Leto je period kada naša bašta dostiže punu lepotu. Krošnje se zelene, cveće cveta, sve je puno mirisa i zvukova.
Međutim, kako preživeti sušu i visoke temperature? Ukrasni četinari zaslužuju posebnu pažnju.
Slede saveti za pravilnu negu zimzelenih biljaka u toku žarkog leta.
Kako letnja vrućina utiče na četinare
Jako sunce i ekstremno visoka temperatura mogu izazvati ozbiljna oštećenja na biljkama.
- Četinari dehidriraju, jer većina vlage ispari preko iglica. Na ovaj način se biljka "rashlađuje" (kao kad se naše telo znoji). Pored toga, zbog visoke temperature površina zemlje se brzo isuši. Mlade biljke i one sa plitkim korenom ne dosežu do vlage u dubljim slojevima, pa se prekida kapilarni tok i biljka se suši.
- Toplota i suša kod biljke izazivaju fiziološki stres (kao "sunčanica" kod čoveka). Ovakva biljka je u slabom fizičkom stanju i osetljiva je na napade bolesti i štetočina.
- Nepravilno zalivanje izaziva oštećenja i propadanje četinara. Ako biljku navodnjavamo kada je visoka temperatura, koren u vreloj zemlji se "skuva". Orošavanje krošnje po jakom suncu izaziva "opekotine".
- Sušenje iglica koje dobijaju žutu ili braon boju i opadaju, narušava njihov dekorativan izgled.
- Štetni insekti i bolesti su najaktivniji leti, a posebno im prija pojačano zalivanje. Zbog toga je neophodna zaštita četinara odgovarajućim sredstvima.
Mere nege četinara
Naše bljke su živa bića, osetljiva na nepovoljne uslove. Zavise od nas, pa ih moramo čuvati, hraniti i negovati.
Zalivanje
Pravilno zalivanje četinara je ključno za opstanak i razvoj biljke. Po pravilu, zemljište skuplja vlagu u toku zime i proleća, kada su padavine česte. Ta voda se zadržava u dubljim slojevima, pa je dostupna starijim biljkama koje imaju razvijeniji korenov sistem. Većina četinara (posebno tuje) ima plitak koren, pa ne doseže do vlage. Zbog toga mlade biljke i one koje ste posadili početkom ove sezone treba zalivati redovno. To znači jednom u dva dana, a ako su leta ekstremno vruća može i svakodnevno.
Četinare zalivamo u zonu korena, dovoljnom količinom vode. Nekada je zemlja oko stabla sabijena ili izdignuta, pa ne upija vodu, već se ona sliva. Potrebno je površinski sloj okopati kako bi se razbila pokorica. Ako je moguće napravite izdignuti obod (nasip) od zemlje u široj zoni oko stabla. Tako ćete obrazovati "zdelicu" koja zadržava vodu dok je zemlja ne upije.
Nikako ne zalivajte četinare u najtoplijem delu dana, najbolje uveče ili rano ujutro. Tada je zemlja već prohlađena i manji je šok za koren.
Biljke koje rastu u polusenci ili senci nije neophodno zalivati ovako često. Jednom do dva puta nedeljno je dovoljno za starija stabla.
Orošavanje
Četinarima prija vlaga u vazduhu. Njihovo prirodno stanište su planinski ili primorski krajevi, gde je vazduh svežiji. Biljke koje ste posadili ove sezone obavezno orošavajte po četinama s vremena na vreme, a u vrelim letnjim danima svakodnevno. Na ovaj način stvarate specifičnu mikroklimu oko same krošnje. Suša neće iscrpljivati biljku, ne dolazi do fiziološkog stresa, a koren i krošnja rastu.
VAŽNO!!! Nikada ne orošavajte biljku u toplom periodu dana. To stvara opekotine na krošnji i dodatno je oštećuje. Najbolje je da to učinite uveče ili rano ujutro, pre nego što sunce počne da prži.
Prihranjivanje
Da bi biljka podnela ekstremne uslove treba da bude u dobroj kondiciji. Redovno prihranjujte zimzelene vrste kako bi bile snažne i zdrave.
Đubrenje četinara vrši se u proleće i jesen, organskim đubrivima (kompost, pregoreli stajnjak ili glistenjak). Možete ih hraniti i u toku letnje sezone. Koristite specijalizovana sredstva za prihranu četinara, đubriva koja se sporo razlažu Plantella kristal za četinare ili Osmokot.
