju da prione oko reznice. Razmak između reznica treba da je 3-5 cm, kako se ne bi dodirivale. Tako se sprečava razvoj bolesti.
4. Sandučiće sa reznicama četinara smestite na polusenovito, ali toplo mesto (18-24 °C). Održavajte stalnu vlagu umerenim zalivanjem i orošavanjem, a isušivanje sprečite tako što ćete pokriti sandučić providnim najlonom, staklenim ili pvc poklopcem. Obavezno poklopac malo podignite, kako bi omogućili ventilaciju i sprečili razvoj buđi.

I to je to. Sada čekate, a uz pravilnu negu četinari obrazuju koren za 2-3 meseca. Nakon toga ih presadite u pojedinačne saksije.

Greške kod ožiljavanja reznica

Kada stavljate reznice četinara na ožiljavanje, morate obratiti pažnju na tri stvari:

• Gustina reznica ne sme biti prevelika. Previše vlage će se zadržati između njih, nije moguća cirkulacija vazduha, pa će se razviti plesanj i trulež. Najbolje je da su jedna od druge udaljene 3-5 cm. Za pobadanje reznica možete koristiti kontejnere za biljke sa pojedinačnim ćelijama za svaku reznicu.
• Vlažnost treba da je odgovarajuća.  Zemlja treba da je propusna (dodajemo pesak), a zalivamo umereno. Pazite da ne presuše, ali i natopljenost vodom nije dobra, izaziva truljenje. Orošavanje je poželjno, jer tako stvaramo vlažnu atmosferu. Reznice u ovim uslovima slabije transpirišu (odaju vodu preko listova) i mogu nesmetano da obrazuju koren. Međutim, i u ovom slučaju je neophodno svakodnevno provetravanje.
• Svetlost je obavezna kako bi zeleni deo reznice ostao živ. Samo uz pomoć sunčeve svetlosti vrši se fotosinteza - proizvodi se hrana u biljci. Samo zdrava i snažna reznica može da obrazuje koren. Pored toga, sunce daje toplotu koja je neophodna za ožiljavanje. Ipak, prejako sunce ne odgovara biljkama. Spržiće ih, a u uslovima povećane vlažnosti reznica se "skuva" i propada. Smestite ih u "prošaranu" senku. Ako nema sunca, koristimo lampe za biljnu proizvodnju.

Setva semena četinara

Seme četinara se nalazi u šišaricama. Sazreva na kraju sezone (u jesen) ili sledećeg proleća. Tada se šišarke otvaraju i semenke ispadaju. Neke vrste imaju dobru klijavost (tuja, smrča, omorika, tisa, kleka), pa seme klija u prirodnim uslovima.

Druge vrste (jele, borovi), opet, ne klijaju tako lako, pa treba izvršiti stratifikaciju semena pre setve. Najčešće se to radi tako što se seme potopi u vodu, drži neko vreme na odgovarajućoj temperaturi ili se semenjača ozleđuje. Ovaj proces je drugačiji za različite vrste i ima za cilj da podstakne klijanje semena.

• Setva zrelog semena se vrši u proleće. Supstrat je mešavina treseta, peska i komposta. Seme se seje na dubinu od 2-3 cm. Za klijanje semena potrebna je temperatura i vlaga. Optimalno je 18-22 °C i umereno, ali redovno zalivanje. 
• Pikiranje se vrši kada klijanci porastu do veličine od 4-5 cm i imaju 2-4 prava listića.To znači da ih presadite pojedinačno u manje saksije, kako bi imale dovoljno prostora i zemlje. Smestite mlade biljke u polusenku bašte ili dvorišta, zalivajte svaka dva dana, a možete ih prihranjivati jednom mesečno.
• Presadite mlade četinare u rano proleće,  na otvoreno mesto ili u veće saksije.

Četinari iz semena rastu sporo, potrebno je 3-5 godina kako bi se mlada biljka formirala.

