Oduvek ste želeli svoju malu baštu, ali nemate prostora za sadnju?
Zamislite svoju terasu punu sočnog paradajza, krastavci vise sa ograde, a saksije su pune rumenih papričica i zelene salate. Dovoljno je da pružite ruku i već berete sočne plodove koje ste sami uzgojili.
Da, moguće je! Bašte na balkonu sve su popularnije, a u ovom tekstu pročitajte kako uz pravilnu negu, uspešno gajiti povrće i voće u saksijama.
Šta je potrebno biljkama?
Povrće čine uglavnom jednogodišnje vrste. Na balkonu ih sadimo u saksiju, što znači da rastu u ograničenom prostoru. U toku jedne sezone biljka treba da se razvije u snažnu i zdravu, kako bi dala što više kvalitetnih plodova. Za to su joj neophodni hrana - zemlja, voda i sunce. Na nama je da povrću na terasi obezbedimo što bolje uslove, slične onima na otvorenom, u bašti ili na njivi.
Izbor saksije i zemljišta
Kako bi naše povrćke (i voćke) imale dovoljno hrane za optimalan rast, treba izabrati saksiju odgovarajuće veličine.
Šta to znači? Ako biljka razvija veliku krošnju i koren zauzima dosta prostora. Paradajz, krastavci i ostale puzeće vrste (pasulj, boranija) traže posudu dubine minimum 30 cm. Povrće koje razvija jestivi deo pod zemljom (šargarepe, rotkvice, cvekla) isto tako.
Na balkonu se najčešće uzgaja paradajz- cherry i onaj standardni. Dobro uspeva u dubokim kantama, uz oslonac (merdevine ili neki štap).
Zelenu salatu, spanać, jagode ili začinsko bilje možete posaditi u pliće saksije, ali da su dovoljno široke. tako se biljke neće dovoljno "gužvati", imaće prostora da se razbokore. Najbolje su glinene (zemljane) posude, izbegavajte plastične.
Saksija mora imati rupe na dnu, kako bi višak vode slobodno oticao. Iz istog razloga prvo u posudu stavite sloj šljunka ili drugog krupnijeg materijala. Zatim posudu napunite zemljom za sadnju koja je bogata humusom. Najbolji su supstrati za povrće, a možete dodati kompost, glistenjak ili neko drugo organsko đubrivo.
Setva i sadnja
Neke vrste gajite tako što posejete seme na površinu zemlje. Pokrijte ga novim slojem supstrata debljine 2-3 cm i dobro zalijte. Ostavite na toplo mesto.
Za sadnju povrća u saksije najbolje je da kupite rasadu, već formirane mlade biljke. Sadite je na sledeći način:
- U zemlji rukom napravite udubljenja veličine šake (ili veće). Kada presađujete mlade biljke nemojte skidati zemlju sa busena. Samo nežno "svucite" proizvodnu posudu i zajedno sa zemljom stavite sadnicu u rupu.
- Zagrnite zemljom i blagim pritiskom na busen ukopajte da stoji čvrsto. Nemojte mnogo zagrtati zeleni deo, može da istrune od vlažne zemlje. Ipak imajte na umu da će se nivo zemlje slegnuti kada zalijete biljku,
- Posađeno povrće obavezno zalijte vodom i postavite na svetlo mesto. Biljke trpe stres prilikom presađivanja, pa nemojte to raditi u najtoplijem delu dana ili po jakom suncu. Možda će izgledati "tužno" i uvenulo, ali treba im par dana da se ukorene.
Zalivanje i prihrana povrća u saksijama
U saksiji nema puno zemlje oko korena. U vreme toplih dana vlaga brzo isparava, a i biljka "troši" dosta vode. Zato ih treba zalivati svaki dan, najbolje u posudo, po zemlji. Povrće u saksijama navodnjavajte ujutro ili uveče, kad nije previše toplo. Ako je zemlja vlažna pod prstima, preskočite dan ili dva kako biljka ne bi trunula. Ako orošavate listove, radite to umereno, u rano jutro. Vlaga i toplota su idealne za razvoj bolesti (plamenjača i sl).
Za zdrave domaće plodove pratite principe organskog uzgoja. To znači da izbegavate veštačka đubriva i pesticide. Prihranjujte biljke jednom u 7-10 dana, rastvorom mikrobiološkog ili organskog đubriva. Lisne vaši i bubice suzbijajte prirodnim preparatima na bazi bilja ili posadite vrste koje odbijaju štetne insekte (kadifica, neven, aromatične vrste).
Jako sunce na balkonu
Bez sunca nema života, ali ono može da ubije naše biljke. Leta su sve toplija, a terase, po pravilu, veoma sunčane. Postavite delimičnu zasenu, kako povrće u saksiji ne bi "izgorelo". Poslužiće asure od trske, suncobrani, platna ili krošnje viših biljaka. Bilo šta što pravi senku, najbolje onu "prošaranu".
Koje povrće saditi u saksijama
Već smo spomenuli neke vrste koje uspevaju na terasi. Povrće u saksijama, kao i na otvorenom, ne dozreva sve u isto vreme. Ako pratimo kalendar setve i sadnje braćemo plodove cele sezone.
Najbolje vrste povrća za sadnju u posudama:
Beli i crni luk - sadnja lukovica u jesen ili rano proleće
Rotkvica , Zelena salata, Spanać, Grašak, Cvekla - sejemo seme u rano proleće, dok su temperature niske
Šargarepa, Celer, Peršun - sejemo seme u proleće
Krompir - sadimo krtole, najbolje u kante ili dublje gajbe
Tikvice - setva ili sadnja mladih biljaka
Pasulj - sejemo u maju
Paradajz, Cherry paradajz, Paprika, Chilli papričice, Patlidžan, Krastavac - vrste koje vole toplo, sadimo rasadu
Blitva - sejemo seme krajem leta
Peršun, origano i drugo začinsko bilje - setva u martu/aprilu, mediteranske vrste u maju.
Voće - jagode, ribizle, stubaste patuljaste voćke( breskve, višnje, limun, smokve) uspevaju u većim saksijama ili kantama.
Prednosti urbanog vrtlarstva
U vašem povrtnjaku na terasi imate privilegiju da berete domaće povrće. Ono je zdravije i ukusnije, a zadovoljstvo kada uberete plodove koje ste sami uzgojili ne može se opisati.
Uzgoj hrane kod kuće je jedan od načina da povoljno utičete na životnu sredinu. Smanjuje se korišćenje pesticida i veštačkih đubriva, kao i količina otpada. Uzimate od prirode koliko vam treba - ne više, a kompostiranjem biljnih ostataka možete zemlji vratiti hranjive materije.
Sadnja u urbanim uslovima poboljšava uslove života u gradu. Bašte na balkonu i krovni vrtovi dodatne su zelene površine. U vašoj maloj oazi na balkonu vazduh je bogatiji kiseonikom, a temperatura prijatnija.
Nadam se da sam vas ubedila da i vi napravite svoj povrtnjak na terasi.
Nije teško, potrebno je samo malo vremena i volje. Videćete, isplatiće se.