Orezivanje
Na ovaj način uklanjamo suve i bolesne grane, proređujemo krošnju ili dajemo odgovarajući oblik. Međutim, rezidba četinara je delikatan posao. Morate to raditi pažljivo. Pravo vreme je kraj proleća ili početak leta. Izbegavajte periode jakog sunca i suše.
Rez ne sme biti drastičan. Kod četinara su deblji delovi grana, uz stablo, obično bez četina i biljka ne može isterati nove izbojke u tom delu. Ako uklonite vršni izbojak, neće se obnoviti, a mesto reza je idealno za infekciju bolestima. Važno je da koristite čiste makaze, kako ne biste inficirali biljku.
Ako niste vešti, secite samo suve i oštećene delove. Orežite biljku minimalno, površinski, ne zasecajući deblje grane. Najbolje je da to prepustite stručnjaku.
Ne podnose svi četinari orezivanje. Tuje su veoma zahvalne za ovakvo oblikovanje, dok smrče i borovi ne trpe drastične rezove i teško se obnavljaju.
Dodatna nega
Malčiranje se preporučuje kako bismo sprečili isušivanje površinskog sloja zemljišta. Bilo da su četinari u saksijama ili posađeni na otvorenom, direktno u zemlji, malč je najbolja zaštita korena. Leti sprečava pregrevanje, a zimi štiti od hlađenja i izmrzavanja.
Izaberite odgovarajući materijal za malčiranje. Nije dovoljno da je dekorativan, mora da ima funkciju zaštite od sunca. Najbolje je koristiti malč od kore drveta ili osušenu pokošenu travu. Ovaj materijal se vremenom razlaže i obogaćuje zemljište.
Zasena je još jedna od mogućnosti. Niže biljke, pogotovo ukrasne varijetete nežnih i plavičastih iglica treba saditi u polusenku. Najbolje u senku zida ili stabla sa velikom i gustom krošnjom. Tako će bar u jednom delu dana biti zaštićeni od previše jakog sunca.
Zaštita od bolesti i štetočina vrši se prskanjem u više navrata. Radi suzbijanja gljivica koristimo fungicide na bazi bakra, a protiv štitastih vaši i grinja potražite insekticid po preporuci stručnog lica. Ako se ne suzbijaju na vreme, ovi štetnici iscrpljuju biljku dok se ne osuši, a nekontrolisano se šire i na druga stabla.
Vrste koje podnose leto
Ne podnose svi četinari jako sunce i visoku temperaturu jednako. Neki su izdržljiviji, a pojedine vrste su osetljive na sušu i najčešće ne prežive letnje žege. Sledi preporuka koje vrste saditi,
- Thuja orientalis - istočna tuja je najotpornija vrsta na letnje uslove. Postoje različiti varijeteti, a po pravilu oni sa žutom krošnjom su izdržljiviji: Thuja orientalis "Aurea", "Aurea nana", "Weedom", "Pyramidalis" i druge
- Thuja occidentalis - zapadna tuja je nešto osetljivija, ali uz redovno zalivanje lepa je i u toku vrelog leta. Birajte varijetete Thuja occidentalis "Sunkist", "Smaragd", "Tiny Tim", "Danica" i dr.
- Thuja plicata - džinovska tuja veoma je izdržljiva, a raste brzo i visoko
- Pinus - vrste borova iz primorske oblasti vole sunce i dobro rastu u suvom zemljištu. To su primorski (Pinus pinaster), alepski (Pinus halepensis) i pinjol (Pinus pinea)
- Juniperus - kleke su otporne na nepovoljne klimatske uslove, a ima različitih varijeteta po visini i boji četina. Visoki Juniperus scopulorum "Skyrocket", a od horizontalnih Juniperus squamata "Meyeri", Juniperus horizontalis "Prince of Wales" i Juniperus "Wiltonii"
- Cedrus - kedrovi prilično dobro podnose sušu i visoku temperaturu, atlaski bolje od himalajskog.
- Picea - smrče različito podnose temperaturne ekstreme. Najizdržljivije su Picea pungens "Glauca" (srebrna smrča) i Picea omorika (Pančićeva omorika)
Četinari koji teško podnose letnje vrućine i suše su jele, pačempresi, ariš... Kod patuljastih ukrasnih formi pravilo je da su osetljiviji varijeteti sa mekim i plavičastim iglicama.
Iako je se čini da je nega četinara tokom leta zahtevna i složena, ona je svakako korisna. Površine bogate zelenilom imaju blažu mikroklimu: temperatura je umerenija, zemlja se slabije zagreva, a vazduh je čistiji i svežiji.
Svaka biljka koju sačuvamo "zlata vredi". Uz malo pažnje i truda vaš vrt će i ovog leta biti oaza za opuštanje.