Setvom semena se razmnožavaju osnovne vrste četinara. Oni se koriste za ozelenjavanje, žive ograde i kao osnove za kalemljenje. 

Kalemljenje

Ovo je postupak spajanja dve različite biljke, kako bismo dobili novu sa poboljšanim osobinama. Kod kalemljenja imamo osnovu - to je biljka koja ima koren i stablo i na nju kalemimo plemku. Za osnovu se uzima mlada biljka bora, smrče ili jele. Plemka ili kalem grančica je vršni izdanak vrste ili varijeteta čije osobine želimo na novoj biljci. To može biti plava boja četina, usko piramidalna krošnja, "žalosna" (padajuća) forma, otpornost na mehaničke povrede i slično.

Kalemljenje se vrši bočno, pod koru. Nakon srastanja kalema osnova se postepeno skraćuje, a plemka preuzima ulogu glavnog stabla. Potrebno je dosta vremena da biljka naraste i postane reprezentativna, pet i više godina (zavisno od vrste)

Kalemljenje je delikatan način razmnožavanja četinara i definitivno nije za početnike. Najbolje je to prepustiti veštim i iskusnim proizvođačima sadnog materijala.

Nega mladih biljaka

Četinari su biljke koje se sporo razvijaju. Prvih godina rastu u visinu, a nakon toga buja krošnja, a biljka postaje gušća i poprima izgled karakterističan za vrstu, odnosno kultivar.

Važno je napomenuti da četinari imaju period mirovanja u toku zime. To znači da i mlade biljke, tek ožiljene i presađene ove jeseni prezimljavaju na hladnom mestu. Ne unosite ih u tople prostorije. Biljkama treba niska temperatura kako bi tkiva odrvenela. Možete ih smestiti u plastenik, hodnik bez grejanja ili neko drugo svetlo i hladno mesto. Obavezno je povremeno zalivanje, kako se biljka ne bi osušila preko zime.

Više o tome kako da negujete četinare u toku zime, kao i u letnjem periodu pročitajte u tekstovima na ovom sajtu.

Koje četinarske vrste razmnožavati?

Neki četinari se lakše razmnožavaju, dok za druge vrste treba malo više znanja i strpljenja. 

Tuje (Thuja sp.) se veoma uspešno ožiljavaju. Postoji beliki broj različitih kultivara i varijeteta koji se razlikuju po visini, boji i obliku krošnje. Neke su otpornije na sušu (Thuja orienthalis, kao i većina kultivara žute boje), dok drugima odgovara polusenka (Thuja occidentalis "Teddy"). Sigurno ćete naći neku koja se uklapa u vaš vrt.

Pačempresi (Chamaecyparis sp.) se relativno lako ožiljavaju. Najčešće se sade Chamaecyparis lawsoniana, Ch.law. "Columnaris", "Alumii", "Ellwoodii", "Fletcheri", "Blue surprise", Chamaecyparis pisifera "Boulevard", "Squarosa".

Borovi (Pinus sp.) - najlakše se ožiljavaju reznice patuljastih borova (Pinus mugo). Pogodni su za male vrtove, kamenjare i gajenje u saksijama, a ima različitih varijeteta (Pinus mugo "Mugus", "Mops", "Pumilio"). 

Smrče (Picea sp.) - reznicama razmnožavajte belu patuljastu smrču (Picea glauca "Conica"), dok se bodljiva smrča (Picea pungens glauca) dobija kalemljenjem na običnu smrču (Picea abies).

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 18 May 2025

Hits: 2599

• četinari
• zaštita četinara
• zaštita biljaka od sunca
• zalivanje u toku leta
• biljke koje vole sunce
• prihrana četinara

Leto je period kada naša bašta dostiže punu lepotu. Krošnje se zelene, cveće cveta, sve je puno mirisa i zvukova. 

Međutim, kako preživeti sušu i visoke temperature? Ukrasni četinari zaslužuju posebnu pažnju.

Slede saveti za pravilnu negu zimzelenih biljaka u toku žarkog leta.

Kako letnja vrućina utiče na četinare

Jako sunce i ekstremno visoka temperatura mogu izazvati ozbiljna oštećenja na biljkama.

• Četinari dehidriraju, jer većina vlage ispari preko iglica. Na ovaj način se biljka "rashlađuje" (kao kad se naše telo znoji). Pored toga, zbog visoke temperature površina zemlje se brzo isuši. Mlade biljke i one sa plitkim korenom ne dosežu do vlage u dubljim slojevima, pa se prekida kapilarni tok i biljka se suši.
• Toplota i suša kod biljke izazivaju fiziološki stres (kao "sunčanica" kod čoveka). Ovakva biljka je u slabom fizičkom stanju i osetljiva je na napade bolesti i štetočina.
• Nepravilno zalivanje izaziva oštećenja i propadanje četinara. Ako biljku navodnjavamo kada je visoka temperatura, koren u vreloj zemlji se "skuva". Orošavanje krošnje po jakom suncu izaziva "opekotine".
• Sušenje iglica koje dobijaju žutu ili braon boju i opadaju, narušava njihov dekorativan izgled.
• Štetni insekti i bolesti su najaktivniji leti, a posebno im prija pojačano zalivanje. Zbog toga je neophodna zaštita četinara odgovarajućim sredstvima.

Mere nege četinara

Naše bljke su živa bića, osetljiva na nepovoljne uslove. Zavise od nas, pa ih moramo čuvati, hraniti i negovati.

Zalivanje

Pravilno zalivanje četinara je ključno za opstanak i razvoj biljke. Po pravilu, zemljište skuplja vlagu u toku zime i proleća, kada su padavine česte. Ta voda se zadržava u dubljim slojevima, pa je dostupna starijim biljkama koje imaju razvijeniji korenov sistem. Većina četinara (posebno tuje) ima plitak koren, pa ne doseže do vlage. Zbog toga mlade biljke i one koje ste posadili početkom ove sezone treba zalivati redovno. To znači jednom u dva dana, a ako su leta ekstremno vruća može i svakodnevno. 

Četinare zalivamo u zonu korena, dovoljnom količinom vode. Nekada je zemlja oko stabla sabijena ili izdignuta, pa ne upija vodu, već se ona sliva. Potrebno je površinski sloj okopati kako bi se razbila pokorica. Ako je moguće napravite izdignuti obod (nasip) od zemlje u široj zoni oko stabla. Tako ćete obrazovati "zdelicu" koja zadržava vodu dok je zemlja ne upije.

Nikako ne zalivajte četinare u najtoplijem delu dana, najbolje uveče ili rano ujutro. Tada je zemlja već prohlađena i manji je šok za koren.

Biljke koje rastu u polusenci ili senci nije neophodno zalivati ovako često. Jednom do dva puta nedeljno je dovoljno za starija stabla.

Orošavanje

Četinarima prija vlaga u vazduhu. Njihovo prirodno stanište su planinski ili primorski krajevi, gde je vazduh svežiji. Biljke koje ste posadili ove sezone obavezno orošavajte po četinama s vremena na vreme, a u vrelim letnjim danima svakodnevno. Na ovaj način stvarate specifičnu mikroklimu oko same krošnje. Suša neće iscrpljivati biljku, ne dolazi do fiziološkog stresa, a koren i krošnja rastu.

VAŽNO!!! Nikada ne orošavajte biljku u toplom periodu dana. To stvara opekotine na krošnji i dodatno je oštećuje. Najbolje je da to učinite uveče ili rano ujutro, pre nego što sunce počne da prži.

Prihranjivanje

Da bi biljka podnela ekstremne uslove treba da bude u dobroj kondiciji. Redovno prihranjujte zimzelene vrste kako bi bile snažne i zdrave.

Đubrenje četinara vrši se u proleće i jesen, organskim đubrivima (kompost, pregoreli stajnjak ili glistenjak). Možete ih hraniti i u toku letnje sezone. Koristite specijalizovana sredstva za prihranu četinara, đubriva koja se sporo razlažu Plantella kristal za četinare ili Osmokot. 

Orezivanje

Na ovaj način uklanjamo suve i bolesne grane, proređujemo krošnju ili dajemo odgovarajući oblik. Međutim, rezidba četinara je delikatan posao. Morate to raditi pažljivo. Pravo vreme je kraj proleća ili početak leta. Izbegavajte periode jakog sunca i suše. 

Rez ne sme biti drastičan. Kod četinara su deblji delovi grana, uz stablo, obično bez četina i biljka ne može isterati nove izbojke u tom delu. Ako uklonite vršni izbojak, neće se obnoviti, a mesto reza je idealno za infekciju bolestima. Važno je da koristite čiste makaze, kako ne biste inficirali biljku.

Ako niste vešti, secite samo suve i oštećene delove. Orežite biljku minimalno, površinski, ne zasecajući deblje grane. Najbolje je da to prepustite stručnjaku.

Ne podnose svi četinari orezivanje. Tuje su veoma zahvalne za ovakvo oblikovanje, dok smrče i borovi ne trpe drastične rezove i teško se obnavljaju.

Dodatna nega

Malčiranje se preporučuje kako bismo sprečili isušivanje površinskog sloja zemljišta. Bilo da su četinari u saksijama ili posađeni na otvorenom, direktno u zemlji, malč je najbolja zaštita korena. Leti sprečava pregrevanje, a zimi štiti od hlađenja i izmrzavanja. 

Izaberite odgovarajući materijal za malčiranje. Nije dovoljno da je dekorativan, mora da ima funkciju zaštite od sunca. Najbolje je koristiti malč od kore drveta ili osušenu pokošenu travu. Ovaj materijal se vremenom razlaže i obogaćuje zemljište.

Zasena je još jedna od mogućnosti. Niže biljke, pogotovo ukrasne varijetete nežnih i plavičastih iglica treba saditi u polusenku. Najbolje u senku zida ili stabla sa velikom i gustom krošnjom. Tako će bar u jednom delu dana biti zaštićeni od previše jakog sunca.

Zaštita od bolesti i štetočina vrši se prskanjem u više navrata. Radi suzbijanja gljivica koristimo fungicide na bazi bakra, a protiv štitastih vaši i grinja potražite insekticid po preporuci stručnog lica. Ako se ne suzbijaju na vreme, ovi štetnici iscrpljuju biljku dok se ne  osuši, a nekontrolisano se šire i na druga stabla.

Vrste koje podnose leto

Ne podnose svi četinari jako sunce i visoku temperaturu jednako. Neki su izdržljiviji, a pojedine vrste su osetljive na sušu i najčešće ne prežive letnje žege. Sledi preporuka koje vrste saditi,

1. Thuja orientalis - istočna tuja je najotpornija vrsta na letnje uslove. Postoje različiti varijeteti, a po pravilu oni sa žutom krošnjom su izdržljiviji: Thuja orientalis "Aurea", "Aurea nana", "Weedom", "Pyramidalis" i druge
2. Thuja occidentalis - zapadna tuja je nešto osetljivija, ali uz redovno zalivanje lepa je i u toku vrelog leta. Birajte varijetete Thuja occidentalis "Sunkist", "Smaragd", "Tiny Tim", "Danica" i dr.
3. Thuja plicata - džinovska tuja veoma je izdržljiva, a raste brzo i visoko
4. Pinus - vrste borova iz primorske oblasti vole sunce i dobro rastu u suvom zemljištu. To su primorski (Pinus pinaster), alepski (Pinus halepensis) i pinjol (Pinus pinea)
5. Juniperus - kleke su otporne na nepovoljne klimatske uslove, a ima različitih varijeteta po visini i boji četina. Visoki Juniperus scopulorum "Skyrocket", a od horizontalnih Juniperus squamata "Meyeri", Juniperus horizontalis "Prince of Wales" i Juniperus "Wiltonii"
6. Cedrus - kedrovi prilično dobro podnose sušu i visoku temperaturu, atlaski bolje od himalajskog.
   
7. Picea - smrče različito podnose temperaturne ekstreme. Najizdržljivije su Picea pungens "Glauca" (srebrna smrča) i Picea omorika (Pančićeva omorika)

Četinari koji teško podnose letnje vrućine i suše su jele, pačempresi, ariš... Kod patuljastih ukrasnih formi pravilo je da su osetljiviji varijeteti sa mekim i plavičastim iglicama.

 

Iako je se čini da je nega četinara tokom leta zahtevna i složena, ona je svakako korisna. Površine bogate zelenilom imaju blažu mikroklimu: temperatura je umerenija, zemlja se slabije zagreva, a vazduh je čistiji i svežiji.

Svaka biljka koju sačuvamo "zlata vredi". Uz malo pažnje i truda vaš vrt će i ovog leta biti oaza za opuštanje.

 

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 11 May 2025

Hits: 2794

• treset
• perlit
• humus
• supstrat
• vodno-vazdušni režim

Vaše cveće ne raste? U čemu je problem? Koja zemlja je najbolja za vaše biljke?

Iako na prvi pogled deluju slično, kupovna zemlja za cveće i kompost razlikuju se po sastavu, strukturi i sadržaju hranjivih materija. Da vidimo koje su njihove osobine, prednosti i mane, a vi ćete izabrati najbolje za vaše cveće.

Kupovna zemlja za cveće - šta sadrži i kada se koristi?

Zemlju za cveće ili supstrat za sadnju možete naći u svakoj bolje snabdevenoj ili specijalizovanoj prodavnici. Sastoji se od mineralnih i organskih komponenti, a svaka ima svoju ulogu u ovoj mešavini.

Sastav zemlje za sadnju

• Treset - najveći deo supstrata. Biljna materija koja se ne razlaže. Niske hranjive vrednosti, ali zadržava vlagu i čini zemlju rastresitom
• Humus - prirodno nastaje od komposta. Biljni ostaci se razlažu i daju humusne kiseline, a one su hrana za biljke. Međutim, uglavnom se kompost ne dodaje mešavini, jer pri njegovom raspadanju može doći do pojave truleži i plesnji. Umesto toga dodaju se humusne kiseline u tečnom obliku.
• Pesak - mineralna komponenta koja nema hranjivu vrednost, ali daje rastresitu strukturu i obezbeđuje drenažu
• Perlit - male bele kuglice silicijum-oksida. Čini supstrat rastresitim, zadržava višak vlage i hranjivog rastvora, pa ih otpušta po potrebi. Pravilan vodno-vazdušni režim je veoma važan za stvaranje zemljišnih agregata i pravilan rast korena. Iz istog razloga supstratu se dodaju vermikulit, kuglice gline ili kamena vuna.
• N, P, K hranjive materije - Dodaju se u obliku hranjivog rastvora. Azot (N) je neophodan za rast zelenog dela biljke, fosfor (P) pomaže sazrevanju i očvršćavanju tkiva, a kalijum (K) utiče na stvaranje cvetova i plodova.

Prednosti upotrebe kupovne zemlje

Dakle, kupovna zemlja za cveće je mešavina koju čine nosač, komponente koje utiču na rastresitost i dodate hranjive materije (N-P-K rastvor). 

Supstrat se najčešće steriliše kako bi se uništili patogeni i seme korova.

Možemo naći različite mešavine: za orhideje, kaktuse, citruse, cvetnice... Kako odabrati odgovarajuću zemlju za cveće? Sastav je prilagođen potrebama vrste koju gajite.

Nedostaci kupovnog supstrata

Ova mešavina napravljena "po receptu" nije živi sistem. Pošto je sterilisana, ne sadrži mikroorganizme koji biljne ostatke razlažu u humus. 

Hranjive materije potiču od veštačkog đubriva. Vremenom se troše, pa je neophodno redovno prihranjivati biljke.

Struktura ovakvog zemljišta je nepovoljna. Treset koji čini najveći deo ove mešavine lako se isušuje, a kada se natopi, kao sunđer zadržava vodu. Ni jedan od ovih ekstrema nije povoljan za biljku. Zato treba kontrolisati zalivanje, najbolje sistemima za navodnjavanje "kap po kap".

U osnovi, ovakve mešavine na bazi treseta i veštačkog đubriva odgovaraju za kontrolisanu biljnu proizvodnju.

Šta je kompost i zašto je važan za biljke?

Kompost je organska materija nastala razgradnjom biljnih ostataka. To je ona komponenta koja čini dobru crnicu, pod prstima "masna", zrnaste strukture i bogata humusom

Kako nastaje kompost?

Mikroorganizmi u prisustvu vazduha i vlage razlažu ostatke biljaka. Bakterije, gljivice i gliste usitnjavaju i rastvaraju organski otpad, pa dobijamo "smeđe đubrivo" - zemlju bogatu humusom i svim hranjivim elementima koje biljka treba.

Ovaj proces se u prirodi dešava neprestano, bez uticaja čoveka. U šumskom ekosistemu, gde su odgovarajući uslovi vlage i toplote, bogat mikrobiološki svet neprestano razlaže opalo lišće, grančice, plodove i dr. na ovaj način, zemljište kao resurs se stalno obnavlja.

Sve je više ljudi koji su ekološki osvešćeni, pa biljni otpad kompostiraju, čak i u gradskim uslovima. Dovoljno je da ga odlažete u kantu na terasi, povremeno vlažite i mešate. Priroda će učiniti svoje, a vi ćete već posle jedne sezone dobiti kvalitetno, prirodno đubrivo za vaše cveće.

Prednosti komposta u baštovanstvu

Kompost je živi sistem, u kojem se mikrobiološki procesi stalno odvijaju. Zbog toga se hrana koju biljke koriste neprekidno stvara.

Humus, osnovni sastojak komposta, sadrži sve elemente potrebne za rast i razvoj. Ako posadite biljku u zemlju koja sadrži kompost, obezbedili ste joj hranu za celu sezonu.

Pored toga, humusna zemlja ima dobru strukturu. Zrnasta je i rastresita, a ovakvi agregati uspostavljaju povoljan vodno - vazdušni režim.

Kompost je ekološki i jeftin proizvod. Ako imate malo prostora, dvorište ili terasu, možete kompost napraviti kod kuće.

Nedostaci komposta

U toku razlaganja biljne materije razvija se povišena temperatura koja uništava većinu štetnih mikroorganizama. Međutim, kompost može sadržati seme korova ili neke druge štetočine. Ovo je nedostatak u odnosu na sterilisan kupovni supstrat.

Kompost treba da sazreva najmanje 6 meseci. Da bi nastao humus organska materija treba da se potpuno razloži. U suprotnom, visoka kiselost ovakvog supstrata može biti štetna za biljke.

Kada koristiti kompost, a kada kupovnu zemlju?

• Za proizvodnju u staklenicima i plastenicima bolje je koristiti kupovnu zemlju na bazi treseta. Ona je lakša, sterilisana i obogaćena hranjivim elementima.
• Za baštenske biljke i povrće izaberite kompost kao prirodno đubrivo. Povećava plodnost i stvara povoljnu strukturu tla.
• Za saksijsko cveće i sobne biljke najbolje je kombinovati kupovnu zemlju i kompost u razmeri 2:1.

 

I kupovna zemlja za cveće i kompost imaju prednosti u gajenju biljaka. U gradskim uslovima kupovna zemlja je praktična za primenu, ali kompost je prirodan i održiv izvor hranjivih materija. Ključ je u pravilnoj kombinaciji ova dva resursa.